Revised Common Lectionary (Complementary)
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Јаков благосиља своје синове
49 Јаков тада позва своје синове и рече им: »Окупите се око мене да вам кажем шта ће се с вама касније десити.
2 »Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте свог оца Израела.«
Јуда
8 »Јудо, тебе ће хвалити браћа.
Руком ћеш непријатеља држати за врат.
Синови твог оца теби ће се клањати.
9 Јудо, ти си лавић.
Сине мој, дижеш се од плена.
Као лав лежи он потрбушке,
као лавица – ко сме да га раздражи?
10 Од Јуде се неће удаљити жезло
ни владарска палица од његових ногу,
док не дође онај коме припада[a],
коме ће се покорити народи.
11 Он везује магарца за чокот,
магаре за најбољу лозу.
Своју одећу пере у вину,
своје одело у крви од грожђа.
12 Очи су му тамније од вина,
а зуби бељи од млека.«
Завулон
13 »Завулон ће живети на морској обали,
лађама ће бити уточиште;
граница ће му се пружати до Сидона.«
Нефталим
21 »Нефталим је кошута пуштена на слободу
која лепу ланад доноси на свет.«
Јосиф
22 »Јосиф је плодан чокот,
плодан чокот покрај извора;
лозе му се преко зида попеле.
23 Огорчено су га нападали стрелци,
стреле душмански одапињали на њега,
24 али његов лук остаде чврст
и мишица гипка
због руке Јаког Јаковљевог,
због Пастира, Стене Израелове,
25 због Бога твога оца, који ти помаже,
због Свесилнога, који те благосиља
благословом са небеса одозго,
благословом из дубина одоздо,
благословом дојке и утробе.
26 Благослови твога оца већи су
од благословâ древних гора,
од обиља прастарих брегова:
нека се спусте на главу Јосифову,
на чело посебнога међу својом браћом.«
Захаријин хвалоспев
67 Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:
68 »Нека је благословен Господ, Бог Израелов,
што је дошао да избави[a] свој народ
69 и што нам је подигао моћног Спаситеља[b]
у кући свога слуге Давида,
70 као што је давно рекао
кроз уста својих светих пророка
71 да ће нас спасти од наших непријатеља
и од руке свих који нас мрзе,
72 да ће се смиловати нашим праоцима
и сетити се свога светог савеза,
73 заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму –
74 да ће нас избавити из руку непријатељâ
и дати нам да му служимо без страха,
75 у светости и праведности пред њим
свих дана нашега живота.
76 А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега,
јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут,
77 да обзнаниш његовом народу
да је спасење у опроштењу њихових греха
78 због велике самилости нашега Бога
којим ће нам доћи светлост са неба[c]
79 да засветли онима који живе у тами и у сенци смрти
и усмери наше ноге на пут мира.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International