Beginning

Давид издаје упутства за изградњу Храма

28 Давид позва све службенике у Израелу да се окупе у Јерусалиму: поглаваре племенâ, заповеднике одредâ у царевој служби, заповеднике над хиљадама и заповеднике над стотинама и службенике који су били задужени за све имање и стоку која је припадала цару и његовим синовима, заједно са дворским службеницима, јунацима и свим врсним ратницима.

² Цар Давид устаде и рече: »Чујте ме, браћо моја и мој народе. Желео сам да изградим храм као место починка за Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, за подножје ногама нашем Богу. Припремио сам све за његову изградњу. ³ Али Бог ми рече: ‚Нећеш ти изградити храм који ће носити моје Име, јер си ратник и проливао си крв.‘

⁴ »Али ГОСПОД, Бог Израелов, ипак је од целе моје породице изабрао мене, да будем цар над Израелом довека. Изабрао је Јуду за вођу, из Јудиног племена изабрао је моју породицу, а од синова мога оца свидело му се да мене учини царем над целим Израелом.

⁵ »Од свих мојих синова – а ГОСПОД ми их је дао много – изабрао је мог сина Соломона да буде на престолу ГОСПОДЊЕГ царства у Израелу. ⁶ Рекао ми је: ‚Твој син Соломон је онај који ће ми саградити храм и дворишта, јер сам њега изабрао да ми буде син, а ја ћу њему бити отац. ⁷ Учврстићу његово царство довека ако буде непоколебљиво извршавао моје заповести и законе, као што се чини сада.‘

⁸ »Стога вам сада налажем пред очима целог Израела и ГОСПОДЊЕ заједнице и пред ушима нашега Бога: Помно извршавајте све заповести ГОСПОДА, свога Бога, да задржите у свом поседу ову добру земљу и да је као наследство предате својим потомцима довека.

⁹ »А ти, Соломоне, сине мој, признај Бога свога оца и служи му из свег срца и вољне душе. Јер, ГОСПОД испитује свако срце и прониче све мисли и намере. Ако га будеш тражио, даће ти да га нађеш. Али ако га оставиш, он ће те заувек одбацити. ¹⁰ Схвати да те је ГОСПОД изабрао да му саградиш храм да буде његово светилиште. Буди јак и обави тај посао.«

¹¹ Тада Давид даде свом сину Соломону нацрте за трем Храма, његове зграде, спремишта, горње делове, унутрашње одаје и место за Помирилиште. ¹² Даде му и нацрте свега што је замислио^[a] у вези са двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ и свим одајама, ризницама Дома ГОСПОДЊЕГ и ризницама за свете предмете. ¹³ Даде му и упутства за свештеничке и левитске редове и за обављање службе у Дому ГОСПОДЊЕМ, као и за све предмете који ће се користити при вршењу службе. ¹⁴ Он одреди тежину злата за све златне предмете који ће се користити при разним врстама служења и тежину сребра за све сребрне предмете који ће се користити при разним врстама служења: ¹⁵ тежину злата за златне свећњаке и њихове светиљке, са тежином за сваки свећњак и његове светиљке; тежину сребра за сваки сребрни свећњак и његове светиљке, према намени сваког свећњака; ¹⁶ тежину злата за сваки сто за свети хлеб; тежину сребра за сребрне столове; ¹⁷ тежину чистог злата за виљушке, чиније за шкропљење и врчеве; тежину злата за сваку златну посуду; тежину сребра за сваку сребрну посуду; ¹⁸ и тежину пречишћеног злата за кадиони жртвеник. Даде му и нацрт за кола, то јест за златне херувиме који шире крила и наткриљују Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза.

¹⁹ »Све то«, рече Давид, »имам записано ГОСПОДЊОМ руком и он ми је дао да разумем све појединости овог нацрта.«

²⁰ Давид рече свом сину Соломону и ово: »Буди јак и храбар, и обави тај посао. Не бој се и не обесхрабруј, јер с тобом је ГОСПОД, Бог, мој Бог. Он те неће изневерити ни оставити све док сав посао око Дома ГОСПОДЊЕГ не буде завршен. ²¹ Свештенички и левитски редови спремни су за службу у Божијем Дому, и сваки човек који има жељу и вешт је у било ком занату помоћи ће ти у свем послу. Поглавари и сав народ послушаће сваку твоју заповест.«

Прилози за изградњу Храма

29 Тада цар Давид рече целој заједници: »Мој син Соломон, онај кога је Бог изабрао, млад је и неискусан. Задатак је велик, јер ово здање није за човека, него за ГОСПОДА, Бога. ² Све што сам могао да припремим за храм свога Бога – злато за златне предмете, сребро за сребрне, бронзу за бронзане, гвожђе за гвоздене и дрво за дрвене, као и оникс за оптакање, тиркиз, разнобојно драго камење и сваку врсту камена и мермер – све сам то припремио у изобиљу. ³ Осим тога, због своје привржености храму свога Бога, сада дајем и своје злато и сребро за храм свога Бога, поврх онога што сам већ спремио за овај свети храм: ⁴ три хиљаде таланата^[b] злата из Офира и седам хиљада таланата^[c] пречишћеног сребра, за облагање зидова храмских зграда, ⁵ за златне и сребрне предмете и за све оно што треба да направе занатлије. А сада, ко је данас спреман да нешто приложи за ГОСПОДА?«

⁶ Тада поглавари породица, поглавари израелских племена, заповедници над хиљадама и заповедници над стотинама и службеници задужени за цареве послове приложише драговољно. ⁷ За радове на Божијем Дому дадоше пет хиљада таланата^[d] и десет хиљада дарика^[e] злата, десет хиљада таланата^[f] сребра, осамнаест хиљада таланата^[g] бронзе и сто хиљада таланата^[h] гвожђа. ⁸ Они који су имали драгог камења, дадоше га у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ, коју је чувао Јехиел Гершоновац.

