Revised Common Lectionary (Complementary)
Соломонов.
1 Боже, дај цару, сину царевом,
свој осећај за правду и правичност,
2 да твом народу суди правично
и твојим сиромасима по правди.
3 Нека планине народу донесу мир,
а брда праведност.
4 Нека брани сиромахе међу народом,
нека спасе децу убогих,
нека скрши тлачитеља.
5 Нека те се боје док год је сунца и месеца,
кроз сва поколења.
6 Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
као пљускови што натапају земљу.
7 Нека у данима његове владавине
праведни бујају
и мир обилује док год је месеца.
8 Нека влада од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева земље.
9 Нека пред њим клече становници пустиње,
нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
доносе данак,
цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
јер му је њихова крв драгоцена.
15 Живео цар!
Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
буду благословени
и нека га славе.
18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!
20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.
Мојсије и горући грм
3 Мојсије је напасао стадо свога таста Јитра, мидјанског свештеника. Он поведе стадо западно од пустиње и дође до Хорева[a], Божије горе. 2 Тамо му се у пламену огња усред грма појави анђео ГОСПОДЊИ.
Мојсије виде да је грм у пламену, али да не сагорева, 3 па помисли: »Хајде да приђем и погледам ту чудну појаву – зашто грм не сагорева.«
4 Када је ГОСПОД видео да је Мојсије пришао да погледа, Бог га позва из грма: »Мојсије! Мојсије!«
А Мојсије одговори: »Молим?«
5 »Не прилази ближе«, рече Бог. »Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле.«
23 Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе.
24 Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери. 25 Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху. 26 Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду. 27 Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. 28 Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.
29 Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се.
30 Вером су пали и јерихонски зидови пошто је народ седам дана обилазио око њих.
31 Вером блудница Раава није погинула заједно с непокорнима, јер је лепо примила уходе.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International