The Daily Audio Bible

Божији ковчег међу Филистејцима

5 Када су Филистејци отели Божији ковчег, пренели су га из Евенезера у Ашдод, ² па га унели у Дагонов храм и ставили крај Дагона. ³ Када су житељи Ашдода сутрадан ујутро устали, а оно – Дагон лежи ничице на земљи пред ГОСПОДЊИМ ковчегом! Они подигоше Дагона и вратише га на место, ⁴ али када су устали следећег јутра, Дагон је опет лежао ничице на земљи пред ГОСПОДЊИМ ковчегом. Глава и руке су му лежале на прагу, одломљене – остао му је само труп. ⁵ Због тога до дана данашњег ни Дагонови свештеници ни други који улазе у Дагонов храм у Ашдоду не стају ногом на његов праг.

⁶ ГОСПОД жестоко казни житеље Ашдода и околине, уливши силан страх у њих, пошто је учинио да им израсту тумори.

⁷ Када су житељи Ашдода видели шта се догађа, рекоше: »Ковчег Израеловог бога не сме да остане код нас, јер он кажњава и нас и нашег бога Дагона.«

⁸ Стога позваше све филистејске владаре и упиташе их: »Шта да радимо с ковчегом Израеловог бога?«

А ови одговорише: »Нека се ковчег Израеловог бога премести у Гат.«

Тако преместише Ковчег Бога Израеловог. ⁹ Али, чим су га преместили, ГОСПОД казни и тај град и изазва у њему силан страх, учинивши да његовим житељима, од најмлађег до најстаријег, израсту тумори. ¹⁰ Стога Божији ковчег послаше у Екрон.

Али, када је Божији ковчег стигао у Екрон, Екронци повикаше: »Донели су нам ковчег Израеловог бога да поморе и нас и наш народ!«

¹¹ Стога позваше све филистејске владаре и рекоше: »Носите одавде ковчег Израеловог бога! Нека се врати на своје место, иначе ће поморити и нас и наш народ!«

Јер, смртни страх је обузео цео град, пошто их је Бог жестоко кажњавао. ¹² Код оних који нису помрли израсли су тумори, па се запомагање из града дизало до неба.

Филистејци враћају Ковчег савеза

6 Када је ГОСПОДЊИ ковчег већ седам месеци био на филистејском подручју, ² Филистејци позваше свештенике и гатаоце, па их упиташе: »Шта да радимо са ГОСПОДЊИМ ковчегом? Реците нам како да га вратимо на његово место.«

³ »Ако враћате ковчег Израеловог бога«, одговорише ови, »не враћајте га празног, већ уз њега обавезно пошаљите и жртву за кривицу. Тек тада ћете се излечити и знати зашто вас кажњава.«

⁴ Они упиташе: »Какву жртву за кривицу треба да му пошаљемо?«

А ови одговорише: »Пошто филистејских владара има пет, пошаљите пет златних тумора и пет златних пацова, јер је иста пошаст погодила и вас и ваше владаре. ⁵ Направите ликове туморâ и ликове пацовâ који харају земљом и одајте почаст Израеловом богу. Можда ће тада престати да кажњава вас, ваше богове и вашу земљу. ⁶ Зашто бисте били тврда срца као што су били Египћани и фараон? Када их је жестоко притиснуо, зар нису пустили Израелце да оду?

⁷ »Сада, дакле, направите нова кола и узмите две краве које су се отелиле али још нису носиле јарам. Краве упрегните у кола, а њихову телад одведите од њих назад у стају. ⁸ Онда узмите ГОСПОДЊИ ковчег и ставите га на кола, а у сандук крај њега ставите златне предмете које му приносите као жртву за кривицу. Тада све то пошаљите на пут. ⁹ Али, држите кола на оку: ако крену горе према свом подручју, пут Бет-Шемеша, онда је ГОСПОД довео ову велику несрећу на нас. Али, ако не крену онамо, онда ћемо знати да нас није он казнио, већ да нам се ово догодило случајно.«

¹⁰ Они тако и учинише. Узеше две краве које су се отелиле и упрегнуше их у кола, а њихову телад затворише у стају. ¹¹ На кола ставише ГОСПОДЊИ ковчег и уз њега сандук са златним пацовима и ликовима тумора. ¹² Краве кренуше, и то право путем ка Бет-Шемешу. Држале су се друма не скрећући с њега ни лево ни десно и стално мукале, а филистејски владари су ишли за њима све до границе Бет-Шемеша.

¹³ Житељи Бет-Шемеша управо су жели пшеницу у долини. Када су дигли поглед и угледали Ковчег, обрадоваше се што га виде. ¹⁴ Кола стигоше на поље Исуса из Бет-Шемеша и стадоше крај једног великог камена. Људи исцепаше дрво од кола, а краве принеше ГОСПОДУ као жртву паљеницу. ¹⁵ Левити скинуше ГОСПОДЊИ ковчег и сандук који је био уз њега и у ком су били златни предмети, па све ставише на онај велики камен. Тога дана житељи Бет-Шемеша принеше ГОСПОДУ жртве паљенице и клане жртве. ¹⁶ Она петорица филистејских владара видеше све што се догодило и истог дана се вратише у Екрон.

