Revised Common Lectionary (Complementary)
14 »Рођени од жене
кратка је века и пун невоља.
2 Као цвет никне па увене,
као сенка која бежи, не опстаје.
3 Зар у таквога упиреш поглед?
Зар њега изводиш на суд пред себе?
4 Ко ће из нечистог извући чисто?
Нико!
5 Човеков је век одређен;
одбројао си му месеце
и поставио границе које не може да пређе.
6 Стога одврати поглед од њега
и остави га на миру,
да се свога века наужива.
7 »Па и за дрво има наде:
ако га посеку, опет ће нићи
и младице му се намножити.
8 Ако му корен у земљи и остари
и пањ му се у прашини сасуши,
9 чим осети воду, пропупеће
и као биљка потерати младице.
10 Али, кад човек умре, постаје беспомоћан,
кад смртник издахне, где је?
11 Као што вода испарава из мора
и корито реке испуца и осуши се,
12 тако и човек легне и не устаје.
Док небеса не ишчезну,
неће се људи пробудити
ни отргнути од сна.
13 О, кад би у Шеол хтео да ме сакријеш
и склониш ме док те гнев не прође,
кад би ми рок одредио кад ћеш ме се сетити.
14 Ако човек умре,
хоће ли опет живети?
Све време свог тешког служења
чекаћу док ми не дође замена.
Казна, покајање и нада
3 Ја сам човек који је видео невољу
под шибом његовог беса.
2 Он ме повео и натерао да ходам у тами,
а не у светлости.
3 Да, његова ме рука
наново и наново ударала поваздан.
4 Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,
5 опсео ме и окружио горчином и невољом.
6 Натерао ме да боравим у тами
попут оних који су давно помрли.
7 Оградио ме зидом, да не могу да изађем,
тешким ланцима ме оковао.
8 Па и кад вичем или запомажем,
он се о моју молитву оглушује.
9 Запречио ми путеве тесаним каменом,
моје стазе искривио.
19 Сећам се своје невоље и лутања,
пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
и душа ми је потиштена.
21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.
24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
»зато ћу га чекати.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
Живети за Бога
4 Пошто је, дакле, Христос страдао у телу, и ви се наоружајте том истом мишљу. Јер, ко је страдао у телу, престао је да греши, 2 па остатак свог земаљског живота више не живи по људским пожудама, него по Божијој вољи. 3 Доста је, наиме, што сте у прошлости извршавали вољу незнабожаца тако што сте живели у разузданостима, пожудама, пијанчењима, теревенкама, банчењима и гнусном идолопоклонству. 4 Они се чуде што се заједно с њима не сливате у исту поплаву раскалашности, па вас обасипају погрдама. 5 Они ће полагати рачун Ономе који је спреман да суди живима и мртвима. 6 Јер, зато је и мртвима објављено еванђеље, да у погледу тела буду осуђени по људским мерилима, а да у погледу духа живе по Божијим.
7 Приближио се крај свега. Стога будите разборити и трезвени, да можете да се молите. 8 Пре свега, истрајно волите један другога, јер љубав покрива мноштво греха.
Исусова сахрана
(Мк 15,42-47; Лк 23,50-56; Јн 19,38-42)
57 Када је пало вече, дође човек по имену Јосиф, богаташ из Ариматеје, који је и сâм био Исусов ученик. 58 Он оде к Пилату и затражи Исусово тело, а Пилат нареди да му се тело преда. 59 Јосиф узе тело, уви га у чисто платно, 60 па га положи у свој нови гроб, који је усекао у стени. Онда на улаз у гроб наваља велик камен и оде. 61 А Марија Магдалина и друга Марија седоше преко пута гроба.
Стража код гроба
62 Сутрадан, то јест дан после Припреме[a], првосвештеници и фарисеји дођоше к Пилату 63 и рекоше: »Господару, сетили смо се да је онај варалица за живота говорио: ‚Васкрснућу после три дана.‘ 64 Зато нареди да се гроб осигура до трећег дана, да не би његови ученици дошли и украли тело, па рекли народу: ‚Устао је из мртвих!‘ Тако би та последња превара била гора од прве.«
65 А Пилат им рече: »Ево вам страже, па идите и осигурајте како знате.«
66 И они одоше и осигураше гроб запечативши камен и поставивши стражу.
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)
38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39 А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри[a] мешавине смирне и алоја. 40 Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41 А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42 Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International