The Daily Audio Bible

Иш-Бошетова смрт

4 Када је Иш-Бошет син Саулов чуо да је Авнер погинуо у Хеврону, руке му клонуше од страха, а сав Израел се узнемири. ² Иш-Бошет је имао двојицу људи који су били вође пљачкашких дружина. Један се звао Баана, а други Рехав, а били су синови Римона Бееротејца из Венијаминовог племена. И Беерот се, наиме, сматра делом Венијамина, ³ јер су житељи Беерота побегли у Гитајим, па тамо и дан-данас живе као дошљаци.

⁴ Јонатан син Саулов имао је сина хромог у обе ноге, који се звао Мефивошет. Он је имао пет година када су из Јизреела стигле вести о Сауловој и Јонатановој погибији. Његова дадиља га је дигла у наручје и кренула да бежи, али како јој се силно журило, он јој је испао и обогаљио се.

⁵ Рехав и Баана, синови Римона Бееротејца, кренуше Иш-Бошетовој кући и стигоше до ње по највећој жези, док је Иш-Бошет био на подневном починку. ⁶ Они уђоше у кућу, претварајући се као да хоће да узму пшенице, па га убодоше у трбух и искрадоше се из куће. ⁷ У кућу су ушли док је он лежао на постељи у својој спаваћој соби, па су га уболи и убили. Онда су му одсекли главу и понели је, па су целу ноћ ишли кроз Араву.

⁸ Иш-Бошетову главу донеше цару Давиду у Хеврон, па му рекоше: »Ево главе Иш-Бошета, сина твог непријатеља Саула, који је хтео да ти одузме живот. Данас је ГОСПОД осветио мога господара цара на Саулу и његовом породу.«

⁹ Али Давид одговори Рехаву и његовом брату Баани, синовима Римона Бееротејца: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из свих невоља, ¹⁰ када ми је један у Циклагу рекао: ‚Саул је мртав‘, мислећи да ми доноси радосну вест, ухватио сам га и погубио. Тако сам га наградио за његову вест. ¹¹ Колико ли ћу тек наградити зликовце који су убили недужног човека у његовој кући и на његовој постељи! Зар нећу од вас тражити да положите рачун за његову крв и зар вас нећу уклонити са земље?«

¹² Онда Давид издаде наређење својим слугама, и ови их убише. Одсекоше им шаке и стопала, а њихова мртва тела обесише крај језерца у Хеврону. А Иш-Бошетову главу узеше и сахранише у Авнеровој гробници у Хеврону.

Давид помазан за цара Израела

(1. Лет 11,1-3)

5 Сва израелска племена дођоше Давиду у Хеврон и рекоше: »Ми смо твоја крв^[a]. ² Раније, док нам је Саул био цар, ти си био тај који је предводио Израел у војним походима. ГОСПОД ти је рекао: ‚Ти ћеш бити пастир моме народу Израелу и бићеш владар над њим.‘«

³ Када су све старешине Израела дошле цару Давиду у Хеврон, он склопи с њима савез пред ГОСПОДОМ и они га помазаше за цара Израела. ⁴ Давид је имао тридесет година када је постао цар, а владао је четрдесет година. ⁵ У Хеврону је над Јудом владао седам година и шест месеци, а у Јерусалиму је тридесет три године владао над целим Израелом и Јудом.

Давид осваја Јерусалим

(1. Лет 11,4-9)

⁶ После тога цар и његови људи кренуше на Јерусалим, да нападну Јевусејце који су живели у земљи.

Јевусејци рекоше Давиду: »Нећеш ући овамо! Чак би те и слепи и хроми спречили!« Мислили су: »Немогуће је да Давид уђе овамо.«

⁷ Али Давид ипак освоји тврђаву Сион, то јест Давидов град.

⁸ Тога дана Давид рече: »Ко хоће да порази Јевусејце мора, пењући се кроз проров за воду, да дође до оних ‚слепих и хромих‘ који ме мрзе.«

Зато се каже: »Слепи и хроми неће ући у палату.«

⁹ Давид се настани у тврђави и назва је Давидов град. Затим поче да зида свуда уоколо, од Мила према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је с њим био ГОСПОД, Бог над војскама.

