Revised Common Lectionary (Complementary)
15 ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему.
16 ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, 17 али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.«
Човеков пад
3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио.
Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«
2 »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, 3 »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«
4 Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. 5 Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«
6 Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. 7 Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.
Маскил Давидов.
1 Благо оном коме су преступи опроштени,
чији су греси покривени.
2 Благо човеку коме ГОСПОД не рачуна кривицу
и у чијем духу нема лукавости.
3 Док сам ћутао, кости ми ослабише
од мог ридања свакодневног.
4 И дан и ноћ твоја ме рука притискала,
снага ми се сушила као за летње жеге. Села
5 Тада ти признах свој грех
и више своју кривицу нисам скривао.
Рекох: »Признаћу своје преступе ГОСПОДУ«
– и ти опрости кривицу мога греха. Села
6 Зато нека ти се сваки верни
моли у време невоље.
Када се бујица силних вода дигне,
до њега неће доћи.
7 Ти си заклон мој;
од невоље ћеш ме сачувати,
окружити ме песмама избављења. Села
8 »Научићу те и показати ти пут
којим треба да идеш.
Саветоваћу те
и држати те на оку.
9 Не буди као коњ или мазга,
који немају памети,
којима се управља жвалама и уздама,
јер ти иначе не прилазе.«
10 Многе су муке опакога,
али ко се у ГОСПОДА узда,
љубав га окружује.
11 Радујте се у ГОСПОДУ и веселите, праведници!
Кличите од радости, сви који сте срца честитог!
Адам и Христос
12 Стога, као што је грех ушао у свет преко једног човека, а преко греха смрт, тако је смрт снашла све људе, јер су сви згрешили. 13 Грех је у свету био пре Закона, али грех се никоме не рачуна када нема закона. 14 Од Адама до Мојсија, међутим, смрт је владала и над онима који нису згрешили сличним прекршајем као Адам, који је слика Онога који ће доћи.
15 Али, милосни дар није као преступ. Јер, ако су многи умрли због преступа једног човека, колико обилније се на многе излила Божија милост и дар који је дошао милошћу једног човека, Исуса Христа. 16 И тај дар није као оно што је дошло преко онога који је згрешио. Наиме, после једног преступа дошао је суд који је донео осуду, а милосни дар је дошао после многих преступа и донео оправдање. 17 Јер, ако је због преступа једног човека смрт владала посредством тог једног човека, колико ће пре они који примају изобиље милости и дар праведности владати у животу посредством једног човека, Исуса Христа!
18 Као што је, дакле, због једног преступа све људе снашла осуда, тако је због једног праведног дела дошло оправдање које доноси живот свим људима. 19 Јер, као што су непослушношћу једнога многи постали грешни, тако ће и послушношћу једнога многи постати праведни.
Ђаво искушава Исуса
(Мк 1,12-13; Лк 4,1-13)
4 Онда Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво искуша. 2 Пошто је постио четрдесет дана и ноћи, најзад огладне.
3 А Кушач му приђе и рече: »Ако си Син Божији, реци да ово камење постане хлеб.«
4 »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба, него и од сваке речи која излази из Божијих уста.‘(A)«
5 Онда га ђаво поведе у Свети град[a], постави га на врх Храма, 6 па му рече: »Ако си Син Божији, баци се доле. Јер, записано је:
‚Наредиће својим анђелима за тебе,
и они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.‘«(B)
7 »И ово је записано«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘(C)«
8 Затим га ђаво поведе на веома високу гору и показа му сва царства света и њихов сјај, 9 па му рече: »Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице и поклониш ми се.«
10 А Исус му рече: »Одлази, Сатано! Јер, записано је: ‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘(D)«
11 Тада га ђаво остави, а анђели приђоше, па су му служили.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International