Beginning
Попис глава породица које су се вратиле са Езром
8 Ово су главе породица и они с њима уписани који су пошли са мном из Вавилона за време владавине цара Артаксерекса:
2 Од Пинхасових потомака: Гершом; од Итамарових потомака: Данило; од Давидових потомака: Хатуш;
3 од Шеханјиних потомака;
од Парошевих потомака: Захарија и с њим уписаних 150 мушкараца;
4 од Пахат-Моавових потомака: Елјехоенај син Зерахјин и с њим 200 мушкараца;
5 од Затуових потомака: Шеханја син Јахазиелов и с њим 300 мушкараца;
6 од Адинових потомака: Евед син Јонатанов и с њим 50 мушкараца;
7 од Еламових потомака: Исаија син Аталјин и с њим 70 мушкараца;
8 од Шефатјиних потомака: Зевадја син Михаилов и с њим 80 мушкараца;
9 од Јоавових потомака: Авдија син Јехиелов и с њим 218 мушкараца;
10 од Банијевих потомака: Шеломит син Јосифјин и с њим 160 мушкараца;
11 од Бевајевих потомака: Захарија син Бевајев и с њим 28 мушкараца;
12 од Азгадових потомака: Јоанан син Хакатанов и с њим 110 мушкараца;
13 од последњих Адоникамових потомака: Елифелет, Јеиел и Шемаја, и с њима 60 мушкараца;
14 од Бигвајевих потомака: Утај и Закур и с њима 70 мушкараца.
Повратак у Јерусалим
15 Окупио сам их код реке која тече према Ахави, па смо тамо остали утаборени три дана. Када сам прегледао народ и свештенике, утврдих да нема Левитâ. 16 Зато позвах поглаваре Елиезера, Ариела, Шемају, Елнатана, Јарива, Елнатана, Натана, Захарију и Мешулама и учитеље Јојарива и Елнатана 17 и послах их Иду, поглавару у месту Касифји. Рекох им шта да кажу Иду и његовим рођацима, храмским служитељима у Касифји, да нам доведу службенике за Дом нашега Бога. 18 И пошто је милостива рука нашега Бога била на нама, они нам доведоше Шеревју – способног човека, потомка Махлија сина Левија сина Израеловог – и његове синове и браћу, њих осамнаест, 19 и Хашавју – са Исаијом, једним од Мераријевих потомака – и његову браћу и братанце, њих двадесет. 20 А од храмских служитеља, које су Давид и поглавари одредили да помажу Левитима, доведоше њих две стотине двадесет. Сви они су поименце уписани.
21 Тамо сам, поред реке Ахаве, прогласио пост, да бисмо се понизили пред нашим Богом и замолили га за срећан пут нама и нашој нејачи са свом нашом имовином. 22 Било ме је стид да од цара тражим војнике и коњанике, да нас путем штите од непријатеља, пошто смо цару били рекли: »Милостива рука нашега Бога на свима је који га траже, а његов силни гнев на свима онима који га остављају.« 23 Тако смо постили и молили Бога за то, и он нас је услишио.
24 Потом сам између главних свештеника издвојио дванаесторицу: Шеревју, Хашавју и десеторицу њихове сабраће, 25 и измерио им сребро, злато и предмете које су као прилог за Дом нашега Бога дали цар, његови саветници, његови службеници и цео тамошњи Израел. 26 Измерио сам им на руке шест стотина педесет таланата[a] сребра, сребрних предмета тежине сто таланата[b], сто таланата злата, 27 двадесет златних чинија вредних хиљаду дарика[c] и два прекрасна предмета од углачане бронзе, драгоцена као злато.
28 Рекох им: »И ви и ови предмети свети сте ГОСПОДУ. Ово сребро и злато жртва су драговољна ГОСПОДУ, Богу наших праотаца. 29 Пазите на њих и чувајте их док их не измерите пред главним свештеницима, Левитима и главама Израелових породица у одајама Дома ГОСПОДЊЕГ у Јерусалиму.«
30 Тада свештеници и Левити примише измерено сребро, злато и предмете да их однесу у Дом нашега Бога у Јерусалиму.
31 Дванаестог дана првог месеца кренусмо са реке Ахаве и упутисмо се у Јерусалим. Рука нашега Бога била је на нама, па нас је на путу штитио од непријатеља и пљачкаша. 32 Тако стигосмо у Јерусалим, где се одморисмо три дана. 33 Четвртог дана измерисмо сребро, злато и предмете на руке свештенику Меремоту сину Уријином у Дому нашега Бога. С њим су били Елеазар син Пинхасов и Левити Јозавад син Исусов и Ноадја син Бинујев. 34 Све је проверено по броју и тежини, а онда је уписана целокупна тежина.