¹¹ Хирам, цар Тира, посла Давиду гласнике, а с њима кедрова дебла, тесаре и зидаре, и они Давиду подигоше палату. ¹² Давид увиде да га је ГОСПОД учврстио као цара Израела и да је узвисио његово царство ради свога народа Израела.

¹³ Када је отишао из Хеврона, Давид у Јерусалиму узе себи још наложница и жена, па му се родило још синова и кћери. ¹⁴ Ово су имена деце која су му се тамо родила: Шамуа, Шовав, Натан, Соломон, ¹⁵ Јивхар, Елишуа, Нефег, Јафија, ¹⁶ Елишама, Елјада и Елифелет.

Сукоб с Филистејцима

(1. Лет 14,8-17)

¹⁷ Чувши да је Давид помазан за цара Израела, Филистејци кренуше са свом својом војском да га траже. Али Давид сазна за то и оде у своје скровиште, ¹⁸ а Филистејци дођоше и разместише се по долини Рефаим.

¹⁹ Давид упита ГОСПОДА: »Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли ми их предати у руке?«

А ГОСПОД му одговори: »Нападни, јер ћу ти их сигурно предати у руке.«

²⁰ Тако Давид оде до Ваал-Перацима и тамо порази Филистејце.

Он рече: »Као што вода проваљује, тако је ГОСПОД преда мном провалио међу моје непријатеље.«

Стога то место назваше Ваал Перацим^[b].

²¹ Филистејци су тамо оставили своје идоле, па их Давид и његови људи однеше.

²² Филистејци и други пут дођоше и разместише се по долини Рефаим, ²³ па Давид опет упита ГОСПОДА.

ГОСПОД му одговори: »Не иди право пред њих, него им зађи за леђа и нападни их код балсамовог дрвећа. ²⁴ Чим зачујеш топот корака у вршкама балсамовог дрвећа, сместа крени у напад, јер ће то значити да је ГОСПОД кренуо пред тобом да удари на филистејску војску.«

²⁵ Давид учини као што му је ГОСПОД заповедио, па је убијао Филистејце од Геве до Газера.

Давид доноси Ковчег савеза у Јерусалим

(1. Лет 13,1-14; 15,25-16,43)

6 Давид опет окупи све најбоље војнике у Израелу, њих тридесет хиљада, ² па с њима крену из Ваале Јудејске, носећи оданде Божији ковчег, који се зове именом ГОСПОДА над војскама, који је на престолу међу херувимима.

³ Божији ковчег ставише на нова кола и изнеше из Авинадавове куће, која је била на брду. Кола су водили Авинадавови синови Уза и Ахјо. ⁴ Божији ковчег је био на колима, а Ахјо је ишао пред њим. ⁵ Давид и сав израелски народ играли су пред ГОСПОДОМ из све снаге уз песме, харфе, лире, даире, удараљке и чинеле.

⁶ Када су дошли до Нахоновог гумна, волови посрнуше, па Уза руком придржа Божији ковчег. ⁷ ГОСПОД плану гневом на Узу због ове несмотрености: Бог га удари, и он умре тамо, крај Божијег ковчега.

⁸ Давид се наљути што је ГОСПОД искалио свој гнев на Узи. То место се и дан-данас зове Перец Уза^[c].

⁹ Тога дана се Давид уплаши ГОСПОДА и рече: »Како бих икада могао пренети ГОСПОДЊИ ковчег к себи?«

¹⁰ Стога не хтеде да узме ГОСПОДЊИ ковчег к себи у Давидов град, него га отпреми кући Јовид-Едома Гитејца. ¹¹ ГОСПОДЊИ ковчег остаде у Јовид-Едомовој кући три месеца, и ГОСПОД благослови и њега и све његове укућане.

¹² Цару Давиду рекоше: »ГОСПОД је због Божијег ковчега благословио Јовид-Едомове укућане и све што има.«

Тада Давид оде и из Јовид-Едомове куће пренесе Божији ковчег горе у Давидов град радујући се. ¹³ Када су људи који су носили ГОСПОДЊИ ковчег прешли шест корака, он жртвова вола и утовљено теле. ¹⁴ Давид је на себи имао ланени наплећак и играо је пред ГОСПОДОМ из све снаге ¹⁵ док су он и сав израелски народ, уз клицање и звуке овнујског рога, преносили ГОСПОДЊИ ковчег.

