Revised Common Lectionary (Complementary)
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
Бог изводи Израелце из Египта
17 Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« 18 Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.
19 Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«[a]
20 Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. 21 А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. 22 И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.
17 »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се 18 док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. 19 Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу.
20 »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, 21 а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. 22 Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом.
23 »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. 24 И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. 25 Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили.
26 »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘
27 »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? 28 Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘(A) 29 Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина.
30 »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. 31 Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: 32 ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘(B) Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед.
33 »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. 34 Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘(C)
35 »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘(D) – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. 36 И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи.
37 »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘(E) 38 То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама. 39 Али наши праоци нису хтели да му се покоре, него су га одбацили и у свом срцу се окренули Египту. 40 ‚Направи нам богове који ће ићи пред нама,‘ рекли су Аарону. ‚А што се тиче оног Мојсија, који нас је извео из Египта, не знамо шта му се догодило.‘(F)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International