Chronological

Развод и преудаја

24 Ако се човек ожени женом која му после не буде по вољи зато што код ње открије нешто недолично, па јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, ² и ако се она, када оде из његове куће, уда за другог човека, ³ па ни свом другом мужу не буде по вољи и он јој напише потврду о разводу, дâ јој је и отера је из своје куће, или ако он умре, ⁴ њен први муж, који се од ње развео, не може опет да је узме за жену након што је постала нечиста, јер то би било гнусно пред ГОСПОДОМ. Не навлачи грех на земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство.

Разни прописи

⁵ Ако се човек тек оженио, нека се не шаље у рат и нека му се не намеће било која друга обавеза. Нека буде слободан да код куће проведе годину дана и чини срећном жену којом се оженио.

⁶ Не узимај млински камен – ни горњи ни доњи – као залог за дуг, јер би тиме као залог узео оно од чега човек живи.

⁷ Ако неко отме свог сународника Израелца, па с њим поступи као да је овај роб или га прода, нека се отмичар погуби. Искорени зло из своје средине.

⁸ Ако се појави нека заразна кожна болест, добро пази да урадиш све онако како вас упуте свештеници, који су Левити. Помно извршите све што сам им заповедио. ⁹ Сети се шта је ГОСПОД, твој Бог, учинио Мирјам на путу када сте изашли из Египта.

¹⁰ Када своме ближњему даш нешто на зајам, немој да улазиш у његову кућу да узмеш оно што ти нуди као залог. ¹¹ Остани напољу, а човек коме позајмљујеш нека ти изнесе залог. ¹² Ако је сиромашан, немој да задржиш његов залог преко ноћи. ¹³ Врати му огртач до заласка сунца, да би могао у њему да спава, па ће те он благосиљати. Тако ћеш учинити праведно дело пред ГОСПОДОМ, својим Богом.

¹⁴ Не искоришћавај сиромашног и убогог најамника био он Израелац или дошљак у једном од твојих градова. ¹⁵ Исплати му надницу сваког дана пре заласка сунца, јер је сиромашан и рачуна на њу. Иначе ће завапити ГОСПОДУ против тебе, па ћеш бити крив за грех.

¹⁶ Нека се родитељи не погубљују због своје деце, ни деца због родитељâ – нека се свако погуби за свој грех.

¹⁷ Не ускраћуј правду дошљаку или сирочету. Од удовице не узимај одећу као залог. ¹⁸ Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде ослободио. Зато ти заповедам да тако чиниш.

¹⁹ Када пожањеш жито на својој њиви, па заборавиш неки сноп на њој, не враћај се да га узмеш. Остави га дошљаку, сирочету и удовици, да би те ГОСПОД, твој Бог, благословио у свему што чиниш.

²⁰ Када омлатиш своју маслину, не треси гране по други пут. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици.

²¹ Када обереш грожђе у свом винограду, не пабирчи за собом. Оно што остане остави дошљаку, сирочету и удовици. ²² Сети се да си био роб у Египту – зато ти заповедам да тако чиниш.

25 Када међу двојицом настане спор, нека га изнесу пред суд, а судије ће донети пресуду: недужнога ће ослободити, а кривца осудити. ² Ако кривац заслужује да буде ишибан, нека му судија нареди да легне. Нека му тамо, пред судијом, одброје онолико удараца колико његов прекршај заслужује, ³ али не више од четрдесет. Јер, ако би добио више удараца, твој сународник би био понижен пред тобом.

⁴ Не завезуј уста волу који врше.

Деверска дужност

⁵ Ако браћа живе заједно, па један од њих умре а да није имао сина, нека се његова удовица не преудаје ван породице. Нека се њен девер ожени њоме и с њом спава, и тако изврши деверску дужност према њој. ⁶ Први син кога роди нека се води на име покојног брата, да се овоме име не избрише из Израела.

⁷ Али, ако човек не жели да се ожени женом свога брата, нека она оде старешинама на градској капији и каже: »Мој девер одбија да сачува име свога брата у Израелу. Неће да изврши деверску дужност према мени.« ⁸ Нека га тада старешине његовог града позову и поразговарају с њим. Ако он буде упорно говорио: »Не желим да се оженим њоме«, ⁹ нека му удовица његовог брата приђе у присуству старешина, изује му сандалу с једне ноге, пљуне му у лице и каже: »Овако се ради човеку који неће да подигне потомство своме брату.« ¹⁰ А породица тога човека нека буде позната у Израелу као »Породица онога коме су изули сандалу«.

Разни прописи

¹¹ Ако се двојица потуку, па жена једнога од њих крене да избави свога мужа и ухвати његовог нападача за полни уд, ¹² одсеци јој руку. Немој да имаш сажаљења према њој.

¹³ Немој у својој торби да носиш два тега – тежи и лакши. ¹⁴ Немој у својој кући да имаш две различите мере – већу и мању. ¹⁵ Нека твоји тегови и мере буду тачни и поштени, да би дуго живео у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје. ¹⁶ Јер, ГОСПОДУ, твоме Богу, одвратан је свако ко поступа непоштено.

Налог за истребљење Амалечана

¹⁷ Сети се шта су ти Амалечани учинили на путу када сте изашли из Египта. ¹⁸ Нису се бојали Бога, па када си био уморан и изнурен, пресрели су те на путу и побили све који су били заостали. ¹⁹ Када ти ГОСПОД, твој Бог, дâ починак од свих твојих непријатеља око тебе у земљи коју ти даје у наследство, не заборави да избришеш спомен на Амалечане под небом.

