The Daily Audio Bible
Today's audio is from the EHV. Switch to the EHV to read along with the audio.
Самуило помазује Саула
10 Тада Самуило извади посудицу с уљем, па је изли на Саулову главу, пољуби га и рече: »ГОСПОД те је помазао за владара над својим народом Израелом. Владаћеш над ГОСПОДЊИМ народом и избавити га из руку његових непријатеља око њега. А ово ће ти бити знак да те је ГОСПОД помазао за владара над својим поседом[a]: 2 Када данас одеш од мене, наићи ћеш на два човека близу Рахиљиног гроба, у Целцаху, на граници Венијамина. Они ће ти рећи: ‚Пронађене су магарице које си кренуо да тражиш. Твој отац је престао да мисли на њих, а забринуо се за тебе и пита: »Шта ми је са сином?«‘ 3 А када одатле пођеш даље и стигнеш до великог дрвета Тавора, срешћеш три човека која иду к Богу горе у Бетел. Један ће носити три јарета, други три хлеба, а трећи мешину вина. 4 Они ће те поздравити и понудити ти два хлеба, која ћеш узети. 5 Затим ћеш поћи у Гиву Божију, у којој је филистејска предстража. Док будеш прилазио граду, срешћеш се с поворком пророкâ који се спуштају са узвишице и свирају лире, даире, фруле и харфе и пророкују. 6 Тада ће Дух ГОСПОДЊИ сићи на тебе, па ћеш и ти с њима пророковати и преобразити се у другог човека. 7 А након што се испуне сви ови знаци, чини што год нађеш за сходно, јер Бог је с тобом. 8 Иди преда мном доле у Гилгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и жртве за заједништво. Седам дана чекај док не дођем к теби и кажем ти шта да чиниш.«
Саул одређен за цара
9 Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му промени нарав. Сви они знаци се испунише оног истог дана. 10 Када су стигли у Гиву, у сусрет му дође поворка пророкâ. Дух Божији сиђе на њега и он поче да пророкује с њима.
11 Видевши га како пророкује с пророцима, сви који су га одраније познавали упиташе један другог: »Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул један од пророкâ?«
12 А један од мештана одврати: »А ко је њихов отац?«
Тако је настала изрека: »Зар је и Саул један од пророкâ?«
13 Када је престао да пророкује, Саул оде на узвишицу.
14 Саулов стриц упита њега и његовог слугу: »Куда сте то ишли?«
»Да тражимо магарице«, одговори Саул. »Али кад смо видели да их нема, отишли смо Самуилу.«
15 Тада Саулов стриц рече: »Испричај ми шта ти је Самуило рекао.«
16 А Саул му одговори: »Рекао нам је да су магарице нађене.«
Али му не исприча за царску власт о којој је Самуило говорио.
17 Самуило сазва израелски народ пред ГОСПОДА у Мицпу, 18 па им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ја сам Израел извео из Египта и избавио вас из руку Египћана и из руку свих царстава која су вас угњетавала. 19 Али ви сте сада одбацили свога Бога, који вас спасава од свих несрећа и невоља. Рекли сте: »Не, постави над нама цара!« Зато се сада постројте пред ГОСПОДОМ по својим племенима и братствима.‘«
20 Онда Самуило нареди да приступе сва Израелова племена, и би изабрано Венијаминово племе. 21 Потом нареди да приступи Венијаминово племе по својим братствима, и би изабрано Матријево братство, а из њега Саул син Кисов. Али када су га потражили, нису могли да га нађу.
22 Стога упиташе ГОСПОДА: »Да ли је тај дошао овамо?«
А ГОСПОД одговори: »Ено се крије међу залихама.«
23 Они отрчаше и изведоше га оданде, и он стаде међу народ, за главу виши од свих осталих.
24 Тада Самуило рече народу: »Видите ли човека кога је ГОСПОД изабрао? Нема му равна у целом народу!«
А народ повика: »Живео цар!«
25 Самуило објасни народу права и дужности цара, па их записа на свитак, који положи пред ГОСПОДА[b]. Потом посла сав народ кући.
26 И Саул оде кући, у Гиву, а с њим пођоше и неки врсни људи чије је срце Бог дотакао.
27 Али неки погани људи рекоше: »Како нас овај може спасти?«
И пошто су га презирали, не донеше му никакве дарове. А Саул им то оћута.