¹⁶ А када је ГОСПОДЊИ ковчег улазио у Давидов град, Михал кћи Саулова гледала је с прозора и видела је како цар Давид скаче и игра пред ГОСПОДОМ, и зато га презре.

¹⁷ ГОСПОДЊИ ковчег донеше и поставише на његово место у шатору који је Давид подигао за њега, а Давид принесе ГОСПОДУ жртве паљенице и жртве за заједништво. ¹⁸ Када је Давид завршио с приношењем жртава паљеница и жртава за заједништво, благослови народ у име ГОСПОДА над војскама, ¹⁹ па сваком човеку и жени у окупљеноме мноштву Израелаца даде по један хлеб, колач од урми и колач од сувог грожђа. После тога сав народ оде кући.

²⁰ Када се и Давид вратио кући да благослови своје укућане, Михал кћи Саулова изађе му у сусрет и рече: »Баш је достојанствен данас био цар Израела онако се откривајући пред слушкињама својих службеника као неки простак!«

²¹ На то јој Давид одговори: »Играо сам пред ГОСПОДОМ, који је изабрао мене, а не твога оца или неког другог из његове куће, и поставио ме за владара над ГОСПОДЊИМ народом Израелом. И ја ћу и даље играти пред ГОСПОДОМ ²² и још ћу се више обешчастити. Ако сам се и понизио у твојим очима, слушкиње о којима говориш указиваће ми част.«

²³ Михал кћи Саулова није имала деце све до своје смрти.

Нова заповест

³¹ Када је он изашао, Исус рече: »Сада се прославио Син човечији и Бог се прославио у њему. ³² Ако се Бог прославио у њему^[a], и Бог ће њега прославити у себи, и прославиће га одмах. ³³ Пријатељи^[b], још само мало ћу бити с вама. Тражићете ме, али, као што рекох Јудејима: ‚Куда ја идем, ви не можете доћи‘, тако сада кажем и вама. ³⁴ Нову заповест вам дајем – да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога. ³⁵ По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«

Исус предсказује да ће га се Петар одрећи

(Мт 26,31-35; Мк 14,27-31; Лк 22,31-34)

³⁶ »Господе«, рече му Симон Петар, »куда ћеш?«

А Исус му одговори: »Куда ја идем, ти сада не можеш поћи за мном. Али поћи ћеш касније.«

³⁷ »Господе«, упита Петар, »зашто не могу поћи за тобом сада? За тебе ћу положити свој живот.«

³⁸ »Положићеш свој живот за мене?« рече Исус. »Истину ти кажем: петао се неће огласити док ме се три пута не одрекнеш.«

Пут, Истина и Живот

14 »Нека се ваше срце не узнемирава. Верујте у Бога и у мене верујте. ² У кући мога Оца има много станова. Да није тако, зар бих вам рекао: ‚Идем да вам припремим место.‘? ³ А када одем и припремим вам место, доћи ћу опет и узети вас к себи да и ви будете тамо где сам ја. ⁴ А куда ја идем, знате пут.«

⁵ »Господе«, рече му Тома, »не знамо куда идеш. Како можемо да знамо пут?«

⁶ »Ја сам Пут, Истина и Живот«, одговори Исус. »Нико не долази к Оцу, осим кроз мене. ⁷ Да познајете мене, познавали бисте^[c] и мога Оца. Одсад га и познајете, и видели сте га.«

⁸ »Господе«, рече му Филип, »покажи нам Оца, и то ће нам бити довољно.«

⁹ »Толико времена сам с вама«, рече му Исус, »а ти ме, Филипе, још ниси упознао! Ко је видео мене, видео је Оца. Како можеш да кажеш: ‚Покажи нам Оца‘? ¹⁰ Зар не верујеш да сам ја у Оцу и да је Отац у мени? Речи које вам говорим не говорим сам од себе, него Отац, који живи у мени, чини своја дела. ¹¹ Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени. А ако не, верујте због самих дела. ¹² Истину вам кажем: ко верује у мене, чиниће дела која ја чиним. Чиниће и већа, јер ја одлазим к Оцу. ¹³ И што год замолите у моје име, учинићу, да се Отац прослави у Сину. ¹⁴ Ако ме нешто замолите у моје име, учинићу.«

Гимел

Далет