Chronological

Božji poziv i Jonin bijeg

1 BOG je rekao Joni, Amitajevom sinu: ² »Kreni odmah u veliki grad Ninivu. Upozori ih da znam sve o njihovim zlim djelima.«

³ No Jona je htio pobjeći od BOGA pa se uputio u Taršiš. Prvo je otišao do Jope i u luci našao lađu koja će onamo otploviti. Platio je put, ukrcao se i isplovio prema Taršišu. Želio je pobjeći od BOGA.

Velika oluja na moru

⁴ Tada je BOG poslao olujni vjetar na more. Podigao se takav silan vihor da se brod našao u opasnosti da potone. ⁵ Svi su se mornari uplašili i zavapili svojim bogovima, a teret bacili u more kako bi olakšali lađu. Jona je, međutim, sišao u potpalublje i čvrsto zaspao.

⁶ Kapetan mu tada pristupi i reče: »Kako možeš spavati? Ustani i pomoli se svom bogu! Možda će nas bogovi čuti pa nećemo nastradati.«

⁷ Tada su mornari predložili: »Bacimo ždrijeb i otkrijmo zbog koga nas je snašla ova nevolja.«

Uzrok oluje

Bacili su ždrijeb koji je ukazao na Jonu.

⁸ Pitali su ga: »Reci nam zbog koga nas je snašla ova nevolja? Čime se baviš? Odakle si? Iz koje si zemlje i naroda?«

⁹ On im odgovori: »Hebrej sam i štujem BOGA. On je Bog neba i stvoritelj mora i kopna.«

¹⁰ Kad su doznali da bježi od BOGA, jako su se uplašili i upitali ga: »Zašto si to učinio?«

¹¹ Kako je more bilo sve nemirnije, upitali su ga: »Što ćemo s tobom da se more smiri?«

¹² »Bacite me u more«, odgovori, »i ono će se smiriti jer vas je zbog mene snašla ova oluja.«

¹³ Pokušali su odveslati do kopna, ali nisu uspjeli jer je oluja postajala sve jača.

Jonina kazna

¹⁴ Tada su zavapili: »O, BOŽE, molimo te, ne daj da stradamo zbog ovog čovjeka! Ne krivi nas za njegovu smrt! Jer, ti si BOG i činiš što želiš.«

¹⁵ Podigli su Jonu, bacili ga u more i ono se umirilo. ¹⁶ Zbog toga su se jako uplašili BOGA. Prinijeli su mu žrtvu i zavjetovali mu se.

¹⁷ Tada BOG zapovjedi ogromnoj ribi da proguta Jonu. Tako je on tri dana i tri noći proveo u njenoj utrobi.

Jonina molitva

2 Jona se iz utrobe ogromne ribe pomolio svom BOGU ² ovim riječima:

¹⁰ BOG je rekao ogromnoj ribi: »Ispljuni Jonu na kopno.«

Jonina poslušnost i pokajanje Ninivljana

3 BOG je ponovo rekao Joni: ² »Idi u veliki grad Ninivu i objavi im poruku koju sam ti dao.«

³ Jona je poslušao BOGA i otišao u Ninivu. Grad je bio toliko velik da je trebalo tri dana hoda da ga se obiđe.

⁴ Prvog dana, prolazeći kroz grad, Jona je vikao: »Još četrdeset dana i Niniva će biti uništena.«

⁵ Ninivljani su povjerovali Bogu. Proglasili su post^[a] i svi se, od najvećega do najmanjega, obukli u pokajničke tkanine^[b]. ⁶ Kad je kralj Ninive sve to čuo, ustao je s prijestolja, skinuo kraljevsko ruho, obukao pokajničku tkaninu i sjeo u prašinu^[c]. ⁷ Zatim je svim Ninivljanima objavio proglas:

»Zapovijed kralja i njegovih dostojanstvenika:

Ni ljudi ni životinje, bilo krupna ili sitna stoka, ne smiju ni jesti ni piti. ⁸ Neka se svi ljudi i životinje pokriju pokajničkom tkaninom. Neka se svatko pokaje prizivajući Boga i prekine činiti zlo i nasilje. ⁹ Jer, tko zna? Možda se Bog predomisli pa se smiluje i ne iskali na nama svoj veliki bijes. Tako nećemo stradati.«

¹⁰ Kad je Bog vidio kako su postupili i da su prestali činiti zlo, promijenio je odluku. Nije ih kaznio kao što im je bio zaprijetio.

Jonina ljutnja i Božja dobrota

4 Joni to nije bilo drago pa se jako naljutio. ² Pomolio se BOGU: »O, BOŽE, dok sam još bio u svojoj zemlji, znao sam da će baš tako biti! Zato sam i pobjegao u Taršiš. Znao sam da si milosrdan i suosjećajan Bog, strpljiv i pun ljubavi. Čak i kad odlučiš nekoga kazniti, spreman si od toga odustati. ³ Zato mi sad, BOŽE, oduzmi život—radije bih umro nego živio.«

⁴ BOG ga je upitao: »Imaš li se pravo ljutiti?«

⁵ Jona je otišao istočno od grada, napravio ondje zaklon i sjeo u hlad. Čekao je da vidi što će biti s gradom.

Jona ostaje bez hlada

⁶ Tada BOG učini da pokraj Jone izraste velika biljka^[d], da bi mu glava bila u hladu i da bi mu bilo udobnije. Jona joj se veoma razveselio. ⁷ Sutradan ujutro Bog je poslao crva da podgrize biljku pa se ona osušila. ⁸ Kako se sunce dizalo, Bog je poslao vrući istočni vjetar. Sunce je Joni pržilo glavu pa je malaksao i poželio umrijeti. Izjavio je: »Radije bih umro nego živio!«

Božja pouka

⁹ Bog zatim upita Jonu: »Imaš li se pravo ljutiti zbog biljke?«

»Imam«, odgovori Jona. »Mogao bih umrijeti od ljutnje.«

¹⁰ BOG reče: »Toliko ti je stalo do te biljke, koju nisi njegovao niti se trudio oko nje, koja je niknula i uvenula preko noći. ¹¹ Pa kako da meni ne bude stalo do velikoga grada Ninive. Ondje ima više od stotinu i dvadeset tisuća ljudi koji ne razlikuju dobro od zla^[e], kao i mnoštvo njihove stoke!«