Revised Common Lectionary (Complementary)
Будући цар
9 Али неће више бити тескобе за оне који су били у невољи. Бог је у прошлости унизио земљу Завулонову и земљу Нефталимову, али у будућности ће указати част земљи уз пут према мору, с оне стране Јордана – Галилеји незнабожачкој.
2 Народ који живи у тами
виде светлост велику;
онима који живе у земљи сенке смрти
светлост засја.
3 Умножио си народ
и радост му увећао.
Радују се пред тобом
као што се људи радују жетви,
као што се радују када деле плен.
4 Јер, сломио си јарам који их је притискао,
мотку на њиховим плећима,
батину њихових тлачитеља,
као у време победе над Мидјаном.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
Раздори у цркви
10 Заклињем вас, браћо, именом нашега Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли. 11 Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађâ. 12 Мислим на оно када сваки од вас говори: »Ја сам Павлов«, »А ја Аполосов«, »А ја Кифин[a]«, »А ја Христов«. 13 Зар је Христос раздељен? Зар је Павле за вас распет? Зар сте у Павлово име крштени? 14 Хвала Богу што никог од вас, осим Криспа и Гаја, нисам крстио, 15 па нико не може да каже да је крштен у моје име. 16 Да, крстио сам и Стефанине укућане, а што се осталих тиче, не знам да ли сам још кога крстио. 17 Јер, Христос ме није послао да крштавам, него да објављујем еванђеље – али не речима људске мудрости, да се не обезвреди Исусов крст.
Христос – Божија сила и мудрост
18 Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо.
Исус почиње да проповеда
(Мк 1,14-15; Лк 4,14-15)
12 Када је чуо да је Јован бачен у тамницу, Исус се врати у Галилеју. 13 Напусти Назарет, па оде и настани се у Кафарнауму, поред мора, на Завулоновом и Нефталимовом подручју 14 – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:
15 »Земља Завулонова и земља Нефталимова,
уз пут према мору, с оне стране Јордана,
Галилеја незнабожачка –
16 народ који живи у тами виде светлост велику
и онима који живе у земљи сенке смрти
светлост засја.«(A)
17 Отада Исус поче да проповеда и да говори: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско.«
Први ученици
(Мк 1,16-20; Лк 5,1-11)
18 Док је ишао поред Галилејског мора, виде два брата – Симона, званог Петар, и његовог брата Андреју – како бацају мрежу у море, јер су били рибари, 19 па им рече: »Пођите за мном и учинићу вас рибарима људи.«
20 И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
21 Исус онда пође даље и виде друга два брата – Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована – како у чамцу крпе своје мреже са својим оцем Зеведејем. Он их позва 22 и они одмах оставише чамац и свога оца и пођоше за њим.
Исус лечи болесне
(Лк 6,17-19)
23 Исус је ишао по целој Галилеји и учио народ у тамошњим синагогама, проповедајући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и слабост у народу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International