Beginning
6 Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. 2 Саградио сам ти величанствен дом, место на ком ћеш пребивати довека.«
Соломон говори народу
(1. Цар 8,12-21)
3 Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, 4 па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: 5 ‚Од дана када сам свој народ извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, нити сам изабрао икога да влада над мојим народом Израелом. 6 А сада сам изабрао Јерусалим, да моје Име буде у њему, и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘ 7 Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, 8 али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. 9 Али, нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘[a]
10 »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, 11 и у њега сам ставио Ковчег у ком је Савез који је ГОСПОД склопио са израелским народом.«
Соломонова молитва
(1. Цар 8,22-53)
12 Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник и рашири руке. 13 А био је направио бронзано постоље пет лаката дуго, пет лаката широко и три лакта високо[b] и поставио га насред спољног дворишта. Он се попе на њега, клекну пред целом израелском заједницом, рашири руке према небу 14 и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, нема Бога као што си ти, ни на небу ни на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш. 15 Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао.
16 »Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘ 17 Стога, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду.
18 »Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи, са људима? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио! 19 Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти ја, твој слуга, упућујем. 20 Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао да ћеш у њега ставити своје Име, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту. 21 Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости.
22 »Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 23 чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи.
24 »Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому, 25 тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима.
26 »Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом, 27 тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство.
28 »Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест, 29 па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому, 30 чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи. 31 Тада ће те се бојати и живети као што тражиш све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима.
32 »Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог великог Имена, твоје моћне руке и испружене деснице дошао из далеке земље – када туђинац дође и помоли се према овом Дому, 33 чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.
34 »Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам ја саградио за твоје Име, 35 чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.
36 »Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу, 37 па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи свог заточеништва, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘, 38 и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи свог заточеништва у коју су одведени, и помоле се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам ја саградио за твоје Име, 39 чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их. Опрости свом народу, који је згрешио против тебе.
40 »Боже мој, помно гледај и слушај молитве које се моле на овом месту. 41 А сада, устани, ГОСПОДЕ, Боже, и дођи на место свога починка, ти и Ковчег твоје моћи. Нека се твоји свештеници, ГОСПОДЕ, Боже, заодену спасењем, нека се твоји верни радују у благостању. 42 ГОСПОДЕ, Боже, не одбаци свога помазаника. Сети се љубави свога слуге Давида.«
Соломон освештава Храм
(1. Цар 8,62-66)
7 Када је Соломон завршио молитву, са неба се спусти огањ и сажеже жртве паљенице и клане жртве. Слава ГОСПОДЊА испуни Храм, 2 па свештеници нису могли да уђу у Дом ГОСПОДЊИ јер га је испунила Слава ГОСПОДЊА.
3 Када су сви Израелци видели огањ који је сишао и Славу ГОСПОДЊУ изнад Храма, клекнуше на плочник лицем до земље, па су се клањали и захваљивали ГОСПОДУ, говорећи: »Он је добар; љубав његова остаје довека.«[c]
4 Тада цар и сав народ принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ. 5 Цар Соломон принесе жртву: двадесет две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сав народ посветише Божији Дом.
6 Свештеници заузеше своја места, а тако и Левити са ГОСПОДЊИМ музичким инструментима, које је цар Давид био направио за хваљење ГОСПОДА и који су се користили када је он захваљивао, говорећи: »Љубав његова остаје довека.« Стојећи преко пута Левитâ, свештеници су дували у трубе, а сви Израелци су стајали.
7 Соломон освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник који је направио био сувише мали да прими све жртве паљенице, житне жртве и лој.
8 Потом Соломон, и сав Израел с њим – силно мноштво народа од Лево-Хамата до Египатског потока – прослави празник[d] који је падао у то време. 9 Осмога дана одржаше свечани скуп, пошто су седам дана славили посвећење жртвеника и још седам дана славили празник.
10 Двадесет трећег дана седмог месеца Соломон отпусти народ, који је био срећан и задовољан због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Давида и Соломона и за свој народ Израел.
Бог се поново показује Соломону
(1. Цар 9,1-9)
11 Када је Соломон завршио Дом ГОСПОДЊИ и царску палату и када је успео да изврши све што је био наумио да уради у Дому ГОСПОДЊЕМ и у својој палати, 12 ГОСПОД му се показа ноћу и рече му: »Чуо сам твоју молитву и изабрао сам ово место да ми буде храм за приношење жртава.
