The Daily Audio Bible

⁵ Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.

⁶ Када се војска враћала кући из битке у којој је Давид погубио Филистејца, жене из свих израелских градова изашле су да дочекају цара Саула радосно играјући и певајући уз звуке даира и лира. ⁷ А док су играле, певале су:

⁸ Саул се силно наљути, јер му се није допала та песма.

»Давиду су приписали десетине хиљада«, помисли он, »а мени само хиљаде! Шта му још недостаје осим царства?«

⁹ Од тога дана Саул је Давида гледао попреко.

¹⁰ Сутрадан зао дух послан од Бога сиђе на Саула. Саул је пророковао у кући, а Давид је, као и обично, свирао лиру. Саул је држао копље у руци, ¹¹ па га хитну, говорећи у себи: »Прибићу Давида за зид.«

Али Давид му се два пута измаче.

¹² Саул се бојао Давида, јер је ГОСПОД био с њим, а од Саула се окренуо. ¹³ Стога он уклони Давида из своје близине и постави га за заповедника над хиљадама. Давид је предводио своју војску у ратним походима ¹⁴ и био веома успешан у свему што је чинио, јер је ГОСПОД био с њим. ¹⁵ Видећи колико је Давид успешан, Саул га се још више плашио. ¹⁶ Али сав Израел и Јуда волели су Давида јер их је предводио у ратним походима.

¹⁷ Саул рече Давиду: »Ено моје старије кћери Мерав. Даћу ти је за жену, само ме храбро служи и биј ГОСПОДЊЕ битке.«

Јер Саул је мислио: »Не треба ја да дижем руку на њега. Нека то учине Филистејци.«

¹⁸ Али Давид рече Саулу: »Ко сам ја и шта је моја породица и братство мога оца у Израелу да бих постао царев зет?«

¹⁹ Када је дошло време да се Мерав уда за Давида, удадоше је за Адриела Мехољанина.

²⁰ А Саулова кћи Михал била је заљубљена у Давида. Када су то рекли Саулу, би му мило.

²¹ »Даћу му њу«, мислио је, »па ће му она бити замка и Филистејци ће га лакше убити«.

Тако Саул рече Давиду: »Данас имаш другу прилику да ми постанеш зет.«

²² Онда заповеди својим службеницима: »Разговарајте насамо с Давидом и реците му: ‚Ето, омилио си цару и сви његови службеници те воле. Зато му сада постани зет.‘«

²³ Службеници то пренеше Давиду, али он рече: »Зар мислите да је ситница постати царев зет? Ја сам само неугледни сиромах.«

²⁴ Када су службеници испричали Саулу шта је Давид рекао, ²⁵ он рече: »Кажите Давиду: ‚Цар за невесту не тражи ништа осим стотину филистејских обрезака, да би се осветио својим непријатељима.‘«

Саулов наум је био да Давид падне од филистејске руке.

²⁶ Када су службеници то пренели Давиду, он прихвати да постане Саулов зет. Стога и пре истека рока ²⁷ он и његови људи одоше и убише две стотине Филистејаца. Давид донесе њихове обреске и све до једног их изнесе пред цара, да би могао да постане царев зет. Тада му Саул даде своју кћер Михал за жену.

²⁸ Када је Саул схватио да је ГОСПОД с Давидом и да његова кћи Михал воли Давида, ²⁹ још више се бојао Давида и до краја му је остао непријатељ.

³⁰ Филистејски заповедници наставише да иду у бој против Израелаца, али колико год пута су то чинили, Давид је имао више успеха него остали Саулови заповедници. Тако му је име постало веома славно.

Саул покушава да убије Давида

19 Саул наложи свом сину Јонатану и свим својим службеницима да убију Давида.

