Revised Common Lectionary (Complementary)

⁴ Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.
⁵ Због свога гласног јаукања
    кост и кожа сам постао.
⁶ Сличан сам дивљој птици у пустињи,
    сличан сови међу рушевинама.
⁷ Будан лежим,
    сличан самотном врапцу на крову.
⁸ Непријатељи ме поваздан вређају,
    ругаоци моје име користе као псовку.
⁹ Пепео једем као хлеб
    и своје пиће мешам са сузама
¹⁰ због твога беса и срџбе,
    јер ти ме подиже и одбаци.
¹¹ Моји дани су као вечерња сенка
    и као трава се сушим.

¹² А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
    и спомен на тебе кроз сва поколења.
¹³ Устаћеш и сажалити се на Сион,
    јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
¹⁴ Јер, његово камење мило је твојим слугама
    и жале његов прах.

¹⁵ Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
    сви цареви земаљски твоје Славе.
¹⁶ Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
    и показати се у својој Слави.
¹⁷ Осврнуће се на молитву убогих
    и неће презрети њихову молбу.

¹³ Благо човеку који нађе мудрост,
    човеку који стекне умност.
¹⁴ Јер, она доноси већу добит него сребро
    и већи принос него злато,
¹⁵ она је од рубина драгоценија;
    шта год да пожелиш, није јој равно.
¹⁶ У десној руци јој је дуг живот,
    у левој богатство и част.
¹⁷ Њени путеви су путеви удобни
    и све су јој стазе пуне спокоја.
¹⁸ Она је дрво живота онима који је пригрле,
    благо онима који је се домогну.