13 »Када затворим небо, па не пада киша, или заповедим скакавцима да опустоше земљу, или на свој народ пошаљем помор, 14 ако се мој народ, који се зове мојим Именом, понизи и помоли, потражи моје лице и окрене се од свога злог начина живота, ја ћу чути са неба и опростити му грех и исцелити његову земљу. 15 Моје очи и уши помно ће пазити на молитве које се моле на овоме месту. 16 Изабрао сам и освештао овај храм, да у њему довека буде моје Име. Моје очи и срце стално ће бити тамо.
17 »А ти, ако будеш живео преда мном као што је живео твој отац Давид и чинио све што заповедам и држао се мојих уредби и законâ, 18 учврстићу твој царски престо, као што сам рекао твом оцу кад сам с њим склопио савез: ‚Увек ће један од твојих потомака владати у Израелу‘.
19 »Али, ако се окренете од мене и одбаците уредбе и заповести које сам вам дао, па одете да служите другим боговима и да им се клањате, 20 ишчупаћу Израелце из моје земље, коју сам им дао, и одбацићу овај храм који сам освештао за своје Име. Учинићу га узречицом и ругалицом међу свим народима. 21 И мада је сада овај храм тако узвишен, сви који буду пролазили згражаваће се. ‚Зашто је ГОСПОД учинио овако нешто овој земљи и овом храму?‘ питаће они, 22 а други ће одговарати: ‚Зато што су оставили ГОСПОДА, Бога својих праотаца, који их је извео из Египта, и приклонили се другим боговима, клањали им се и служили им – зато је он на њих довео сву ову несрећу.‘«
Други Соломонови подухвати
(1. Цар 9,15-28)
8 После двадесет година током којих је саградио Дом ГОСПОДЊИ и своју палату, 2 Соломон је обновио села која му је дао Хирам и населио их Израелцима. 3 Потом је отишао у Хамат-Цову и освојио је. 4 Обновио је и Тадмор у пустињи и све градове-складишта које је изградио у Хамату. 5 Обновио је и Горњи и Доњи Бет Хорон, утврђене градове, са зидовима, капијама и преворницама, 6 а тако и Ваалат и све своје градове-складишта и градове за своја борна кола и коње – све што је желео да сагради у Јерусалиму, Либану и на целом подручју којим је владао.
7 Све преостале Хетите, Аморејце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, дакле све који нису били Израелци, 8 односно њихове потомке који су преостали у земљи, које Израелци нису докраја затрли – Соломон је претворио у робове-кулучаре, што су и данас. 9 Али Соломон ниједног Израелца није учинио робом-кулучарем, него су они били његови војници, заповедници над четовођама и заповедници његових борних кола и коњаникâ. 10 Они су били и главни службеници цара Соломона, њих две стотине педесет, који су управљали народом.
11 Соломон је преселио фараонову кћер из Давидовог града у палату коју је сазидао за њу, говорећи: »Моја жена не сме да живи у палати Израеловог цара Давида, јер је та палата света откад је у њој био Божији Ковчег.«
12 Соломон је приносио жртве паљенице ГОСПОДУ на ГОСПОДЊЕМ жртвенику који је подигао испред трема, 13 према дневном распореду жртава који је заповедио Мојсије за суботе, младе месеце и три годишња празника – Празник бесквасног хлеба, Празник седмица и Празник сеница. 14 У складу са законом свог оца Давида, одредио је свештеничке редове за њихове дужности и Левите да воде слављење и помажу свештеницима према дневним потребама. Одредио је и чуваре капија за поједине капије по њиховим редовима, јер је тако био наредио Давид, Божији човек. 15 Они ни у чему нису одступали од царевих заповести за свештенике и Левите, укључујући и ризнице.
16 Тако су завршени сви Соломонови радови, од дана када је постављен темељ Дома ГОСПОДЊЕГ до његовог завршетка.
Тако је завршен Дом ГОСПОДЊИ.
17 Потом је Соломон отишао у Ецјон Гевер и Елот на обали Едома. 18 А Хирам му по својим слугама посла лађе и искусне морепловце. Они са Соломоновим слугама отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине педесет таланата[e] злата и предадоше их цару Соломону.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International