¹⁷ Пет златних тумора које су Филистејци послали као жртву за кривицу ГОСПОДУ били су: један за Ашдод, један за Газу, један за Ашкелон, један за Гат и један за Екрон. ¹⁸ Златних пацова је било колико и свих филистејских градова оне петорице владара – утврђених градова са околним селима. А онај велики камен на који су положили ГОСПОДЊИ ковчег и дан-данас стоји на пољу Исуса из Бет-Шемеша.

¹⁹ Али ГОСПОД уби неке од житеља Бет-Шемеша, њих седамдесет, петину од свих присутних^[a], зато што су погледали у унутрашњост ГОСПОДЊЕГ ковчега, па је народ туговао због тешког ударца који им је ГОСПОД задао.

²⁰ Житељи Бет-Шемеша упиташе: »Ко сме да стане пред ГОСПОДА, тог светог Бога? И коме ће сада Ковчег отићи од нас?«

²¹ Онда житељима Кирјат-Јеарима послаше гласнике с поруком: »Филистејци су вратили ГОСПОДЊИ ковчег. Дођите и однесите га к себи.«

7 Тада људи из Кирјат-Јеарима дођоше, узеше ГОСПОДЊИ ковчег и однеше га у Авинадавову кућу, која је била на брду, а његовог сина Елеазара освешташе да би могао да чува ГОСПОДЊИ ковчег.

Нови сукоб с Филистејцима

² Ковчег је у Кирјат-Јеариму остао дуго – укупно двадесет година – и сав израелски народ је туговао и чезнуо за ГОСПОДОМ.

³ Самуило рече свем израелском народу: »Ако се ГОСПОДУ враћате од свега срца, онда из своје средине уклоните туђе богове и Астарте. Предајте своје срце ГОСПОДУ и само њему служите. Тада ће вас он избавити из руку Филистејаца.«

⁴ И Израелци уклонише Ваале и Астарте, па су служили само ГОСПОДУ.

⁵ Тада Самуило рече: »Окупите сав Израел у Мицпи, да се за вас помолим ГОСПОДУ.«

⁶ Када су се окупили у Мицпи, захватали су воду и изливали је пред ГОСПОДОМ. Тога дана су постили и говорили: »Згрешили смо против ГОСПОДА.«

Самуило је у Мицпи пресуђивао у споровима међу Израелцима.

⁷ Филистејци су чули да су се Израелци окупили у Мицпи, па филистејски владари кренуше на њих.

Када су Израелци за то чули, уплашише се Филистејаца, ⁸ па рекоше Самуилу: »Немој да престајеш да вапијеш ГОСПОДУ, нашем Богу, за нас да нас спасе из руку Филистејаца!«

⁹ Самуило тада узе једно јагње-сисанче и принесе га ГОСПОДУ као целу жртву паљеницу. Потом завапи ГОСПОДУ за Израел, и ГОСПОД га услиши.

¹⁰ Док је Самуило приносио жртву паљеницу, Филистејци се примакоше да поведу бој с Израелом. Али ГОСПОД тога дана страшно загрме на Филистејце, и међу њима настаде силна пометња, па их Израелци поразише. ¹¹ Израелски ратници изађоше из Мицпе и потераше Филистејце, убијајући их све до испод Бет-Кара.

¹² Самуило тада узе један камен, постави га између Мицпе и Шена и даде му име Евенезер^[b], говорећи: »Довде нам је ГОСПОД помогао.«

¹³ Тако су Филистејци потучени и више нису нападали израелско подручје – ГОСПОД их је у томе спречавао све док је Самуило био жив. ¹⁴ Градови између Екрона и Гата које су Филистејци отели Израелу, враћени су, а Израелци су и подручје око тих градова ослободили из руку Филистејаца.

А мир је владао и између Израела и Аморејаца.

¹⁵ Самуило је целог свог живота био судија у Израелу. ¹⁶ Из године у годину ишао је у Бетел, Гилгал и Мицпу, и у свим тим местима пресуђивао у споровима међу Израелцима. ¹⁷ Потом се враћао у Раму, где му је био дом, па је и тамо пресуђивао у споровима. А тамо је подигао и жртвеник ГОСПОДУ.

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)

6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, ² а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. ³ Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. ⁴ (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)

⁵ Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«

⁶ То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: »Ни двеста динара^[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«

⁸ А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: ⁹ »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«

¹⁰ Исус рече: »Нека људи поседају.«

На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.

¹¹ Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.

¹² Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«

¹³ И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.

¹⁴ Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«

¹⁵ А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.

Исус хода по води

(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)

¹⁶ Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, ¹⁷ уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. ¹⁸ И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. ¹⁹ Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија^[b], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.

²⁰ А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«

²¹ Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.