The Daily Audio Bible

15 После неког времена, у време жетве пшенице, Самсон узе једно јаре и оде да посети своју жену.

»Идем да спавам са својом женом у њеној соби«, рече, али га њен отац не пусти да уђе.

² »Мислио сам да си је замрзео«, рече му он, »па сам је дао твом куму. Зар њена млађа сестра није још лепша? Узми њу место ње.«

³ Самсон му рече: »Овог пута нећу бити крив Филистејцима кад им нанесем зло.«

⁴ Онда оде и ухвати три стотине лисица, па их, две по две, веза репом за реп, а између репова причврсти по бакљу. ⁵ Потом запали бакље и пусти лисице у непожњевено филистејско жито. Тако им је спалио и жито у сноповима и непожњевено жито и винограде и маслињаке.

⁶ Када су Филистејци упитали: »Ко је ово урадио?«, рекоше им: »Самсон, зет оног Тимњанина, зато што му је овај узео жену и дао је његовом куму.«

Тада Филистејци одоше и спалише и њу и њеног оца.

⁷ Самсон им рече: »Пошто сте тако урадили, нећу се смирити док вам се не осветим.«

⁸ Он жестоко навали на њих и уби многе. Потом оде да живи у једној пећини на литици Етам.

Самсон наноси пораз Филистејцима

⁹ Филистејци дођоше и утаборише се у Јуди, па нападоше Лехи.

¹⁰ Јудеји их упиташе: »Зашто сте кренули на нас?«

»Кренули смо да заробимо Самсона«, одговорише они, »и да му урадимо исто што је и он нама.«

¹¹ Тада три хиљаде Јудеја оде до пећине на литици Етам и рече Самсону: »Зар ти не знаш да Филистејци владају над нама? Шта си нам то урадио?«

»Само сам им урадио оно што су они урадили мени«, одговори Самсон.

¹² Они му рекоше: »Дошли смо да те вежемо и да те предамо у руке Филистејцима.«

А Самсон рече: »Закуните ми се да ме ви сами нећете убити.«

¹³ »Не«, одговорише му они. »Само ћемо те везати и предати те њима у руке. Нећемо те погубити.«

Онда га везаше са два нова конопца и одведоше са литице. ¹⁴ Када је стигао до Лехија, Филистејци кренуше према њему, вичући од радости. Тада га обузе Дух ГОСПОДЊИ, па конопци на његовим рукама постадоше као ватром нагорели ланени конци и спадоше му с руку. ¹⁵ Он угледа једну сирову магарећу чељуст, дограби је и њоме уби хиљаду људи.

¹⁶ Самсон тада рече:

¹⁷ Када је то изговорио, баци чељуст од себе, а оно место назва Рамат Лехи^[b].

¹⁸ Пошто је био веома жедан, завапи ГОСПОДУ рекавши: »Мени, своме слузи, дао си ову велику победу. Па зар да сад умрем од жеђи и паднем необрезанима у руке?«

¹⁹ Тада Бог раствори једно удубљење код Лехија и из њега покуља вода. Када се Самсон напио воде, врати му се снага и он живну. Зато тај извор назва Ен Хакоре^[c]. Он и дан-данас постоји у Лехију.

²⁰ Самсон је двадесет година био судија у Израелу у време владавине Филистејаца.

Самсон у Гази

16 Једном приликом Самсон оде у Газу. Тамо виде једну блудницу, па је с њом спавао.

² А житељима Газе јавише: »Самсон је дошао овамо!«

Они тада опколише оно место, па су целе ноћи вребали на њега код градске капије. Током ноћи нису ништа предузимали, говорећи: »Убићемо га у зору.«

³ Али Самсон је тамо лежао само до поноћи. У поноћ устаде и ухвати крила градске капије заједно са оба довратка и извали их заједно са преворницом. Онда их диже на плећа и однесе на врх планине која гледа на Хеврон.

Самсон и Делила

⁴ Нешто касније, Самсон се у кланцу Сорек заљуби у жену по имену Делила.

⁵ К њој дођоше филистејски владари, па јој рекоше: »Наведи га да ти открије где лежи његова силна снага и како да га савладамо да бисмо га везали и учинили немоћним. За то ће ти сваки од нас дати по хиљаду сто сребрњака^[d].«

⁶ Тако Делила упита Самсона: »Молим те, реци ми где лежи твоја силна снага и како те неко може везати и учинити немоћним?«

⁷ »Кад би ме везали са седам сирових, неосушених тетива«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«

⁸ Тада јој филистејски владари донеше седам сирових, неосушених тетива, којима га она веза.

⁹ Док су у другој соби људи чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Али он покида тетиве као што се покида кончић када се примакне пламену. Тако тајна његове снаге остаде неоткривена.

¹⁰ Делила рече Самсону: »Направио си будалу од мене и слагао ме. Хајде, сада ми реци чиме би те требало везати.«

¹¹ »Кад би ме чврсто везали новим, неупотребљеним конопцима«, рече јој он, »занемоћао бих и постао као и свако други.«

¹² Тада Делила узе нове конопце и веза га њима.

Док су у другој соби чекали да га заскоче, она му викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Али он покида конопце с руку као да су кончићи.

¹³ Делила рече Самсону: »Стално правиш будалу од мене и лажеш ме. Реци ми чиме би те требало везати.«

»Кад би од седам перчина моје косе направила ткање на разбоју«, рече јој он, »па га причврстила клином, занемоћао бих и постао као и свако други.«

Док је Самсон спавао, Делила од његових седам перчина направи ткање ¹⁴ и причврсти га клином, па му довикну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Он се трже из сна и ишчупа и клин и разбој заједно с ткањем.