Али Јонатану је Давид веома омилио, ² па га упозори: »Мој отац Саул вреба прилику да те убије. Буди на опрезу сутра ујутро. Нађи неко скровиште и сакриј се. ³ Ја ћу изаћи и стајати поред свога оца у пољу где ти будеш. Разговараћу с њим о теби, па ћу ти рећи шта сам сазнао.«

⁴ Јонатан похвали Давида свом оцу Саулу и рече му: »Нека цар не учини свом слузи Давиду ништа нажао. Он теби није учинио ништа нажао, а оно што је учинио било ти је од велике користи. ⁵ Ставио је живот на коцку када је убио оног Филистејца. ГОСПОД је однео велику победу за сав Израел, и ти си то видео и било ти је мило. Зашто да починиш грех проливајући недужну крв тако што ћеш убити Давида без икаквог разлога?«

⁶ Саул послуша Јонатана и овако се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, Давид неће бити погубљен.«

⁷ Јонатан позва Давида и све му исприча. Потом га одведе Саулу, па је Давид био код Саула као и пре.

⁸ Када је опет избио рат, Давид оде да нападне Филистејце. Удари на њих таквом силином да се разбежаше пред њим.

⁹ Зао дух послан од ГОСПОДА сиђе на Саула док је седео у својој кући с копљем у руци. Док је Давид свирао, ¹⁰ Саул покуша да га копљем прибије за зид. Али Давид се измаче, па се копље зари у зид, а Давид побеже и спасе се. Те ноћи ¹¹ Саул посла људе да мотре на Давидову кућу, па да га ујутро убију.

Давидова жена Михал рече Давиду: »Ако ноћас не побегнеш на сигурно, сутра ћеш бити мртав.«

¹² Онда Михал спусти Давида кроз прозор, па он побеже и спасе се. ¹³ Потом Михал узе једног кућног бога и положи га на постељу, на узглавље стави козје длаке и покри идола одећом.

¹⁴ Када је Саул послао људе да ухвате Давида, Михал рече: »Болестан је.«

¹⁵ Саул их врати да виде Давида и рече им: »Донесите ми га на постељи, да га ја убијем.«

¹⁶ Али када су људи ушли, а оно – на постељи лежи кућни бог, а на узглављу козја длака.

¹⁷ Саул рече Михал: »Зашто си ме тако преварила и пустила мог непријатеља да побегне и да се спасе?«

А Михал му одговори: »Рекао ми је: ‚Пусти ме да побегнем или ћу те убити.‘«

¹⁸ Када је Давид побегао и спасао се, оде Самуилу у Раму и исприча му све што му је учинио Саул. Потом он и Самуило одоше у Најот и тамо остадоше.

¹⁹ Саулу јавише: »Ено Давида у Најоту код Раме.«

²⁰ Саул посла људе да га ухвате, али када су његови људи видели дружину пророкâ како пророкује и Самуила како стоји као њен предводник, Дух Божији сиђе на њих, па и они почеше да пророкују.

²¹ То јавише Саулу, па он посла друге људе, али и они почеше да пророкују. Саул посла људе и трећи пут, али и ови почеше да пророкују.

²² На крају и сам Саул пође у Раму.

Када је стигао до велике чатрње код Сехуа, упита: »Где су Самуило и Давид?«

»У Најоту код Раме«, рекоше му.

²³ Тако Саул крену у Најот код Раме. Дух Божији сиђе и на њега, па је ишао пророкујући све док није стигао у Најот. ²⁴ Тамо скиде са себе и одећу, па је пророковао и пред Самуилом. Тако је гô лежао цео тај дан и ноћ. Зато се говори: »Зар је и Саул један од пророка?«

Авраамова деца

³¹ Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. ³² Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«

³³ »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?«

³⁴ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. ³⁵ Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. ³⁶ Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. ³⁷ Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. ³⁸ Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца^[a].«

³⁹ »Наш отац је Авраам«, одговорише му они.

»Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. ⁴⁰ Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. ⁴¹ Ви чините дела свога оца.«

»Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!«

Ђавоља деца

⁴² А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. ⁴³ Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. ⁴⁴ Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. ⁴⁵ А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. ⁴⁶ Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? ⁴⁷ Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.«

Пре него што се Авраам родио, Ја јесам

⁴⁸ Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?«

⁴⁹ »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. ⁵⁰ Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. ⁵¹ Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.«

⁵² »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ ⁵³ Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?«

⁵⁴ »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. ⁵⁵ Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. ⁵⁶ Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.«

⁵⁷ »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!«

⁵⁸ »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!«

⁵⁹ Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.