The Daily Audio Bible

Филистејски заповедници одбацују Давида

29 Филистејци окупише сву своју војску код Афека, а Израелци се утаборише код извора у Јизреелу. ² Док су филистејски владари ишли на челу својих чета од по стотину и хиљаду војника, Давид и његови људи ишли су на зачељу с Ахишем.

³ Филистејски заповедници упиташе: »Шта раде ови Јевреји овде?«

А Ахиш одговори: »То је Давид, бивши слуга израелског цара Саула. Код мене је више од годину дана, а од дана када је пребегао до данас, нисам му нашао мане.«

⁴ Али филистејски заповедници се наљутише на Ахиша и рекоше: »Врати га. Нека се врати у место које си му доделио. Не сме с нама у бој, да се у борби не окрене против нас. Како боље да поврати наклоност свога господара него тако што ће сећи главе нашим војницима? ⁵ Зар то није онај Давид о коме су играјући певали:

⁶ Тада Ахиш позва Давида и рече му: »Тако ми ГОСПОДА живога, честит си и драго ми је што служиш у мојој војсци. Откад си дошао к мени до данас, нисам ти нашао мане, али осталим владарима се не свиђаш. ⁷ Зато се окрени и иди у миру. Не ради ништа што се не би допало филистејским владарима.«

⁸ »Шта сам урадио?« упита Давид. »Шта си нашао против мене откад сам дошао к теби до данас? Зашто не могу да идем и борим се против непријатељâ мога господара цара?«

⁹ Ахиш му одговори: »Знам да си у мојим очима био мио као Божији анђео. Али филистејски заповедници су рекли: ‚Не сме с нама у бој.‘ ¹⁰ Стога сутра порани са слугама твога господара које су дошле с тобом и иди чим сване.«

¹¹ Тако Давид и његови људи устадоше рано ујутро и кренуше да се врате у филистејску земљу, а Филистејци одоше горе у Јизреел.

Давид и Амалечани

30 Трећега дана Давид и његови људи стигоше у Циклаг. А Амалечани су били у пљачкашком походу на Негев и Циклаг. Напали су Циклаг, спалили га ² и заробили све жене и све у њему, младо и старо. Али никога нису убили, него су их само повели са собом и отишли својим путем.

³ Када су Давид и његови људи стигли у Циклаг, нађоше га спаљеног и видеше да су им жене, синови и кћери одведени у робље. ⁴ На то Давид и његови људи гласно заплакаше, па су плакали до изнемоглости. ⁵ Заробљене су биле и две Давидове жене – Ахиноам из Јизреела и Авигајил, удовица Навала из Кармела. ⁶ Давид је био на великој муци, јер су људи говорили да га треба каменовати, пошто су сви били огорчени због својих синова и кћери.

Али Давид нађе снагу у ГОСПОДУ, своме Богу, ⁷ па рече свештенику Авиатару сину Ахимелеховом: »Донеси ми наплећак.«

Авиатар му га донесе, ⁸ па Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да кренем у потеру за оним пљачкашима? Хоћу ли их стићи?«

»Крени«, одговори ГОСПОД. »Сигурно ћеш их стићи и избавити заробљене.«

⁹ Тако Давид и шест стотина његових људи кренуше и стигоше до кланца Бесора, где неки заосташе, ¹⁰ пошто је њих две стотине било толико изнемогло да нису могли да пређу кланац. Али Давид и четири стотине људи наставише потеру.

¹¹ У неком пољу наиђоше на једног Египћанина, па га доведоше Давиду. Дадоше му да пије воде и да једе – ¹² парче колута стишњених смокава и два грозда сувог грожђа. Он то поједе и поврати снагу, јер пре тога није ни јео ни пио три дана и три ноћи.

¹³ Давид га упита: »Чији си и одакле си?«

»Ја сам Египћанин, роб једног Амалечанина«, одговори овај. »Кад сам се пре три дана разболео, господар ме оставио. ¹⁴ Били смо у пљачкашком походу у керећанском Негеву, на подручју које припада Јуди и у Калевовом Негеву, а Циклаг смо спалили.«

¹⁵ Давид га упита: »Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?«

Овај му одговори: »Закуни ми се Богом да ме нећеш убити ни предати ме у руке мом господару, па ћу те одвести до њих.«

¹⁶ И он одведе Давида до њих. Пљачкаши су били раштркани свуда по оном месту. Јели су, пили и веселили се због великог плена који су однели из земље Филистејаца и из Јуде. ¹⁷ Давид их је нападао од сумрака до наредне вечери, и ниједан од њих се не извуче, осим четири стотине младића који одјахаше на камилама и побегоше. ¹⁸ Тако Давид поврати све што су Амалечани однели, укључујући и своје две жене. ¹⁹ Ништа није нестало – ни старо ни младо, ниједан дечак ни девојчица, ни добра, ни ишта друго што су пљачкаши били отели: Давид је све повратио. ²⁰ Он узе сву ситну и крупну стоку, коју потераше испред остале стоке, говорећи: »Ово је Давидов плен.«

²¹ Тада Давид оде до оних две стотине људи који су били сувише изнемогли да иду за њим и који су били остали код кланца Бесора. Они изађоше у сусрет Давиду и људима који су ишли с њим, а он их поздрави док им се приближавао са својим људима.

