Revised Common Lectionary (Complementary)

Долина сувих костију

37 Рука се Господња спустила на мене. Господ ме је понео својим Духом и поставио ме усред долине пуне костију. ² Провео ме је око њих, и гле, било их је веома много по долини. Биле су веома суве. ³ Рекао ми је: „Сине човечији, могу ли да оживе ове кости?“

Ја одговорих: „То само ти знаш, Господе Боже.“

⁴ Он ми рече: „Пророкуј овим костима и реци им: ’Суве кости, чујте реч Господњу! ⁵ Говори Господ Бог овим костима: ево, удахнућу свој Дух у вас и оживећете. ⁶ Ставићу на вас жиле, обложићу вас месом, и навући на вас кожу. Удахнућу у вас дух и оживећете. Тада ћете знати да сам ја Господ.’“

⁷ Ја сам пророковао како ми је заповедио. И док сам ја пророковао, зачуо се звук као клепет; кости су се прибирале једна уз другу. ⁸ Погледао сам, и гле, на њима су се појавиле жиле и месо, преко њих се навукла кожа, али није било духа у њима.

⁹ Господ ми рече: „Пророкуј духу, пророкуј, сине човечији, и реци духу: ’Говори Господ Бог: од четири ветра дођи, душе, и дахни у ове побијене да оживе.’“ ¹⁰ Ја сам пророковао како ми је заповедио, и дух је дошао у њих; они су оживели и стали на своје ноге, војска веома, веома велика.

¹¹ Он ми рече: „Сине човечији, ове кости су сав дом Израиљев. Они, ево, говоре: ’Осушише нам се кости, наду смо изгубили; пропадосмо!’ ¹² Зато пророкуј и реци им: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу отворити ваше гробове и подићи вас из ваших гробова, мој народе, и довести вас у земљу Израиљеву. ¹³ И знаћете, да сам ја Господ, мој народе, кад отворим ваше гробове и подигнем вас из ваших гробова. ¹⁴ Удахнућу свог Духа у вас и оживећу вас, па ћу вас сместити у вашу земљу. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, рекао и учинио – говори Господ Бог.’“

Песма поклоничка.

⁶ Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. ⁷ Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. ⁸ Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. ⁹ Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. ¹⁰ Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. ¹¹ Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама.

Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму

Лазарева смрт

11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. ² Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. ³ Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“

⁴ Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ ⁵ Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. ⁶ Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.

⁷ Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“

⁸ Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“

⁹ Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. ¹⁰ Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“

¹¹ Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“

¹² Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ ¹³ У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.

¹⁴ Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, ¹⁵ и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“

¹⁶ Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“

Исус – ускрсење и живот

¹⁷ Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. ¹⁸ Пошто је Витанија била око петнаест стадија^[a] удаљена од Јерусалима, ¹⁹ многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. ²⁰ Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.

²¹ Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. ²² Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“

²³ Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“

²⁴ Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“

²⁵ Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. ²⁶ И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“

²⁷ Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“

²⁸ Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ ²⁹ Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. ³⁰ Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. ³¹ А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.

³² Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“

³³ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. ³⁴ Онда их је упитао: „Где сте га положили?“

Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“

³⁵ Исусу навреше сузе.

³⁶ Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“

³⁷ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“

Исус подиже Лазара из мртвих

³⁸ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. ³⁹ Исус рече: „Одгурните тај камен!“

Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“

⁴⁰ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“

⁴¹ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. ⁴² Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“

⁴³ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ ⁴⁴ Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.

Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“

Завера против Исуса

⁴⁵ Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега.