Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
Изданак Давидов
23 »Тешко пастирима који затиру и распршују овце с мога пашњака!« говори ГОСПОД.
2 Стога овако ГОСПОД, Бог Израелов, каже пастирима који напасају мој народ: »Зато што сте распршили моје стадо, отерали га и нисте се бринули о њему, ја ћу се побринути за вас због ваших злих дела«, говори ГОСПОД. 3 »Сâм ја сабраћу остатак оваца из свога стада из свих земаља у које сам их отерао и вратити их на њихов пашњак, где ће бити плодне и множити се. 4 Поставићу им пастире који ће их напасати, и оне се више неће плашити ни страховати, нити ће се нека овца изгубити«, говори ГОСПОД.
5 »Ево, долазе дани«, говори ГОСПОД,
»када ћу подићи Давиду
Изданак праведни,
Цара који ће владати мудро
и чинити што је право и праведно у земљи.
6 У његове дане Јуда ће бити спасена
и Израел живети спокојно.
А ово је име којим ће га звати:
ГОСПОД, наша праведност.
7 »Стога, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када се више неће говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелце извео из Египта‘, 8 него ће се говорити: ‚Тако нам ГОСПОДА живога, који је Израелове потомке извео из северне земље и из свих земаља у које их је прогнао.‘ Тада ће живети у својој земљи.«
Исус трећи пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мк 10,32-34; Лк 18,31-34)
17 Док је ишао у Јерусалим, Исус узе Дванаесторицу на страну и путем им рече: 18 »Ево, идемо у Јерусалим. Син човечији ће бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. 19 Онда ће га предати незнабошцима да му се ругају, бичују га и распну, а он ће трећег дана васкрснути.«
Захтев мајке Зеведејевих синова
(Мк 10,35-45)
20 Тада му приђе мајка Зеведејевих синова са својим синовима и поклони му се, с намером да га нешто замоли.
21 »Шта хоћеш?« упита је он.
А она му рече: »Обећај ми да ће у твом Царству ова моја два сина седети један теби здесна, а други слева.«
22 »Не знате шта тражите«, одговори Исус. »Можете ли да пијете из чаше из које ћу ја пити?«
»Можемо«, одговорише они.
23 А он им рече: »Заиста ћете и пити из те чаше. Али није моје да одређујем ко ће седети са моје десне или леве стране. Та места припадају онима за које их је припремио мој Отац.«
24 Када су то чула остала десеторица, наљутише се на двојицу браће.
25 Тада их Исус позва к себи, па рече: »Знате да владари народâ господаре њима и великаши их држе под влашћу. 26 Али нека међу вама не буде тако. Него, ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде служитељ, 27 и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга, 28 баш као што ни Син човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот дâ као откупнину за многе.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International