Chronological
Победа над Ханаанцима из Негева
21 Када је цар Арада, Ханаанац који је живео у Негеву, чуо да Израел долази путем који води у Атарим, нападе Израелце и неколико њих зароби.
2 Тада се Израелци овако заветоваше ГОСПОДУ: »Ако нам овај народ предаш у руке, потпуно ћемо уништити његове градове.«
3 ГОСПОД услиши Израелце и предаде им Ханаанце. Израелци потпуно уништише њих и њихове градове. Тако том месту дадоше име Хорма[a].
Бронзана змија
4 Да би заобишли Едом, Израелци од горе Хор кренуше путем који води ка Црвеном мору.
Али народ путем постаде нестрпљив, 5 па су говорили против Бога и против Мојсија: »Зашто сте нас извели из Египта да помремо у пустињи? Нема хлеба, нема воде, а ова бедна храна нам се гади!«
6 Тада ГОСПОД посла змије отровнице међу њих. Уједале су народ, па многи Израелци умреше.
7 Народ дође Мојсију и рече: »Згрешили смо кад смо говорили против ГОСПОДА и против тебе. Помоли се ГОСПОДУ, да уклони змије од нас.«
Мојсије се помоли за народ, 8 а ГОСПОД му рече: »Направи змију отровницу и стави је на мотку. Кога год уједе змија, а он погледа у змију на мотки, остаће жив.«
9 Тако Мојсије направи бронзану змију и стави је на мотку. Кога год би после тога ујела змија, погледао би у ону бронзану и остао жив.
Од горе Хор до Моава
10 Израелци кренуше даље и утаборише се у Овоту. 11 Потом одоше из Овота и утаборише се у Ије-Авариму, у пустињи која лежи источно од Моава. 12 Оданде кренуше даље и утаборише се у долини Зеред. 13 Потом кренуше даље и утаборише се дуж кланца Арнона, у пустињи која лежи и на аморејском подручју. Арнон је граница Моава према Аморејцима. 14 Зато се у Књизи ратова ГОСПОДЊИХ каже:
»Вахев у Суфи и клисуре, Арнон 15 и падине клисура које се спуштају до места Ара и леже дуж границе Моава.«
16 Оданде продужише ка Бееру, бунару код кога је ГОСПОД рекао Мојсију: »Окупи народ да им дам воде.«
17 Тада Израел запева ову песму:
»Набујај, бунару! Певајте о њему,
18 о бунару који су ископали кнежеви,
поглавари народа издубили жезлима,
својим палицама.«
Потом из пустиње одоше у Матану, 19 из Матане у Нахалиел, из Нахалиела у Бамот, 20 из Бамота у долину у Моаву где се врх Пизге надвија над пустолином.
Победа над царевима Сихоном и Огом
(5. Мојс 2,26-3,11)
21 Израел посла гласнике Сихону, цару Аморејаца, с поруком: 22 »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо скретати у њиве или винограде, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом док не прођемо кроз твоје подручје.«
23 Али Сихон не хтеде да пусти Израелце да прођу кроз његово подручје, него окупи сву своју војску и изађе у пустињу против њих. Када је стигао до Јахаца, нападе Израелце. 24 Израелци га победише мачем и запосеше његову земљу од кланца Арнона до потока Јабока, али само до Амонаца, јер је овима граница била утврђена. 25 Израелци заузеше све градове Аморејаца, укључујући Хешбон и сва насеља око њега, и настанише се у њима. 26 Хешбон је био престоница Сихона, цара Аморејаца, који је напао ранијег цара Моава и заузео сву његову земљу све до Арнона. 27 Зато песници кажу:
»Дођите у Хешбон, нека се изгради,
нека се обнови Сихонов град.
28 Из Хешбона изађе огањ,
пламен из Сихоновог града,
прогута Ар Моавски,
господаре Арнонових узвишица.
29 Тешко теби, Моаве!
Пропао си, народе Кемошев!
Предао си своје синове као бегунце,
а своје кћери као заточенице
Сихону, цару Аморејаца.
30 Али ми их оборисмо.
Хешбон пропаде све до Дивона.
Разорисмо све до Нофаха,
који се пружа до Медве.«
31 Тако су се Израелци настанили у земљи Аморејаца. 32 Након што је Мојсије послао људе да извиде Јаазер, Израелци заузеше насеља око њега и истераше Аморејце који су тамо били. 33 Онда се окренуше и пођоше горе путем према Башану, а Ог, цар Башана, и сва његова војска изађоше да их нападну код Едреја.
34 ГОСПОД рече Мојсију: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«
35 И они га поразише, заједно с његовим синовима и свом његовом војском, не оставивши ниједног преживелог, па запосеше његову земљу.
Моавски цар позива Валаама да прокуне Израелце
22 Потом Израелци кренуше даље и утаборише се на Моавским пољанама, источно од реке Јордан, преко пута Јерихона.
2 Валак син Ципоров видео је све што је Израел учинио с Аморејцима. 3 Моавци се силно препадоше од толиког народа и обузе их ужас због Израелаца.
