The Daily Audio Bible

Самуило се повлачи пред Саулом

12 Самуило рече свем Израелу: »Послушао сам све што сте ми рекли и поставио сам над вама цара. ² Сада вас, ето, предводи цар. А ја сам остарио и оседео – ево и моји синови су међу вама. Предводио сам вас од своје младости до данас. ³ Ево ме, дакле. Сведочите против мене пред ГОСПОДОМ и његовим помазаником: Коме сам отео вола? Коме сам отео магарца? Кога сам преварио? Кога сам тлачио? Од кога сам примио мито да зажмурим на једно око? Ако сам ишта од тога урадио, вратићу.«

⁴ А они одговорише: »Ниси нас варао ни тлачио. Ни од кога ниси ништа отео.«

⁵ »ГОСПОД је сведок против вас, а сведок је данас и његов помазаник«, рече им Самуило, »да нисте имали за шта да ме оптужите^[a].«

А они рекоше: »Да, сведок је.«

⁶ Тада Самуило рече народу: »ГОСПОД је тај који је изабрао Мојсија и Аарона и ваше праоце извео из Египта. ⁷ Стога, дакле, станите овде, да вас оптужим пред ГОСПОДОМ подсећајући вас на сва велика дела која је ГОСПОД учинио за вас и ваше праоце.

⁸ »Када је Јаков дошао у Египат, ваши праоци завапише ГОСПОДУ. ГОСПОД тада посла Мојсија и Аарона, и они изведоше ваше праоце из Египта и населише их на овом месту. ⁹ Али они заборавише ГОСПОДА, свога Бога, и он их предаде у руке Сисри, заповеднику хацорске војске, и у руке Филистејцима и моавском цару, који су се борили против њих. ¹⁰ Они тада завапише ГОСПОДУ и рекоше: ‚Згрешили смо, јер смо оставили ГОСПОДА и служили Ваалима и Астартама. Избави нас из руку наших непријатеља, па ћемо служити теби.‘ ¹¹ Тада ГОСПОД посла Јерув-Ваала, Варака, Јефтаја и мене, Самуила, и избави вас из руку ваших непријатеља унаоколо, па сте живели спокојно.

¹² »Али, када сте видели како амонски цар Нахаш иде на вас, рекли сте ми: ‚Не, хоћемо да над нама влада цар‘ – иако је ваш цар ГОСПОД, ваш Бог. ¹³ Ево вам, дакле, цара кога сте тражили и изабрали. Ето, ГОСПОД вам је дао цара. ¹⁴ Ако се будете бојали ГОСПОДА, служили му и покоравали му се, а не будете се бунили против његових заповести, ако и ви и цар који над вама влада будете ишли за ГОСПОДОМ, вашим Богом, биће вам добро. ¹⁵ Али, ако се не будете покоравали ГОСПОДУ и ако се будете бунили против његових заповести, онда ће ГОСПОД^[b] бити и против вас и вашег цара.

¹⁶ »Сада, дакле, стојте ту где сте и погледајте велико дело које ће ГОСПОД извести пред вашим очима. ¹⁷ Зар није сада жетва пшенице? Призваћу ГОСПОДА да пошаље громове и кишу, па ћете увидети какво сте велико зло починили пред ГОСПОДОМ кад сте затражили цара.«

¹⁸ Тада Самуило призва ГОСПОДА, и ГОСПОД тог истог дана посла громове и кишу.

Сав народ се силно уплаши ГОСПОДА и Самуила, ¹⁹ па рече Самуилу: »Помоли се ГОСПОДУ, своме Богу, за нас, твоје слуге, да не помремо, јер смо свим својим другим гресима додали и зло што смо тражили цара.«

²⁰ Али Самуило рече народу: »Не бојте се! Ви јесте учинили сва та зла, али не окрећите се од ГОСПОДА, него му служите свим својим срцем. ²¹ Више се не приклањајте ништавним идолима. Од њих вам нема користи ни избављења, јер су ништавни. ²² Ради свога великог Имена неће ГОСПОД одбацити свој народ, јер свидело му се да будете његов народ. ²³ А што се мене тиче, далеко било да згрешим против ГОСПОДА не молећи се за вас и не упућујући вас на добар и исправан пут. ²⁴ Само, бојте се ГОСПОДА и верно му служите свим својим срцем. Гледајте каква је велика дела учинио за вас! ²⁵ Али, ако и даље будете чинили зло, пропашћете и ви и ваш цар.«

Саул изневерава Бога

13 У то време је Саул владао годину дана.

А када је владао над Израелом две године^[c], ² изабра себи три хиљаде Израелаца – од којих је две хиљаде било с њим у Михмасу и у Бетелском горју, а једна хиљада с Јонатаном у Гиви Венијаминовој – а остале посла кући.

³ Јонатан нападе филистејску предстражу у Геви и Филистејци то дознаше. Тада Саул нареди да се затруби у овнујске рогове широм земље, говорећи: »Нека Јевреји чују.« ⁴ Тако је сав Израел чуо: »Саул је напао филистејску предстражу. Сада се Израел замерио Филистејцима.« Стога народ би позван да се придружи Саулу у Гилгалу.