35 Тада изгнаници који су се вратили из сужањства принеше жртве паљенице Богу Израеловом: дванаест јунаца за сав Израел, деведесет шест овнова, седамдесет седморо мушке јагњади и дванаест јараца за жртву за очишћење. Све је то било жртва паљеница ГОСПОДУ. 36 Предадоше цареве указе царским сатрапима и намесницима подручја с оне стране Еуфрата[d], и ови помогоше народу и Божијем Дому.
Езра сазнаје за мешовите бракове
9 Када је све то обављено, дођоше к мени поглавари и рекоше: »Израелски народ, свештеници и Левити нису се држали одвојено од суседних народа и гнусоба које чине Ханаанци, Хетити, Перижани, Јевусејци, Амонци, Моавци, Египћани и Аморејци. 2 Јер, за себе и за своје синове узимали су њихове кћери за жене и помешали свети род са околним народима. А поглавари и службеници били су предводници у овом неверству.«
3 Када сам то чуо, раздро сам своју кошуљу и огртач, чупао косу и браду, па сео згрожен. 4 Тада се, због овог неверства изгнаника, око мене окупише сви који се боје речи Бога Израеловог. А ја сам, згрожен, седео све до вечерње жртве.
5 Онда, за вечерње жртве, устадох у свом понижењу, раздеране кошуље и огртача, па падох на колена и раширих руке ка ГОСПОДУ, своме Богу, 6 говорећи:
»Боже мој! Срамота ме је и стидим се да подигнем своје лице к теби, Боже мој, јер су нам се греси намножили преко главе и наша кривица нарасла до неба. 7 Од времена наших праотаца па до данас, велика је наша кривица. Због наших греха, нас, наше цареве и наше свештенике земаљски цареви подвргавали су мачу и сужањству, пљачки и понижењу, као што је и данас.
8 »А сада је, тек на трен, ГОСПОД, наш Бог, био милостив према нама јер нам је оставио Остатак и дао нам чврсто упориште на свом светом месту. Бог је дао светлост нашим очима и мало олакшања у нашем ропству. 9 Јер, робови смо, али наш Бог нас није оставио у ропству. Показао је љубав према нама наочиглед царева Персије: дао нам је нови живот, да бисмо поново сазидали Дом свога Бога и обновили његове рушевине, и дао нам је уточиште[e] у Јуди и Јерусалиму.
10 »Али сада, Боже наш, шта да кажемо после овога? Јер, занемарили смо твоје заповести, 11 које си дао преко својих слугу пророка када си рекао: ‚Земља у коју улазите да је запоседнете нечиста је од искварености својих народа. Својим гнусобама испунили су земљу нечистотом с краја на крај. 12 Стога не дајте своје кћери за жене њиховим синовима нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима. Никад не жудите за њиховим миром или благостањем, да бисте били јаки и јели добре плодове земље и да бисте је оставили у наследство својој деци довека.‘
13 »Све што нас је снашло, снашло нас је због наших злих дела и наше велике кривице, а ти си нас, Боже наш, казнио блаже него што наши греси заслужују и дао си нам овакав Остатак. 14 Па зар да опет кршимо твоје заповести и склапамо бракове са народима који чине такве гнусобе? Зар се не би разгневио на нас толико да нас затреш, да не буде ни Остатка ни иког живог? 15 ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ти си праведан. Ми смо данас остављени као Остатак. Ево нас пред тобом у својој кривици, иако због ње нико не може да стане пред тебе.«
Народ признаје грех
10 Док се Езра молио и признавао грехе, плачући и ничице се бацајући пред Божијим Домом, силно мноштво Израелаца – мушкараца, жена и деце – окупило се око њега. И народ је горко плакао.
2 Тада Шеханја син Јехиелов, један од Еламових потомака, рече Езри: »Били смо неверни нашем Богу женећи се туђинкама из народâ око нас. Али, ипак још има наде за Израел. 3 Стога, хајде да сада склопимо савез пред нашим Богом и обавежемо се да отерамо све те жене и њихову децу, по твом савету, господару, и савету оних који се боје заповести нашега Бога. Нека се то уради по Закону. 4 Устани, јер то је твој посао, а ми ћемо бити с тобом. Буди храбар и уради то.«
5 И Езра устаде, па затражи да се главни свештеници, Левити и сви Израелци закуну да ће урадити како је речено. И они се заклеше.
