Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма приликом успињања до Храма. Давидова.

Данило тумачи царев сан

²⁴ Онда Данило оде Ариоху, кога је цар одредио да погуби вавилонске мудраце, и рече му: »Немој да погубиш вавилонске мудраце. Одведи ме пред цара, и ја ћу му протумачити сан.«

²⁵ Ариох одмах поведе Данила пред цара и рече му: »Нашао сам међу изгнанима из Јудеје човека који може цару да протумачи сан.«

²⁶ Цар упита Данила, који се звао и Валтасар: »Можеш ли да ми кажеш шта сам сањао и шта то значи?«

²⁷ Данило одговори: »Мудраци, врачари, чаробњаци и гатаоци не могу цару да открију тајну за коју је питао, ²⁸ али има Бог на небу који открива тајне и који је цару Навуходоносору обзнанио шта ће се догодити у данима који долазе. Ово је тај сан и виђење које си имао док си лежао на својој постељи: ²⁹ Док си лежао на својој постељи, царе, мисли су ти се окренуле ономе што ће бити и Откривач тајни обзнанио ти је шта ће бити. ³⁰ А што се мене тиче, ова тајна ми није откривена зато што сам мудрији од осталих живих људи, него да бих теби, царе, обзнанио тумачење сна, да разумеш мисли које су ти се јавиле.

³¹ »У свом виђењу, царе, видео си пред собом један велик кип. Уздизао се пред тобом огроман и блистав и било га је страшно погледати. ³² Глава му је била од чистог злата, груди и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, ³³ ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, а делом од глине. ³⁴ Док си гледао, један камен се одвали сâм од себе и удари кип у стопала од гвожђа и глине и смрска их. ³⁵ У истом часу, гвожђе, глина, бронза, сребро и злато разбише се у парампарчад и постадоше као плева на гумну лети, и ветар их све развеја без трага. А онај камен који је ударио кип постаде велика планина, која испуни сву земљу.

³⁶ »То је био твој сан, царе, а сада ћемо ти рећи шта он значи.

³⁷ »Ти си, царе, цар над царевима. Бог неба дао ти је царство, власт, моћ и славу. ³⁸ Теби је у руке предао људе, звери и птице, и где год да живе, он те је учинио владарем над њима. Ти си глава од злата. ³⁹ После тебе ће доћи друго царство, слабије од твога, а затим треће, бронзано, које ће владати над целом земљом. ⁴⁰ А четврто царство биће јако као гвожђе, које све мрви и ломи. И као што гвожђе све ломи, тако ће и оно сломити и смрвити сва друга царства. ⁴¹ Али, као што си видео да су стопала и прсти на њима делом од грнчарске глине, а делом од гвожђа, тако ће и то царство бити подељено. Имаће нешто од чврстине гвожђа, јер видео си гвожђе помешано са глином. ⁴² Пошто су прсти стопала делом од гвожђа, а делом од глине, то царство ће бити делом чврсто, а делом крхко. ⁴³ И као што си видео да је гвожђе помешано с глином, тако ће се и они мешати с другим народима, али се неће сјединити, као што ни гвожђе не може да се помеша са глином.

⁴⁴ »У време ових царева, Бог неба успоставиће царство које никада неће пропасти ни бити препуштено другом народу. Оно ће сломити и докрајчити сва ова царства и остати довека – ⁴⁵ као што си видео да се камен сâм од себе одвалио од гòре и разбио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато у парампарчад. Велики Бог обзнанио је цару оно што ће се десити. Тај сан је истинит и његово тумачење је поуздано.«

⁴⁶ Тада цар Навуходоносор паде ничице пред Данилом и поклони му се, па нареди да се Данилу принесе жртва и кâд.

⁴⁷ Цар му рече: »Твој Бог је заиста Бог над боговима, Господар царева и Откривач тајни, јер ти си био у стању да откријеш ову тајну.«

⁴⁸ Потом цар постави Данила на висок положај и обасу га многим поклонима. Учини га поглаваром над целом покрајином Вавилон и главним старешином свих вавилонских мудраца. ⁴⁹ Али Данило замоли цара да одреди Шадраха, Мешаха и Аведнега да воде послове покрајине Вавилон, а он сам остаде на царском двору.

⁴⁴ »Ко у мене верује, не верује у мене, него у Онога који ме је послао«, повика Исус. ⁴⁵ »И ко мене гледа, гледа Онога који ме је послао. ⁴⁶ Ја – Светлост – дошао сам на свет да нико ко у мене верује не остане у тами. ⁴⁷ Ко слуша моје речи, а не држи их се, ја му не судим. Јер, нисам дошао да свету судим, него да свет спасем. ⁴⁸ Ко ме одбацује и не прихвата моје речи, има свога судију: Реч коју сам изрекао – она ће му судити Последњега дана. ⁴⁹ Јер, ја нисам говорио сам од себе, него ми је сâм Отац, који ме је послао, заповедио шта да кажем и шта да говорим. ⁵⁰ А ја знам да је његова заповест вечни живот. То, дакле, што говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.«