Саул прискаче у помоћ житељима Јавеша
11 Нахаш, цар Амонаца, злостављао је Гадово и Рувимово племе тако што би свим њиховим мушкарцима ископао десно око, не дајући да им ико притекне у помоћ. Нахаш је тако ископао десно око сваком израелском мушкарцу источно од реке Јордан. Али седам хиљада њих умаче Амонцима и дође у Јавеш Гилад.[c]
Око месец дана касније, Нахаш Амонац дође и опседе Јавеш Гилад.
Јавешани му рекоше: »Склопи с нама савез, па ћемо ти служити.«
2 Али Нахаш Амонац одврати: »С вама ћу склопити савез само под условом да сваком од вас ископам десно око и тако целом Израелу нанесем срамоту.«
3 »Дај нам седам дана да пошаљемо гласнике у све крајеве Израела«, рекоше му старешине Јавеша, »па ако нико не дође да нас спасе, предаћемо ти се.«
4 Када су гласници дошли у Гиву Саулову и народу пренели вест, сви гласно заплакаше. 5 А Саул је управо долазио са њива за воловима.
Он упита: »Шта је овом народу да толико плаче?«
И они му испричаше шта су Јавешани рекли.
6 Када је Саул то чуо, Дух ГОСПОДЊИ сиђе на њега и он се силно разгневи. 7 Узе пар волова и исече их на комаде, које по гласницима разасла у све крајеве Израела с поруком: »Овако ће проћи волови сваког онога ко не пође за Саулом и Самуилом.«
Страх од ГОСПОДА обузе народ, па сви кренуше као један. 8 Када их је Саул пребројао у Безеку, било је три стотине хиљада Израелаца и тридесет хиљада Јудеја.
9 Тада рекоше гласницима који су били дошли: »Овако реците житељима Јавеш-Гилада: ‚Сутра, када сунце припече, стиже вам спас.‘«
Када су гласници отишли и то пренели житељима Јавеша, ови се обрадоваше.
10 Тада Јавешани рекоше Амонцима: »Сутра ћемо вам се предати, па чините с нама што вам драго.«
11 Сутрадан Саул подели војску у три чете. У време јутарње страже провалише у табор Амонаца, па су их убијали све до подневне припеке. А они који су преживели распршише се тако да ни двојица нису остала заједно.
Саул проглашен за цара
12 Тада народ рече Самуилу: »Ко је оно говорио: ‚Зар да Саул влада над нама?‘ Доведите те људе, да их погубимо!«
13 Али Саул рече: »Данас нико неће бити погубљен, јер је данас ГОСПОД спасао Израел.«
14 Самуило рече народу: »Хајдемо у Гилгал, да тамо потврдимо царску власт.«
15 Тако сав народ оде у Гилгал, где пред ГОСПОДОМ прогласише Саула за цара. Принеше пред ГОСПОДОМ жртве за заједништво, а онда Саул и сви Израелци одржаше велико славље.
43 »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. 44 »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 45 У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘(A) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. 46 Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. 47 Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. 50 А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. 51 Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«
52 Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«
53 »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. 54 Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 55 Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. 56 Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. 57 Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. 58 Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«
59 Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.
Речи вечнога живота
60 Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?[a]«
61 Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? 62 А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? 63 Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. 64 Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.
65 Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«
66 Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.
67 Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«
68 »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, 69 и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«
70 А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«
71 Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
17 Неки су били безумни,
па испаштали због свог преступа и греха.
18 Свако јело гадило се њиховој души,
па се примакоше дверима смрти.
19 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
20 Он своју реч посла, и исцели их
и избави од гроба.
21 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
22 Нека приносе жртве захвалнице
и радосним песмама о његовим делима причају.
23 Неки су се на море отиснули у лађама,
да на големим водама обављају посао.
24 И они су видели ГОСПОДЊА дела,
његова чудесна дела у дубинама.
25 Јер, он нареди, и вихор задува
и високо подиже таласе.
26 Они се подигоше до неба,
па се спустише до дубина –
храброст им се топила пред опасношћу.
27 Као пијанци су тетурали и посртали,
сва њихова вештина постаде бескорисна.
28 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их изведе из њихових недаћа.
29 Он стиша олују и таласи се смирише.
30 Они се обрадоваше што је настало затишје,
и он их одведе до жељене луке.
31 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
32 Нека га узвисују на скупу народа
и хвале на већу старешина.
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
15 Благ одговор одвраћа јарост,
а груба реч изазива гнев.
2 Језик мудрих хвали знање,
а уста безумних сипају глупости.
3 Очи ГОСПОДЊЕ свуда су
и мотре и на зле и на добре.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International