6 Онда Езра оде од Божијег Дома и уђе у собу Јоанана сина Елјашивовог. А док је био тамо, није јео хлеба ни пио воде, јер је и даље туговао због неверства изгнаника. 7 Потом је у Јуди и у Јерусалиму издат проглас да се сви изгнаници окупе у Јерусалиму, 8 а ко не дође за три дана, биће му, у складу с одлуком поглаварâ и старешинâ, заплењена сва имовина и биће искључен из заједнице изгнаника. 9 Тако су се за три дана сви људи Јуде и Венијамина окупили у Јерусалиму. А двадесетог дана деветог месеца, сав народ је седео на тргу пред Божијим Домом, дрхтећи због повода овом окупљању и због јаке кише.
10 Тада устаде свештеник Езра и рече им: »Били сте неверни. Женили сте се туђинкама и тако увећали Израелову кривицу. 11 Зато то сада признајте ГОСПОДУ, Богу ваших праотаца, и извршите његову вољу. Одвојте се од народâ земље и од ваших жена-туђинки.«
12 Цела заједница одврати снажним гласом: »Тако је! Морамо да урадимо као што кажеш. 13 Али, овде има много народа и кишно је доба, па не можемо да стојимо напољу. Осим тога, то не може да се изврши за дан-два, јер много нас је који смо у томе тешко згрешили. 14 Нека наши поглавари заступају целу заједницу, па нека онда свако из наших градова ко се оженио туђинком дође у заказано време, а с њим старешине и судије из сваког града, док се љути гнев нашега Бога због овога не одврати од нас.«
15 Томе се успротивише само Јонатан син Асахелов и Јахзеја син Тиквин, које подржаше Мешулам и Левит Шабетај.
16 Изгнаници учинише како је речено. Свештеник Езра одабра људе који су били главе породица, по једног из сваког дома, а сви су били одређени по имену. Они седоше да испитују случајеве првог дана десетог месеца, 17 а до првог дана првог месеца завршише са свима који су се оженили туђинкама.
Списак оних који су се оженили туђинкама
18 Међу потомцима свештеникâ, ови су се оженили туђинкама:
од потомака Исуса сина Јоцадаковог и његове браће: Маасеја, Елиезер, Јарив и Гедалја; 19 сви они обећаше да ће отерати своје жене и сваки за своју кривицу принесе овна из стада као жртву за кривицу;
20 од Имерових потомака: Ханани и Зевадја;
21 од Харимових потомака: Маасеја, Илија, Шемаја, Јехиел и Узија;
22 од Пашхурових потомака: Елјоенај, Маасеја, Јишмаел, Натанаил, Јозавад и Еласа.
23 Међу Левитима:
Јозавад, Шими, Келаја, то јест Келита, Петахја, Јуда и Елиезер.
24 Од певача: Елјашив.
Од чувара капија: Шалум, Телем и Ури.
25 Међу осталим Израелцима:
од Парошевих потомака: Рамја, Јизија, Малкија, Мијамин, Елеазар, Малкија и Бенаја;
26 од Еламових потомака: Матанја, Захарија, Јехиел, Авди, Јеремот и Илија;
27 од Затуових потомака: Елјоенај, Елјашив, Матанја, Јеремот, Завад и Азиза;
28 од Бевајевих потомака: Јоанан, Ананија, Забај и Ателај;
29 од Банијевих потомака: Мешулам, Малух, Адаја, Јашув, Шеал и Јеремот;
30 од Пахат-Моавових потомака: Адна, Келал, Бенаја, Маасеја, Матанја, Бецалел, Бинуј и Манасија;
31 од Харимових потомака: Елиезер, Јишија, Малкија, Шемаја, Симеон, 32 Венијамин, Малух и Шемарја;
33 од Хашумових потомака: Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија и Шими;
34 од Банијевих потомака: Маадај, Амрам, Уел, 35 Бенаја, Бедја, Келуху, 36 Ванја, Меремот, Елјашив, 37 Матанја, Матенај и Јаасу;
38 од Бинујевих потомака: Шими, 39 Шелемја, Натан, Адаја, 40 Махнадвај, Шашај, Шарај, 41 Азарел, Шелемја, Шемарја, 42 Шалум, Амарја и Јосиф;
43 од Невових потомака: Јеиел, Матитја, Завад, Зевина, Јадај, Јоил и Бенаја.
44 Сви ови су се били оженили туђинкама и неке од њих су родиле децу[f].
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International