The Daily Audio Bible

Михејеви идоли

17 У Ефремовом горју живео је човек по имену Михеј.

² Он рече својој мајци: »Оних хиљаду сто сребрњака^[a] који су ти украдени и због којих си изговорила проклетство, које сам својим ушима чуо – то сребро је код мене. Ја сам га узео.«

Тада његова мајка рече: »ГОСПОД те благословио, сине мој!«

³ Када је мајци вратио хиљаду сто сребрњака, она рече: »Ово сребро посвећујем ГОСПОДУ за свога сина. Хоћу да се од њега направи резбарен лик пресвучен сребром. Зато ти га сада враћам.«

⁴ Али Михеј опет врати сребро мајци, а она узе две стотине сребрњака^[b] и даде их сребрнару. Овај од њих начини резбарен лик пресвучен сребром, који поставише у Михејевој кући. ⁵ Михеј је имао светилиште, па направи наплећак и неколико кућних богова и постави једног од својих синова за свога свештеника. ⁶ У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.

⁷ Један младић, Левит из Витлејема у Јуди, који је живео као дошљак у Јудином братству, ⁸ оде из Витлејема у потрази за местом где би могао да се настани. Док је тако путовао, наиђе у Ефремовом горју на Михејеву кућу.

⁹ Михеј га упита: »Одакле си?«

»Ја сам Левит из Витлејема у Јуди«, рече овај, »и тражим где бих се настанио.«

¹⁰ »Остани да живиш код мене«, рече му Михеј, »и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрњака^[c] годишње и одећу и храну.«

И Левит уђе ¹¹ и пристаде да живи код Михеја. Младић је Михеју био као један од његових синова. ¹² Михеј постави Левита за свештеника, и тако младић постаде његов свештеник, па је живео у његовој кући.

¹³ Тада Михеј рече: »Сада знам да ће ГОСПОД бити добар према мени, јер имам Левита за свештеника.«

Михеј и Даново племе

18 У то време Израел није имао цара. А у то време је и Даново племе тражило за себе место где би живело, јер још није добило наследство међу Израеловим племенима. ² Стога Дановци послаше петорицу ратника из Цоре и Ештаола, представнике свих својих братстава, да извиде земљу и истраже је.

»Идите и истражите земљу«, рекоше им.

Тако они уђоше у Ефремово горје, дођоше до Михејеве куће и тамо заноћише.

³ Док су били близу Михејеве куће, препознаше глас оног младог Левита, па свратише и упиташе га: »Ко те је довео овамо? Шта радиш овде? Шта ћеш ту?«

⁴ Левит им исприча шта је Михеј учинио за њега и рече: »Он ме је унајмио и ја сам постао његов свештеник.«

⁵ Тада му они рекоше: »Молимо те, упитај Бога да ли ће наше путовање бити успешно.«

⁶ »Идите у миру«, одговори им свештеник. »ГОСПОД одобрава ваше путовање.«

⁷ Она петорица пођоше даље и стигоше у Лаиш, где видеше да тамошњи народ живи спокојно као Сидонци, мирно и безбрижно. Били су богати јер им у земљи није ничега недостајало. Живели су далеко од Сидонаца и нису одржавали везе ни са ким.

⁸ Када су се вратили у Цору и Ештаол, њихова сабраћа их упиташе: »Шта сте сазнали?«

⁹ А они им одговорише: »Спремите се, па да их нападнемо! Земља коју смо видели веома је добра. Зар ћете седети скрштених руку? Пођите онамо без оклевања и запоседните земљу. ¹⁰ Када стигнете, затећи ћете безбрижан народ и пространу земљу коју је Бог предао у ваше руке, земљу која ничим не оскудева.«

¹¹ Тада шест стотина наоружаних људи из братства Дановаца крену из Цоре и Ештаола. ¹² На свом путу се утаборише код Кирјат-Јеарима, у Јуди, па се зато то место западно од Кирјат-Јеарима и дан-данас зове Махане Дан^[d]. ¹³ Одатле одоше даље у Ефремово горје и стигоше до Михејеве куће.

¹⁴ Тада она петорица која су ишла да извиде лаишку земљу рекоше својој сабраћи: »Знате ли да се у једној од ових кућа налази наплећак, кућни богови и резбарен лик пресвучен сребром? Сада знате шта треба да урадите.«

¹⁵ Тако они скренуше и дођоше до куће младог Левита, то јест Михејеве куће, и поздравише га. ¹⁶ Шест стотина наоружаних Дановаца стаде на улазу капије, ¹⁷ а она петорица која су ишла у извиђање земље уђоше и узеше резбарени лик пресвучен сребром, наплећак и кућне богове. А свештеник је стајао са оних шест стотина наоружаних људи на улазу капије.

¹⁸ Када су ови ушли у Михејеву кућу и узели резбарени лик пресвучен сребром, наплећак и кућне богове, свештеник им рече: »Шта то радите?«

¹⁹ »Ћути!« одговорише му они. »Ни реч да ниси рекао! Пођи с нама и буди нам отац и свештеник. Зар ти је боље да будеш свештеник у кући једног човека него да будеш свештеник једног племена и братства у Израелу?«

²⁰ То се свиде свештенику, па он узе наплећак, кућне богове и резбарени лик, и пође с народом. ²¹ Народ се окрену и оде, пустивши нејач и стоку напред са својом имовином. ²² Када су већ били одмакли од Михејеве куће, окупише се људи који су живели у кућама близу Михејеве и сустигоше Дановце.

²³ Викали су за њима, па се Дановци окренуше и упиташе Михеја: »Шта ти је? Зашто сте се окупили?«

²⁴ »Узели сте богове које сам направио и мог свештеника и отишли«, одговори он. »Шта ми је још остало? Како можете да ме питате: ‚Шта ти је?‘«

²⁵ Дановци му рекоше: »Боље ти је да ћутиш. Има међу нама наглих људи, који би могли да те нападну, па бисте ти и твоја породица изгубили живот.«

²⁶ Тада Дановци одоше својим путем, а Михеј се окрену и врати кући, јер је видео да су сувише јаки за њега.

²⁷ Пошто су узели и оно што је Михеј направио и његовог свештеника, Дановци одоше у Лаиш. Нападоше његове мирне и безбрижне становнике, погубише их мачем, а град спалише. ²⁸ Није било никога да их избави, јер су били далеко од Сидона, а нису одржавали везе ни са ким. Град је лежао у долини близу Бет-Рехова. Дановци потом обновише град и настанише се у њему. ²⁹ Назваше га Дан по свом праоцу Дану, који се родио Израелу, иако се град првобитно звао Лаиш.

³⁰ Дановци поставише себи онај резбарени лик, а Јонатан син Гершомов, унук Мојсијев, и његови потомци били су свештеници Дановог племена све до времена изгнанства. ³¹ Резбарени лик који је направио Михеј стајао је све док је Божији дом био у Шилу.

Исус и Никодим

3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

² Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

³ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново^[a], не може да види Божије царство.«

⁴ »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

⁵ »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. ⁶ Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. ⁷ Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. ⁸ Ветар^[b] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

⁹ А Никодим упита: »Како то може бити?«

¹⁰ »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! ¹¹ Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. ¹⁴ И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, ¹⁵ да свако ко у њега верује има вечни живот^[c].«

¹⁶ Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. ¹⁸ Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. ¹⁹ А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. ²⁰ Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. ²¹ А ко живи у складу са истином^[d], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.