4 Моавци рекоше мидјанским старешинама: »Ова руља ће слистити све око нас као што во слисти траву на пољу.«
Стога Валак син Ципоров, који је у то време био цар Моава, 5 одлучи да пошаље гласнике да позову Валаама сина Веоровог, који је био у Петору, на реци Еуфрат[b], у свом завичају, с поруком: »Неки народ изашао је из Египта. Раширио се по свој земљи и настанио се крај мене. 6 Јачи је од мене, па зато дођи и баци клетву на тај народ. Можда ћу тада моћи да га надјачам и истерам из земље. Јер, знам да је благословен онај кога ти благословиш и проклет онај кога ти прокунеш.«
7 Тако моавске и мидјанске старешине одоше, носећи са собом плату за гатање.
Када су дошли Валааму, пренеше му Валакову поруку, 8 а он им рече: »Преноћите овде, а ја ћу вас известити о ономе што ми ГОСПОД буде рекао.«
Тако моавски кнежеви остадоше код њега.
9 Бог дође Валааму и упита: »Ко су ови људи код тебе?«
10 А Валаам рече Богу: »Валак син Ципоров, цар Моава, послао ми је ову поруку: 11 ‚Неки народ изашао је из Египта и прекрио сву земљу. Дођи и за мене баци клетву на њега. Тада ћу можда моћи да га нападнем и отерам.‘«
12 Али Бог рече Валааму: »Не иди с њима. Не бацај клетву на тај народ, јер је благословен.«
13 Када је Валаам ујутро устао, рече Валаковим кнежевима: »Вратите се у своју земљу, јер је ГОСПОД одбио да ме пусти с вама.«
14 Моавски кнежеви се спремише и вратише Валаку, па му рекоше: »Валаам је одбио да дође с нама.«
15 Тада Валак посла друге кнежеве, бројније и угледније од првих.
16 Они дођоше Валааму и рекоше: »Овако каже Валак син Ципоров: ‚Нека те ништа не спречи да дођеш к мени, 17 јер ћу те богато наградити и учинити све што кажеш. Дођи и за мене баци клетву на овај народ.‘«
18 Али Валаам им одговори: »Да ми Валак дâ и своју палату пуну сребра и злата, не бих могао да учиним ништа, ни велико ни мало, да прекршим заповест ГОСПОДА, мога Бога. 19 Него, и ви преноћите овде, а ја ћу сазнати шта ће ми још ГОСПОД рећи.«
20 Те ноћи Бог дође Валааму и рече му: »Ако су ови људи дошли да те позову, спреми се и иди с њима, али ради само оно што ти ја кажем.«
Валаам и његова магарица
21 Када је Валаам ујутро устао, оседла своју магарицу и пође с моавским кнежевима.
22 Али Бог се разгневи што је пошао, па анђео ГОСПОДЊИ стаде на пут да га спречи. Валаам је јахао на својој магарици, а с њим су била двојица његових слугу. 23 Магарица угледа анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји на путу са исуканим мачем у руци, па скрену с пута у поље, а Валаам поче да је удара не би ли је вратио на пут. 24 Тада анђео ГОСПОДЊИ стаде на уску стазу између виноградâ, где је са обе стране био зид. 25 Магарица угледа анђела ГОСПОДЊЕГ, па се приљуби уза зид, пригњечивши Валааму ногу, и он је опет изудара. 26 Анђео ГОСПОДЊИ пође напред и стаде на једно уско место где није било простора да се скрене ни десно ни лево. 27 Магарица угледа анђела ГОСПОДЊЕГ, па леже под Валаамом, а он се разгневи и опет је изудара штапом.
28 Тада ГОСПОД учини да магарица проговори, и она рече Валааму: »Шта сам ти учинила да си ме три пута изударао?«
29 »Направила си будалу од мене!« одврати Валаам магарици. »Да ми је у руци мач, сад бих те убио!«
30 Магарица рече Валааму: »Зар ја нисам твоја магарица, на којој увек јашеш? Јесам ли ти икад овако урадила?«
А он рече: »Ниси.«
31 Тада ГОСПОД отвори Валааму очи, и он виде анђела ГОСПОДЊЕГ како стоји на путу са исуканим мачем, па се ничице поклони.
32 »Зашто си три пута изударао своју магарицу?« упита га анђео ГОСПОДЊИ. »Дошао сам овамо да те спречим, јер твој пут води у пропаст. 33 Магарица ме је видела и склањала се преда мном сва три пута. Да се није склањала, сигурно бих те већ досад убио, али њу бих поштедео.«
34 »Згрешио сам«, рече Валаам анђелу ГОСПОДЊЕМ. »Нисам знао да ти стојиш на путу да ме спречиш. Ако си незадовољан, вратићу се.«
35 Анђео ГОСПОДЊИ рече Валааму: »Иди с овим људима, али говори само оно што ти ја кажем.«
И Валаам оде с Валаковим кнежевима.
Валаам стиже Валаку
36 Када је Валак чуо да Валаам долази, изађе му у сусрет код Ир-Моава, на подручју кланца Арнона, на самој граници.
37 Валак рече Валааму: »Зашто ниси дошао к мени кад сам први пут послао по тебе и позвао те? Зар нисам у стању да те наградим?«
38 »Ево, сад сам дошао к теби«, одврати Валаам. »Али зар могу да говорим било шта? Говорићу само оно што ми Бог каже.«
39 Онда Валаам оде с Валаком у Кирјат Хуцот. 40 Валак принесе на жртву крупне и ситне стоке, па од тога даде Валааму и кнежевима који су били с њим. 41 Сутрадан ујутро Валак поведе Валаама на Бамот Ваал, одакле је могао да види део израелског народа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International