Chronological

Освета Мидјанцима

31 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Освети се Мидјанцима за Израелце. После тога ћеш умрети.«

³ Тада Мојсије рече народу: »Наоружајте људе за рат, па нека нападну Мидјанце и изврше ГОСПОДЊУ освету на њима. ⁴ Пошаљите у рат по хиљаду људи из сваког Израеловог племена.«

⁵ Тако је из Израелових братстава окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена. ⁶ Тада их Мојсије посла у рат, по хиљаду из сваког племена, са Пинхасом, сином свештеника Елеазара, који са собом понесе свете предмете и трубе за давање знакова.

⁷ Они поведоше рат против Мидјана, као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, и побише све мушкарце. ⁸ Међу онима које су побили било је и пет мидјанских царева: Еви, Рекем, Цур, Хур и Рева. А погубише мачем и Валаама сина Веоровог. ⁹ Израелци заробише мидјанске жене и нејач и као плен узеше сву мидјанску крупну и ситну стоку и добра. ¹⁰ Спалише све градове у којима су Мидјанци живели и сва њихова насеља. ¹¹ Узеше сав плен и све што су опљачкали, укључујући и људе и животиње, ¹² па заробљенике, плен и опљачкано дотераше Мојсију и свештенику Елеазару и израелској заједници у свој табор на Моавским пољанама, крај реке Јордан, преко пута Јерихона.

Повратак војске

¹³ Мојсије, свештеник Елеазар и сви поглавари заједнице изађоше им у сусрет ван табора.

¹⁴ Али Мојсије се разгневи на заповеднике војске – заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама – који су се вратили из боја.

¹⁵ »Зар сте све жене оставили у животу?« рече им. ¹⁶ »А баш су оне по Валаамовом наговору навеле Израелце да буду неверни ГОСПОДУ у догађајима код Пеора, па је помор дошао на ГОСПОДЊУ заједницу. ¹⁷ Зато сада побијте све дечаке и убијте сваку жену која није девица, ¹⁸ а сваку девојку која је девица оставите за себе. ¹⁹ Нека сваки од вас који је неког убио или је дотакао убијеног остане седам дана ван табора. Трећег и седмог дана очистите и себе и своје заробљенике. ²⁰ Очистите сву одећу и све што је начињено од коже, кострети или дрвета.«

²¹ Тада свештеник Елеазар рече војницима који су били у боју: »Ово је одредба закона коју је ГОСПОД дао Мојсију: ²² Злато, сребро, бронза, гвожђе, калај, олово, ²³ и све друго што може да издржи ватру, нека се провуче кроз ватру, и биће чисто. Али нека се очисти и водом очишћења. И све што не може да издржи ватру, нека се провуче кроз ту воду. ²⁴ Седмог дана оперите своју одећу, и бићете чисти. Тада можете да уђете у табор.«

Деоба плена

²⁵ ГОСПОД рече Мојсију: ²⁶ »Ти и свештеник Елеазар и главе породица заједнице пребројте сав плен, укључујући људе и животиње. ²⁷ Поделите плен између војника који су ишли у бој – који су се борили у рату – и остатка заједнице. ²⁸ Од онога што припадне војницима који су се борили у рату, одвој као данак ГОСПОДУ једно од сваких пет стотина, било људи, било говеда, магараца и ситне стоке. ²⁹ Овај данак узми од њихове половине и дај га свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ. ³⁰ Од половине која припадне Израелцима узми једно од сваких педесет, било људи, било говеда, магараца, ситне стоке и других животиња, па дај Левитима, који обављају дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.«

³¹ И Мојсије и свештеник Елеазар учинише као што је ГОСПОД заповедио Мојсију.

³² Ово је плен који је преостао од свега што су војници опљачкали:

³⁶ Половина која је припала онима који су се борили у рату износила је:

⁴¹ Мојсије даде данак свештенику Елеазару као прилог ГОСПОДУ, као што му је ГОСПОД заповедио. ⁴² Половина која је припала Израелцима, а коју је Мојсије одвојио од оне која је припала ратницима, ⁴³ дакле половина која је припала заједници, износила је 337.500 грла ситне стоке, ⁴⁴ 36.000 говеда, ⁴⁵ 30.500 магараца ⁴⁶ и 16.000 људи. ⁴⁷ Од половине која је припала Израелцима Мојсије узе једнога од сваких педесет људи и животиња, као што му је ГОСПОД заповедио, и даде Левитима, који су обављали дужности везане за ГОСПОДЊЕ боравиште.

⁴⁸ Тада војсковође – заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама – дођоше Мојсију ⁴⁹ и рекоше му: »Ми, твоје слуге, извршили смо попис бораца под нашим заповедништвом, и ни један једини не недостаје. ⁵⁰ Стога смо донели на дар ГОСПОДУ златне предмете до којих је сваки од нас дошао – гривне, наруквице, печатно прстење, минђуше и огрлице – да за себе извршимо обред помирења пред ГОСПОДОМ.«

⁵¹ Мојсије и свештеник Елеазар примише од њих све предмете израђене од злата. ⁵² Све злато које су заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама донели као прилог ГОСПОДУ било је тешко 16.750 шекела^[a]. ⁵³ А сваки војник је свој плен задржао за себе. ⁵⁴ Мојсије и свештеник Елеазар примише злато од заповедникâ над хиљадама и заповедникâ над стотинама и унеше га у Шатор састанка као спомен на Израелце пред ГОСПОДОМ.

