Revised Common Lectionary (Complementary)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
Стварање неба и земље
1 У почетку створи Бог небо и земљу. 2 Земља је била безоблична и празна. Тама се простирала над безданом[a] и Божији Дух лебдео је над водама.
Први дан – светлост
3 Тада Бог рече: »Нека буде светлост.«
И би светлост. 4 Бог виде да је светлост добра и раздвоји светлост од таме. 5 Бог назва светлост »дан«, а таму назва »ноћ«.
И би вече, и би јутро – дан први.
Други дан – небо
6 Тада Бог рече: »Нека буде свод између водâ, да раздваја воде од водâ.«
7 И Бог начини свод и раздвоји воде под сводом од водâ над сводом. И би тако. 8 Бог назва свод »небо«.
И би вече, и би јутро – дан други.
Трећи дан – копно и биљке
9 Тада Бог рече: »Нека се воде под небом саберу на једно место и нека се појави копно.«
И би тако. 10 Бог назва копно »земља«, а сабране воде назва »море«. И Бог виде да је то добро.
11 Тада Бог рече: »Нека земља изнедри растиње: биљке које дају семе и плодоносно дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама на земљи.«
И би тако. 12 Земља изнедри растиње: биљке које дају семе према својим врстама и дрвеће које рађа плод са семеном у њему према својим врстама. И Бог виде да је то добро.
13 И би вече, и би јутро – дан трећи.
Четврти дан – сунце, месец и звезде
14 Тада Бог рече: »Нека буду светлила на небеском своду, да раздвајају дан од ноћи и да означавају доба, дане и године. 15 И нека светлила на небеском своду осветљавају земљу.«
И би тако. 16 Бог начини два велика светлила: веће светлило да влада дању и мање светлило да влада ноћу, и звезде. 17 Бог их постави на небески свод да осветљавају земљу, 18 да владају дању и ноћу и да раздвајају светлост од таме. И Бог виде да је то добро.
19 И би вече, и би јутро – дан четврти.
Начин васкрсења
35 Али, неко ће упитати: »Како васкрсавају мртви?« и: »Какво ће тело имати?« 36 Безумниче! Оно што ти сејеш, не оживљава ако не умре. 37 И то што сејеш, не сејеш тело које ће бити, већ голо зрно, рецимо пшенице или нечег другог, 38 а Бог му даје тело какво хоће, и то сваком семену његово тело. 39 Није свако тело исто. Него, друго је људско, а друго животињско тело, друго је птичје тело, а друго рибље. 40 Има небеских тела и земаљских тела, али сјај небеских тела је другачији од сјаја земаљских. 41 Друго је сјај сунца, друго сјај месеца, а друго сјај звезда. А и звезда се од звезде разликује по сјају. 42 Тако је и са васкрсењем мртвих: сеје се у распадљивости, васкрсава у нераспадљивости; 43 сеје се у срамоти, васкрсава у слави; сеје се у слабости, васкрсава у сили; 44 сеје се природно тело, васкрсава духовно.
Ако постоји природно тело, постоји и духовно. 45 Тако је и записано: »Први човек, Адам, постаде живо биће«,(A) последњи Адам животворни дух. 46 Али, није прво духовно, него природно, па онда духовно. 47 Први човек је од земље, земаљски; други човек је са неба. 48 Какав је земаљски, такви су и сви земаљски, а какав је небески, такви су и сви небески. 49 И као што смо били слика земаљскога, тако ћемо бити и слика небескога.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International