⁵ Филистејци се окупише да нападну Израел – тридесет хиљада^[d] борних кола, шест хиљада коњаника и пешака као песка на морској обали – па одоше и утаборише се код Михмаса, источно од Бет-Авена. ⁶ Видећи да су у невољи, пошто им је војска била притешњена, Израелци се посакриваше по пећинама и шикарама, међу стенама и по јамама и чатрњама. ⁷ Неки Јевреји чак пређоше преко реке Јордан, у Гадову и Гиладову земљу. Саул је још био у Гилгалу, а сва његова војска тресла се од страха. ⁸ Он сачека седам дана, како је одредио Самуило, али када Самуило не дође у Гилгал, војска поче да му се осипа.

⁹ Саул рече: »Донесите ми жртву паљеницу и жртве за заједништво.«

И принесе жртву паљеницу. ¹⁰ Али само што ју је принео, стиже Самуило.

Саул изађе да га поздрави, ¹¹ а Самуило га упита: »Шта то уради?«

»Када сам видео да ми се војска осипа«, одговори Саул, »да ти не долазиш у договорено време и да се Филистејци окупљају у Михмасу, ¹² помислио сам: ‚Сада ће Филистејци да навале на мене у Гилгалу, а ја нисам затражио ГОСПОДЊУ наклоност.‘ Зато сам сматрао да треба да принесем жртву паљеницу.«

¹³ »Направио си глупост!« рече Самуило. »Ниси се држао заповести коју ти је дао ГОСПОД, твој Бог. Да јеси, ГОСПОД би довека учврстио твоју царску власт над Израелом. ¹⁴ Али сада се твоја царска власт неће одржати. ГОСПОД је себи потражио човека који му је по вољи и поставио га за владара над својим народом, јер се ти ниси држао ГОСПОДЊЕ заповести.«

¹⁵ Онда Самуило оде из Гилгала својим путем. Оно народа што је остало са Саулом крену из Гилгала у Гиву Венијаминову, у сусрет ратницима. Саул их преброја – било их је око шест стотина. ¹⁶ Саул, његов син Јонатан и војска која је била с њима остадоше у Гиви Венијаминовој, док су Филистејци били утаборени у Михмасу. ¹⁷ Три дружине пљачкаша изађоше из филистејског табора: једна крену према Офри близу Шуала, ¹⁸ друга према Бет-Хорону, а трећа према граничном појасу изнад долине Цевоим, према пустињи.

¹⁹ У целом Израелу није се могао наћи ниједан ковач, пошто су Филистејци рекли: »То ће спречити Јевреје да праве мачеве и копља.« ²⁰ Зато су сви Израелци ишли доле к Филистејцима да им ови брусе раонике, мотике, секире и српове. ²¹ Цена је била две трећине шекела^[e] за брушење раоника и мотика, а трећина шекела^[f] за брушење вила и секира и насађивање останâ. ²² Тако се догодило да на дан битке код Михмаса ниједан од војника који су били са Саулом и Јонатаном није у руци имао ни мач ни копље – имали су их само Саул и његов син Јонатан.

Јонатан напада филистејску предстражу

²³ Један одред Филистејаца изађе на превој код Михмаса.

Исусова браћа не верују

7 После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.

² Приближавао се јудејски Празник сеница, ³ па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. ⁴ Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«

⁵ Чак ни његова браћа нису веровала у њега.

⁶ А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. ⁷ Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. ⁸ Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло^[a].«

⁹ И то рекавши, остаде у Галилеји.

Исус на Празнику сеница

¹⁰ Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.

¹¹ А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«

¹² У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« ¹³ Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.

¹⁴ Када је већ била половина празника, Исус оде у Храм и поче да учи народ.

¹⁵ Јудеји се зачудише, па рекоше: »Откуд овај зна Писма, а није учио?«

¹⁶ »Моје учење није моје, него Онога који ме је послао«, одговори им Исус. ¹⁷ »Ко хоће да извршава његову вољу, сазнаће да ли ово учење долази од Бога или ја говорим сам од себе. ¹⁸ Ко говори сам од себе, за себе тражи славу. А ко тражи славу за онога који га је послао, тај је истинит и у њему нема неправде. ¹⁹ Зар вам није Мојсије дао Закон? А ипак нико од вас не извршава Закон. Зашто хоћете да ме убијете?«

²⁰ »Опсео те демон«, одговори му народ. »Ко хоће да те убије?«

²¹ »Учинио сам једно дело«, рече им Исус, »и сви се чудите. ²² Зато што вам је Мојсије дао обрезање – иако оно није од Мојсија, већ од праотаца – ви човека обрезујете чак и у суботу. ²³ Па, ако човек може да буде обрезан у суботу, да не би био прекршен Мојсијев закон, зашто се љутите на мене што сам целог човека излечио у суботу? ²⁴ Не судите по спољашњости, него судите праведно.«

Расправа о Исусовом пореклу

²⁵ Тада неки Јерусалимљани рекоше: »Није ли ово онај кога хоће да убију? ²⁶ А ево, он јавно говори и ништа му не кажу. Да нису поглавари заиста увидели да је он Христос? ²⁷ Али ми знамо одакле је овај, а када Христос дође, нико неће знати одакле је.«

²⁸ Док је учио народ у Храму, Исус повика: »Да, познајете ме! И знате одакле сам! Нисам дошао сам од себе. Али, истинит је Онај који ме је послао, кога ви не познајете. ²⁹ А ја га познајем, јер ја сам од њега и он ме је послао.«

³⁰ Тада они хтедоше да га ухвате, али нико не стави руку на њега, јер његов час још није био дошао.

Песма. Псалам Давидов.