Приношење првина

26 Када уђеш у земљу коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, када је запоседнеш и настаниш се у њој, ² узми нешто првина од свега што будеш узгајио у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје и стави их у корпу. Онда отиди на место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати да буде боравиште за његово Име, ³ па кажи свештенику који буде у то време: »Данас изјављујем ГОСПОДУ, твоме Богу, да сам дошао у земљу за коју се ГОСПОД заклео нашим праоцима да ће нам је дати.« ⁴ Свештеник ће узети корпу од тебе и ставити је испред жртвеника ГОСПОДА, твога Бога. ⁵ Ти тада изјави пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Праотац ми је био луталица Арамејац и отишао је у Египат са свега неколико људи. Боравио је тамо и постао народ велик, моћан и бројан. ⁶ Али Египћани су рђаво поступали с нама, тлачили нас и терали да обављамо тешке послове. ⁷ Зато смо завапили ГОСПОДУ, Богу наших праотаца, и ГОСПОД је чуо наш глас и видео наш јад, муку и потлаченост. ⁸ ГОСПОД нас је извео из Египта моћном руком и испруженом десницом, великим застрашујућим делима, знамењима и чудима. ⁹ Довео нас је на ово место и дао нам ову земљу, земљу којом тече мед и млеко. ¹⁰ Зато сам сада донео првине плодова тла које си ми ти дао, ГОСПОДЕ.« Стави корпу пред ГОСПОДА, свога Бога, и поклони му се. ¹¹ Потом ти, Левит и дошљак међу вама уживајте у свему добром што је ГОСПОД, твој Бог, дао теби и твојим укућанима.

Година десетка

¹² Када треће године, године десетка, завршиш одвајање десетка свих својих усева, дај га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици у твом граду, да једу и да се насите. ¹³ Онда кажи пред ГОСПОДОМ, својим Богом: »Изнео сам из куће свети прилог и дао га Левиту, дошљаку, сирочету и удовици, као што си заповедио. Нисам занемарио ни заборавио ниједну од твојих заповести. ¹⁴ Нисам јео од светог прилога док сам био у жалости, нити сам било шта од њега износио док сам био нечист, нити сам било шта од њега приносио мртвацу. Покоравао сам се ГОСПОДУ, своме Богу. Учинио сам све што си ми заповедио. ¹⁵ Погледај са неба, из свога светог пребивалишта, и благослови свој народ Израел и земљу коју си нам дао као што си се заклео нашим праоцима, земљу којом тече мед и млеко.«

Израел – Божији драгоцени посед

¹⁶ ГОСПОД, твој Бог, заповеда ти данас да извршаваш ове уредбе и законе. Држи их се и извршавај их свим својим срцем и свом својом душом. ¹⁷ Данас си изјавио да је ГОСПОД твој Бог и да ћеш чинити оно што он тражи^[a], држати се његових уредби, заповести и законâ и покоравати му се. ¹⁸ А ГОСПОД је данас изјавио да си ти његов народ, његов драгоцени посед, као што ти је и обећао, и да треба да се држиш свих његових заповести. ¹⁹ Тада ће те хвалом, славом и чашћу издићи изнад свих народа које је створио и бићеш народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу, као што је обећао.

Божији закони написани на камењу

27 Мојсије и израелске старешине заповедише народу: »Држите се свих ових заповести које вам данас дајем. ² Када пређете преко реке Јордан у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, усправи велико камење и облепи га малтером. ³ Напиши на њему све речи овог Закона када пређеш преко и уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, земљу којом тече мед и млеко, као што ти је ГОСПОД, Бог твојих праотаца, обећао. ⁴ Када пређете преко реке Јордан, поставите то камење на гори Евал, као што вам данас заповедам, и облепите га малтером. ⁵ Тамо подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, жртвеник од камења које нећеш обрадити гвозденом алатком. ⁶ Подигни жртвеник ГОСПОДУ, своме Богу, од неклесаног камења и на њему принеси жртве паљенице ГОСПОДУ, своме Богу. ⁷ Принеси тамо и жртве за заједништво и једи их и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом. ⁸ А на оном камењу читко напиши све речи овог Закона.«

⁹ Тада Мојсије и свештеници, који су Левити, рекоше целом Израелу: »Стишај се и слушај, Израеле! Данас си постао народ ГОСПОДА, свога Бога. ¹⁰ Покоравај се ГОСПОДУ, своме Богу, и извршавај његове заповести и уредбе које ти данас дајем.«

Проклетства

¹¹ Тог истог дана, Мојсије заповеди народу:

¹² Када пређете преко реке Јордан, ова племена нека стану на гору Геризим и нека благослове народ: Симеон, Левије, Јуда, Исахар, Јосиф и Венијамин. ¹³ А ова племена нека стану на гору Евал и изрекну проклетства: Рувим, Гад, Асир, Завулон, Дан и Нефталим.

¹⁴ Нека Левити јаким гласом кажу целом израелском народу:

¹⁵ »Проклет био ко изрезбари лик или излије идола – нешто одвратно ГОСПОДУ, дело занатлије – и тајно га постави.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁶ »Проклет био ко нанесе срамоту своме оцу или мајци.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁷ »Проклет био ко помери туђи камен-међаш.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁸ »Проклет био ко слепога заведе на странпутицу.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

¹⁹ »Проклет био ко ускрати правду дошљаку, сирочету или удовици.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁰ »Проклет био ко има полне односе са женом свога оца, јер наноси срамоту своме оцу.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²¹ »Проклет био ко има полне односе са било којом животињом.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²² »Проклет био ко има полне односе са својом сестром, кћери свога оца или кћери своје мајке.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²³ »Проклет био ко има полне односе са својом таштом.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁴ »Проклет био ко из потаје убије свога ближњег.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁵ »Проклет био ко прими мито да убије недужнога.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«

²⁶ »Проклет био ко не подржава речи овог Закона извршавајући их.«

Нека тада сав народ каже: »Амин!«