¹⁵ Тада му она рече: »Како можеш да ми кажеш: ‚Волим те‘, а нећеш да ми се повериш? Већ си трипут направио будалу од мене и ниси ми рекао где лежи твоја силна снага.«

¹⁶ Тако му је додијавала и кињила га из дана у дан док му није дозлогрдило, ¹⁷ па јој све отворено рече: »Бритва ми није никад дотакла главу, јер сам назиреј, одвојен за Бога још од мајчине утробе. Да ми обрију главу, оставила би ме снага, па бих занемоћао и постао као и свако други.«

¹⁸ Видевши да јој је све отворено рекао, Делила поручи филистејским владарима: »Дођите још једном, јер ми је све отворено рекао.«

Тада филистејски владари дођоше к њој и са собом донеше новац. ¹⁹ Када је успавала Самсона на свом крилу, Делила позва једног човека да му с главе обрије седам перчина. Тако Самсон поче да слаби и снага га сасвим остави.

²⁰ Она викну: »Самсоне, ево Филистејаца на тебе!«

Он се трже из сна и помисли: »Извући ћу се као и раније и ослободити се.«

Али није знао да га је ГОСПОД оставио.

²¹ Тада га Филистејци ухватише, ископаше му очи и одведоше га у Газу. Везаше га двоструким бронзаним ланцима и дадоше му да меље жито у тамници.

²² Али коса поче опет да му расте чим су је обријали.

Самсонова смрт

²³ Филистејски владари се окупише да принесу велику жртву свом богу Дагону и да се веселе.

Говорили су: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља Самсона.«

²⁴ Када га је народ видео, поче да хвали свога бога, говорећи: »Наш Бог нам је предао у руке нашег непријатеља, који нам је опустошио земљу и толике наше убио.«

²⁵ Док су се тако веселили, повикаше: »Позовите Самсона да нам игра!«

Тада позваше Самсона из тамнице и он је играо пред њима.

Када су га поставили између стубова, ²⁶ Самсон рече слузи који га је водио за руку: »Поведи ме тамо где могу да опипам стубове на којима стоји храм, да се наслоним на њих.«

²⁷ А храм је био пун мушкараца и жена. Били су ту сви филистејски владари, а на крову је било око три хиљаде мушкараца и жена који су гледали Самсона како игра.

²⁸ Самсон завапи ГОСПОДУ: »Господе ГОСПОДЕ, сети ме се. Молим те, Боже, само ми још једном дај снаге и дај ми да се једним ударцем осветим Филистејцима за своја два ока.«

²⁹ Онда Самсон дохвати два средишња стуба на којима је стајао храм, одупре се о њих – десном руком о један, а левом о други – ³⁰ и повика: »Нека погинем с Филистејцима!«

Потом упре из све снаге, и храм се сруши на владаре и на сав онај народ у њему. Тако их Самсон уби много више умирући него што их је убио за живота.

³¹ Тада по њега дођоше његова браћа и цела његова породица, па га однеше и сахранише између Цоре и Ештаола, у гробници његовог оца Маноаха.

Самсон је био судија у Израелу двадесет година.

Свадба у Кани

2 Трећег дана је била свадба у Кани Галилејској. Била је тамо и Исусова мајка, ² а на свадбу су били позвани и Исус и његови ученици.

³ Када је нестало вина, мајка рече Исусу: »Немају више вина.«

⁴ »Шта ја имам с тобом, драга жено?« упита је Исус. »Мој час још није дошао.«

⁵ Његова мајка рече слугама: »Учините све што вам каже.«

⁶ А тамо је стајало шест камених посуда, од два до три метрита^[a] свака, какве Јудеји користе за обредно прање.

⁷ Исус рече слугама: »Напуните ове посуде водом«, и они их напунише до врха.

⁸ Онда им рече: »Сад заграбите и однесите трпезару«, и они тако учинише.

⁹ Трпезар окуси воду која је постала вино, па пошто није знао одакле је – иако су знале слуге које су заграбиле воду – позва младожењу ¹⁰ и рече му: »Сваки човек прво износи добро вино, а кад се гости напију, лошије. А ти си чувао добро вино све досад.«

¹¹ Тако је Исус своје прво знамење учинио у Кани Галилејској и јавно показао своју славу, па његови ученици повероваше у њега.

¹² После тога оде с мајком, браћом и ученицима у Кафарнаум, где остадоше неколико дана.

Исус у Храму

(Мт 21,12-13; Мк 11,15-17; Лк 19,45-46)

¹³ Приближавала се јудејска Пасха, па Исус оде у Јерусалим. ¹⁴ У Храму затече продавце волова, оваца и голубова, и мењаче новца који су тамо седели, ¹⁵ па од ужади направи бич и све их, заједно с овцама и воловима, истера из Храма. Мењачима разбаца новац и испреврта столове, ¹⁶ а продавцима голубова рече: »Носите то одавде и не правите пијацу од дома мога Оца!«

¹⁷ А његови ученици се сетише да је записано:

¹⁸ Тада га Јудеји упиташе: »Којим знамењем ћеш нам доказати да ово смеш да чиниш?«

¹⁹ »Порушите овај храм«, одговори им Исус, »и ја ћу га поново подићи за три дана.«

²⁰ »Овај Храм је грађен четрдесет шест година«, рекоше Јудеји, »а ти ћеш га подићи за три дана!«

²¹ Али храм о коме је он говорио било је његово тело. ²² Када је устао из мртвих, његови ученици се сетише шта је рекао, па повероваше Писмима и речима које је Исус изговорио.

²³ А док је за Празник Пасхе био у Јерусалиму, многи видеше знамења која је чинио и повероваше у његово име. ²⁴ Али сâм Исус њима није веровао^[b], јер их је све познавао. ²⁵ И није требало да му за човека неко сведочи, јер је и сâм знао шта је у човеку.

Давидов.