²² Али сви зли и погани људи међу онима који су ишли с Давидом рекоше: »Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од добара која смо повратили. Али сваки од њих може да узме своју жену и децу и да иде.«

²³ На то Давид рече: »Не, браћо, не смете да учините тако с оним што нам је дао ГОСПОД. Он нас је заштитио и предао нам у руке пљачкаше који су кренули на нас. ²⁴ Ко ће се сложити с тим што говорите? Онај који остаје код залиха треба да добије исто као и онај који иде у бој. Сви ће добити једнак део.«

²⁵ Давид учини да од тога дана надаље ово буде уредба и закон у Израелу, и тако је и дан-данас.

²⁶ Стигавши у Циклаг, Давид посла део плена својим пријатељима, старешинама Јуде, с поруком: »Ово је поклон за вас од плена отетог од ГОСПОДЊИХ непријатеља.«

²⁷ А послао га је старешинама у Бетелу, Рамот-Негеву, Јатиру, ²⁸ Ароеру, Сифмоту, Ештемои, ²⁹ Рахалу, у градовима Јерахмееловаца и у градовима Кенејаца, ³⁰ у Хорми, Бор-Ашану, Атаху ³¹ и Хеврону, као и у свим другим местима у која су он и његови људи одлазили.

Саулова смрт

31 Филистејци нападоше Израел, и многи Израелци, бежећи пред њима, падоше покошени на гори Гилбои. ² Филистејци притеснише Саула и његове синове, и убише му синове Јонатана, Авинадава и Малки-Шуу. ³ Око Саула настаде жестока битка, а када га сустигоше стрелци, тешко га ранише.

⁴ Тада Саул рече свом штитоноши: »Извуци свој мач и прободи ме, да не дођу ови необрезани да ме прободу и муче.«

Али његов штитоноша се ужасну и не хтеде да то учини. Стога Саул узе свој мач и баци се на њега. ⁵ Када је штитоноша видео да је Саул мртав, и он се баци на свој мач и умре са Саулом. ⁶ Тако Саул, његова три сина и његов штитоноша погинуше заједно тог истог дана.

⁷ Када су Израелци с другог краја долине и они с друге стране реке Јордан чули^[a] да је израелска војска побегла и да су Саул и његови синови погинули, напустише своје градове и побегоше, а Филистејци дођоше и настанише се у њима.

⁸ Дошавши сутрадан да пљачкају мртве, Филистејци нађоше тела Саула и његових синова како леже на гори Гилбои. ⁹ Саулу одсекоше главу, скинуше с њега оружје и разаслаше гласнике по филистејској земљи да објаве вест у храму њихових идола и међу народом. ¹⁰ Његово оружје ставише у храм посвећен Астартама, а мртво тело приковаше уза зид Бет-Шана. ¹¹ Када су житељи Јавеш-Гилада чули шта су Филистејци урадили Саулу, ¹² најхрабрији од њих кренуше и, пошто су целу ноћ пешачили до Бет-Шана, скинуше Саулово тело и тела његових синова са зида, па се вратише у Јавеш, где их спалише. ¹³ Онда узеше њихове кости и сахранише их под тамариском у Јавешу, па су седам дана постили.

⁵⁵ Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. ⁵⁶ Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?«

⁵⁷ А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)

12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. ² Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. ³ Тада Марија узе литру^[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.

⁴ А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: ⁵ »Зашто се ова помаст није продала за триста динара^[b] и то поделило сиромасима?«

⁶ Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.

⁷ Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. ⁸ Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«

Завера против Лазара

⁹ Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. ¹⁰ А првосвештеници одлучише да убију и Лазара, ¹¹ јер су због њега многи Јудеји одлазили к Исусу и веровали у њега.

Исус улази у Јерусалим

(Мт 21,1-11; Мк 11,1-11; Лк 19,28-40)

¹² Сутрадан силан народ који је дошао на празник, пошто је чуо да Исус долази у Јерусалим, ¹³ узе палмове гране и изађе му у сусрет, вичући:

¹⁴ А Исус нађе магаре и узјаха га, као што је записано:

¹⁶ Његови ученици то нису испрва разумели, али када је Исус био прослављен, сетише се да је то било написано о њему и да су му то учинили.

¹⁷ Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и васкрсао га из мртвих, сведочио је о томе. ¹⁸ Зато му силан народ и пође у сусрет, јер су чули да је управо он учинио то знамење.

¹⁹ А фарисеји су међу собом говорили: »Видите да се ништа не може. Ено цео свет оде за њим!«