Revised Common Lectionary (Complementary)
Дан Господњи
2 Дуните у овнујски рог на Сиону!
Знак за узбуну дајте на моме светом брду!
Нека задрхте сви становници земље,
јер долази Дан ГОСПОДЊИ.
Сасвим је близу
2 – дан таме и помрчине,
дан облачан и црн.
Као зора која се шири преко гора,
долази велика и силна војска,
какве није било никада пре,
нити ће је бити у будућим временима.
Позив на покајање
12 »Још и сада«, говори ГОСПОД,
»вратите ми се свим својим срцем,
постећи, плачући и кукајући.«
13 Срце раздерите,
а не одећу.
Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу,
јер он је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави
и невољан да пошаље несрећу.
14 Ко зна? Можда се окрене и сажали,
па за собом остави благослов
– житне жртве и леванице
за ГОСПОДА, вашега Бога.
15 Дуните у овнујски рог на Сиону,
прогласите свети пост,
сазовите свети скуп.
16 Окупите народ,
освештајте скуп,
окупите старешине,
окупите децу,
оне који сисају на грудима.
Нека младожења оде из своје собе
и невеста из своје одаје.
17 Нека између храмског трема
и жртвеника плачу свештеници,
они који служе пред ГОСПОДОМ.
Нека кажу: »Поштеди свој народ, ГОСПОДЕ.
Не дај да твој посед вређају,
да буде узречица међу народима.
Зашто да се међу народима говори:
‚Где је њихов Бог?‘«
Истински пост
58 »Завичи из свега гласа, не суспрежи се,
подигни глас као овнујски рог.
Објави мом народу његов преступ
и народу Јаковљевом његове грехе.
2 Јер, из дана у дан ме траже
као да желе да знају моје путеве,
као да су народ који чини што је праведно
и не заборавља заповести свога Бога.
Од мене траже праведне пресуде
као да желе да им Бог буде близу.
3 »‚Зашто смо постили‘, говоре,
‚а ти то ниси видео?
Зашто смо се понижавали,
а ти то ниси приметио?‘
Али на дан поста ви радите по својој вољи
и тлачите све своје раднике.
4 Ваш пост завршава препирком и кавгом
и подмуклим ударцима песнице.
Немојте више да постите као данас,
и глас ће вам се чути на небесима[a].
5 Зар ми је такав пост по вољи,
само дан да се човек понизи?
Зар је он зато да се глава повије као трска
и да се лежи на кострети и пепелу?
Зар то зовеш постом,
даном који је Богу пријатан?
6 Зар није ово пост који је по мојој вољи:
раскидати окове неправде,
развезивати ужад јарма,
ослобађати потлачене
и ломити сваки јарам,
7 делити хлеб са гладнима,
давати склониште бескућнику,
када видиш голога, обући га,
и не крити се од својих сродника?
8 »Тада ће твоја светлост синути као зора
и брзо ће стићи твоје излечење.
Пред тобом ће ићи твоја праведност,
а Слава ГОСПОДЊА чувати ти одступницу.
9 Тада ћеш позвати, и ГОСПОД ће се одазвати;
завапићеш, а он ће рећи: ‚Ево ме.‘
Ако уклониш јарам тлачења из своје средине,
престанеш да упиреш прстом и да говориш зло,
10 ако даш све од себе да нахраниш гладнога
и подмириш потребе потлаченога,
тада ће твоја светлост засјати у тами
и твоја ноћ ће бити као подне.
11 ГОСПОД ће те стално водити,
ситити те у сушним крајевима
и ојачати ти кости.
Бићеш као наводњен врт,
као извор чије воде не пресушују.
12 Поново ћеш дићи старе развалине,
подићи прадавне темеље.
Зваће те Поправљач напуклих зидова
и Обнављач улица за становање.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
20 Ми смо, дакле, Христови изасланици – Бог вас опомиње преко нас. У Христово име вас молимо: помирите се са Богом. 21 Њега, који није учинио грех, Бог је ради нас учинио грехом[a], да у њему будемо Божија праведност.
6 А као његови сарадници, опомињемо вас да Божију милост не примите узалуд. 2 Јер, каже:
»Услишио сам те у часу повољном
и помогао ти на дан спасења.«(A)
Ево сада је најповољнији час! Ево сада је дан спасења!
Павлове невоље
3 Ником никакве препреке не постављамо, да не покуде нашу службу. 4 Него, у свему се показујемо као Божији служитељи: у великој истрајности, у невољама, у немаштини, у притешњености, 5 у батинама, у тамницама, у бунама, у тегобама, у бесаним ноћима, у гладовању, 6 у чистоти, у знању, у стрпљивости, у доброти, у Светом Духу, у нелицемерној љубави, 7 у истинитој Речи, у Божијој сили, оружјем праведности у десници и левици, 8 славом и срамотом, злим гласом и добрим гласом, као варалице а поштени, 9 као непознати а познати, као умирући а, ево, живимо, као кажњени али не и убијени, 10 као жалосни а увек радосни, као сиромашни а обогаћујући многе, као они који немају ништа а све поседују.
Давање милостиње
6 »Пазите да своја дела праведности не чините пред људима – да вас они виде – јер нећете добити награду од вашег Оца, који је на небесима.
2 »Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом као што то чине лицемери по синагогама и на улицама, да би их људи хвалили. Истину вам кажем: они су већ добили своју награду. 3 Него, када дајеш милостињу, нека твоја лева рука не зна шта чини десна, 4 да твоје давање буде у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.«
Молитва
(Лк 11,2-4)
5 »А кад се молите, не будите као лицемери, који воле да се моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима. Истину вам кажем: добили су своју награду. 6 Него, кад се молиш, уђи у своју собу, затвори врата и моли се своме Оцу, који је у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.
Пост
16 »Када постите, не будите намргођени као лицемери, јер они изобличују своја лица, да људима покажу да посте. Истину вам кажем: добили су своју награду. 17 Него, када постиш, помажи главу и умиј лице, 18 да људи не примете да постиш, него само твој Отац, који је у скровитости. Тада ће ти узвратити твој Отац, који гледа у скровитости.«
Благо на небу
(Лк 12,33-34)
19 »Не згрћите себи благо на земљи, где мољци и рђа нагризају и где лопови проваљују и краду. 20 Него, згрћите себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не нагризају и где лопови не проваљују и не краду. 21 Јер, где ти је благо, тамо ће ти бити и срце.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International