Revised Common Lectionary (Complementary)

²⁷ Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа.

²⁸ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона? ²⁹ Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.«

³⁰ Тако се седмога дана народ одмарао.

³¹ Израелски народ ову храну назва мана^[a]. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом.

³² Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘«

³³ А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.«

³⁴ И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува. ³⁵ Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана.

Исус и Самарићанка

4 Када је Исус сазнао да су фарисеји чули да он стиче и крштава више ученика него Јован ² – иако сам Исус није крштавао, него његови ученици – ³ оде из Јудеје и врати се у Галилеју.

⁴ Морао је да прође кроз Самарију, ⁵ па тако стиже у самаријски град који се зове Сихар, близу имања које је Јаков дао своме сину Јосифу. ⁶ Тамо је био и Јаковљев бунар, па Исус, уморан од пута, седе крај њега. Било је негде око поднева^[a].