Revised Common Lectionary (Complementary)
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
2 »Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости. 3 Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице. 4 Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар, 5 подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата! 6 Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва. 7 Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се.
8 »Тако сам остао сâм и гледао ово велико виђење. Снага ме остави, лице ми насмрт пребледе и осетих се беспомоћно. 9 Тада га чух како говори и, кад га чух, онесвестих се и падох ничице.
10 »Онда ме дотаче рука и подиже ме на дрхтава колена и руке.
11 »Он ми рече: ‚Данило, Божији миљениче, добро пази на речи које ћу ти говорити и усправи се, јер сам сада послат теби.‘
»Када ми је то рекао, устадох дрхтећи.
12 »Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих. 13 Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије, 14 а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘
15 »Када је он то изговорио, ја оборих поглед ка земљи и занемех.
16 »Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим.
»Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам. 17 Како да онда ја, твој слуга, разговарам с тобом, господару? Снага ме је оставила и једва дишем.‘
18 »Тада ме онај који је изгледао као човек дотаче и оснажи, 19 па рече: ‚Не бој се, Божији миљениче. Мир с тобом. Буди јак. Буди храбар.‘
»Када ми је то рекао, снага ми се поврати, па рекох: ‚Говори, господару, јер си ме оснажио.‘
26 Ово сам вам написао о онима који вас доводе у заблуду. 27 А што се вас тиче, помазање које сте од њега примили остаје у вама и нема потребе да вас неко учи. Него, као што вас његово помазање учи о свему – а истинито је, није лаж – тако и ви останите у њему како вас је оно научило.
Божија деца
28 И сада, дечице, останите у њему, да будемо пуни поуздања када се појави и да се пред њим не постидимо када дође.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International