Деоба земље источно од Јордана

(5. Мојс 3,12-22)

32 Рувимовци и Гадовци, који су имали много стоке, видеше да су земље Јаазер и Гилад погодне за стоку, ² па дођоше Мојсију и свештенику Елеазару и поглаварима заједнице и рекоше: ³ »Атарот, Дивон, Јаазер, Нимра, Хешбон, Елале, Севам, Нево и Беон – ⁴ ова земља коју је ГОСПОД покорио пред израелском заједницом – погодни су за стоку, а ми, твоје слуге, имамо стоке. ⁵ Учини нам милост«, рекоше, »дај нама, твојим слугама, ову земљу у посед. Не терај нас да прелазимо реку Јордан.«

⁶ »Зар ви да седите овде док ваша сабраћа иду у рат?« упита Мојсије Гадовце и Рувимовце. ⁷ »Зашто одвраћате Израелце да пређу у земљу коју им је ГОСПОД дао? ⁸ Тако су урадили и ваши очеви кад сам их из Кадеш-Барнее послао да разгледају земљу. ⁹ Након што су отишли горе до кланца Ешкола и видели земљу, одвратили су Израелце од уласка у земљу коју им је ГОСПОД дао. ¹⁰ Тог дана се ГОСПОД разгневио, па се овако заклео: ¹¹ ‚Зато што нису из свега срца ишли за мном, ниједан од људи од двадесет година и старијих који су изашли из Египта неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао Аврааму, Исааку и Јакову ¹² – ниједан осим Калева сина Јефунеа Кеназовца и Исуса Навина, који су из свега срца ишли за ГОСПОДОМ.‘ ¹³ ГОСПОД се разгневио на Израелце, па је учинио да четрдесет година лутају пустињом док није нестао цео нараштај оних који су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. ¹⁴ А сада ви, пород грешника, стојите место својих очева и терате ГОСПОДА да се још више разгневи на Израел. ¹⁵ Јер, ако одбијете да идете за њим, он ће народ опет оставити у пустињи, а ви ћете бити криви што је сав овај народ затрт.«

¹⁶ Тада му они приђоше и рекоше: »Хтели бисмо овде да саградимо торове за своју стоку и градове за своју нејач. ¹⁷ Тада ћемо бити спремни да наоружани идемо испред Израелаца док их не доведемо на њихово место. За то време ће наша нејач живети у утврђеним градовима, заштићена од становника ове земље. ¹⁸ И нећемо се враћати својим кућама док сваки Израелац не запоседне своје наследство. ¹⁹ И нећемо имати наследство с њима с оне стране реке Јордан, јер нам је наследство пало у део с ове, источне стране.«

²⁰ На то им Мојсије рече: »Урадите тако. Наоружајте се пред ГОСПОДОМ за бој, ²¹ пређите преко реке Јордан и борите се пред ГОСПОДОМ док он пред собом не истера своје непријатеље. ²² Када земља буде покорена пред ГОСПОДОМ, моћи ћете да се вратите и бићете ослобођени своје обавезе према ГОСПОДУ и према Израелу, а ова земља ће бити ваш посед пред ГОСПОДОМ. ²³ Али, ако тако не урадите, згрешићете против ГОСПОДА и будите сигурни да ће вас ваш грех стићи. ²⁴ Саградите градове за своју нејач и торове за своја стада, али урадите оно што сте обећали.«

²⁵ Гадовци и Рувимовци рекоше Мојсију: »Ми, твоје слуге, урадићемо као што нам ти, господару, заповедаш. ²⁶ Наша нејач и жене, наша стока и друге животиње остаће овде у градовима Гилада, ²⁷ а ми, твоје слуге, сви наоружани за бој, прећи ћемо преко да се боримо пред ГОСПОДОМ, баш као што ти кажеш, господару.«

²⁸ Тада Мојсије заповеди за њих свештенику Елеазару, Исусу Навину и главама породица израелских племена: ²⁹ »Ако Гадовци и Рувимовци, сви наоружани за бој, с вама пређу преко реке Јордан пред ГОСПОДОМ и земља буде покорена пред вама, дајте им у посед земљу Гилад. ³⁰ Али, ако не пређу с вама наоружани, нека добију посед с вама у Ханаану.«

³¹ »Ми, твоје слуге, урадићемо оно што је ГОСПОД заповедио«, одговорише Гадовци и Рувимовци. ³² »Прећи ћемо наоружани у Ханаан пред ГОСПОДОМ, али ће посед који ћемо наследити бити с ове стране реке Јордан.«

³³ Тада Мојсије Гадовцима, Рувимовцима и половини племена Манасије сина Јосифовог даде царство Сихона, цара Аморејаца, и царство Ога, цара Башана – целу земљу са њеним градовима и подручјем око њих.

³⁴ Гадовци обновише Дивон, Атарот, Ароер, ³⁵ Атрот Шофан, Јаазер, Јогбеху, ³⁶ Бет-Нимру и Бет Харан као утврђене градове и саградише торове за своја стада.

³⁷ Рувимовци обновише Хешбон, Елале и Кирјатајим, ³⁸ као и Нево и Ваал-Меон, чији називи су промењени, и Сивму, и дадоше имена градовима које су саградили.

³⁹ Потомци Махира сина Манасијиног одоше у Гилад, заузеше га и истераше Аморејце који су тамо били. ⁴⁰ Стога Мојсије даде Гилад Махировцима, Манасијиним потомцима, и они се тамо настанише. ⁴¹ Јаир, Манасијин потомак, заузе њихова насеља и назва их Хавот Јаир^[b]. ⁴² А Новах заузе Кенат и околна насеља и по себи га назва Новах.