Revised Common Lectionary (Complementary)

Вода из стене

17 Сва израелска заједница крену даље из пустиње Син, путујући од места до места као што им је ГОСПОД заповедио. Утаборише се у Рефидиму, али тамо није било воде да народ пије.

² Зато почеше да се препиру с Мојсијем, говорећи: »Дај нам воде да пијемо!«

»Зашто се препирете са мном?« упита их Мојсије. »Зашто искушавате ГОСПОДА?«

³ Али народ је био жедан воде и гунђао је против Мојсија.

»Зашто си нас извео из Египта?« питали су га. »Зар зато да жеђу помориш нас, нашу децу и нашу стоку?«

⁴ Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Шта да радим с овим народом? Само што ме не каменују.«

⁵ »Иди испред народа«, рече ГОСПОД Мојсију, »и поведи неколико израелских старешина. Узми у руку штап којим си ударио по Нилу и иди, ⁶ а ја ћу стајати пред тобом на стени на Хореву. Удари по стени, и из ње ће потећи вода, па нека народ пије.«

И Мојсије тако учини наочиглед израелским старешинама. ⁷ То место назва Маса^[a] и Мерива^[b], јер су се Израелци препирали и искушавали ГОСПОДА, говорећи: »Да ли је ГОСПОД међу нама или није?«

Мир и радост

5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, имамо мир с Богом кроз нашега Господа Исуса Христа. ² Кроз њега, вером, имамо приступ овој милости у којој стојимо и радујемо се у нади у Божију славу. ³ И не само то него се радујемо и у невољама, јер знамо да невоље доносе стрпљивост, ⁴ стрпљивост прекаљеност, а прекаљеност наду. ⁵ А нада нас не изневерава, јер се Божија љубав већ излила у наше срце кроз Светога Духа, који нам је дат.

⁶ Јер, у право време, док смо још били беспомоћни, Христос је умро за нас безбожнике. ⁷ Тешко да би неко умро и за праведника, иако би се за доброга можда неко и усудио да умре. ⁸ Али, Бог своју љубав према нама показује овако: док смо још били грешници, Христос је умро за нас.

⁹ Колико ћемо се пре, оправдани сада његовом крвљу, кроз њега спасти од Божијег гнева. ¹⁰ Јер, ако смо, док смо били Божији непријатељи, били помирени с њим смрћу његовог Сина, утолико пре ћемо се, помирени, спасти његовим животом! ¹¹ И не само то него се и радујемо у Богу кроз нашег Господа Исуса Христа, кроз кога смо сада примили помирење.

⁵ па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева^[a].

⁷ Када је једна Самарићанка дошла да заграби воде, Исус јој рече: »Дај ми да пијем«, ⁸ јер су његови ученици били отишли у град да купе хране.

⁹ А Самарићанка му рече: »Зашто ти, Јудејин, тражиш да пијеш од мене, једне Самарићанке?« – пошто се Јудеји нису слагали са Самарићанима.

¹⁰ »Када би знала Божији дар«, одговори јој Исус, »и ко је онај који ти каже: ‚Дај ми да пијем‘, замолила би га, и он би ти дао живе воде.«

¹¹ »Господару«, одврати жена, »немаш чиме ни да заграбиш воде, а бунар је дубок. Одакле ти онда жива вода? ¹² Зар си можда већи од нашег оца Јакова, који нам је дао овај бунар и пио из њега он и његови синови и стада?«

¹³ »Ко год пије ову воду«, одговори јој Исус, »опет ће ожеднети, ¹⁴ а ко пије воду коју му ја дајем, неће ожеднети довека. Вода коју му ја дајем постаће у њему извор воде која увире у вечни живот.«

¹⁵ »Господару«, рече му жена, »дај ми те воде, да не жедним и да не морам да долазим овамо да заграбим воде.«

¹⁶ »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«

¹⁷ А жена му одговори: »Немам мужа.«

»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус. ¹⁸ »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«

¹⁹ »Господару«, рече жена, »видим да си пророк! ²⁰ Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«

²¹ »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму. ²² Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја. ²³ Али долази час – и већ је ту – када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели. ²⁴ Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«

²⁵ А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«

²⁶ »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«

²⁷ Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«

²⁸ А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима: ²⁹ »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«

³⁰ И они изађоше из града и кренуше к Исусу.

³¹ А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

³² Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

³³ Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

³⁴ Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело. ³⁵ Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља – зрела^[b] су за жетву. ³⁶ Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују. ³⁷ У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘ ³⁸ Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда^[c].«

³⁹ Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

⁴⁰ А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана. ⁴¹ И још многи повероваше због његових речи.

⁴² Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је ово заиста Спаситељ света.«