⁹ Народ је драговољно и од свег срца давао прилоге и радовао се због тога. И цар Давид се силно радовао.

Давид захваљује Богу

¹⁰ Давид благослови ГОСПОДА пред целом заједницом говорећи: »Благословен био довека, ГОСПОДЕ, Боже нашег праоца Израела. ¹¹ Твоја је, ГОСПОДЕ, величина и моћ и слава и величанство и сјај, јер је све на небу и на земљи твоје. Твоје је, ГОСПОДЕ, царство. Ти си узвишен као глава свему. ¹² Богатство и част од тебе долазе, ти си владар над свиме. У твојој руци је снага и моћ да све уздигнеш и оснажиш. ¹³ Сада ти, Боже наш, захваљујемо и хвалимо твоје славно Име.

¹⁴ »Али ко сам ја, ко је мој народ, да оволико можемо драговољно да приложимо? Све је од тебе, и ми ти дајемо само оно што смо добили из твоје руке. ¹⁵ Ми смо само странци и дошљаци пред тобом, као што су били и сви наши праоци. Дани на земљи су нам као сенка, без наде. ¹⁶ ГОСПОДЕ, Боже наш, све ово обиље које смо спремили да ти подигнемо храм за твоје свето Име, све је то из твоје руке и све то теби припада. ¹⁷ Знам, Боже мој, да ти испитујеш срце и да ти је мила честитост. Све сам ти ово дао драговољно и искрено, а сада сам с радошћу гледао како ти драговољно даје народ који је овде. ¹⁸ ГОСПОДЕ, Боже наших праотаца Авраама, Исаака и Израела, одржи ову жељу у срцу свога народа заувек и учврсти му срце у оданости теби. ¹⁹ И дај мом сину Соломону да се из свега срца држи твојих заповести, прописâ и уредби и да све учини да изгради ово здање за које сам све спремио.«

²⁰ Тада Давид рече целој заједници: »Благословите ГОСПОДА, свога Бога.«

И сви они благословише ГОСПОДА, Бога својих праотаца, дубоко се поклонише и падоше ничице пред ГОСПОДОМ и пред царем.

²¹ Следећег дана принеше ГОСПОДУ клане жртве и жртве паљенице: хиљаду јунаца, хиљаду овнова и хиљаду мушких јагањаца, са њиховим жртвама леваницама, и обиље других кланих жртава за сав Израел. ²² Тог дана су јели и пили пред ГОСПОДОМ силно се радујући. Потом по други пут прогласише Соломона сина Давидовог за цара, помазавши га за владара подложеног ГОСПОДУ, а Садока за свештеника.

²³ Тако Соломон седе на ГОСПОДЊИ престо као цар место свог оца Давида. Био је успешан цар и сав Израел га је слушао. ²⁴ Сви заповедници и ратници, а тако и сви Давидови синови, заклеше се на покорност цару Соломону. ²⁵ ГОСПОД веома узвиси Соломона наочиглед целом Израелу и обдари га царским сјајем какав није имао ниједан цар Израела пре њега.

Сажетак владавине цара Давида

²⁶ Давид син Јесејев био је цар над целим Израелом. ²⁷ Владао је над Израелом четрдесет година – седам година у Хеврону и тридесет три године у Јерусалиму. ²⁸ Умро је у дубокој старости, науживавши се живота, богатства и части. На месту цара наследио га је његов син Соломон. ²⁹ Што се тиче догађаја владавине цара Давида, сви су, од првог до последњег, забележени у записима видеоца Самуила, пророка Натана и видеоца Гада, ³⁰ са свим појединостима везаним за његову владавину и моћ и све што се догодило њему, Израелу и царствима других земаља.

Соломон тражи мудрост

(1. Цар 3,1-15)

1 Соломон син Давидов учврстио је своју власт у свом царству, јер је ГОСПОД, његов Бог, био с њим и учинио га силно великим.

² Соломон издаде заповест целом Израелу – заповедницима над хиљадама и заповедницима над стотинама, судијама, свим поглаварима Израела и главама породица – ³ па он и цела заједница пођоше на узвишицу у Гивону, јер је тамо био Божији Шатор састанка, који је у пустињи био направио Мојсије, Божији слуга. ⁴ Давид је био пренео Божији Ковчег из Кирјат-Јеарима на место које је припремио, пошто је у Јерусалиму разапео шатор за њега. ⁵ А у Гивону је, испред Боравишта ГОСПОДЊЕГ, био и бронзани жртвеник који је направио Бецалел син Урија сина Хуровог, па Соломон и заједница одоше до њега. ⁶ Соломон се, пред ГОСПОДОМ, попе до бронзаног жртвеника, који је стајао уз Шатор састанка, и на њему принесе хиљаду жртава паљеница.

⁷ Те ноћи Бог се показа Соломону и рече му: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

⁸ А Соломон одговори Богу: »Показао си велику љубав према мом оцу Давиду и мене поставио за цара после њега. ⁹ Сада ГОСПОДЕ, Боже, потврди своје обећање дато мом оцу Давиду, јер поставио си ме за цара народу којег има као земаљског праха. ¹⁰ Стога ми дај мудрости и знања, да могу да управљам^[a] овим народом. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

¹¹ Бог рече Соломону: »Пошто си пожелео ово, а ниси тражио богатство, ни благо, ни славу, ни смрт својих непријатеља и пошто ниси тражио дуг живот, него мудрост и знање да би могао да спроводиш правду међу мојим народом над којим сам те поставио за цара, ¹² даће ти се мудрост и знање. А даћу ти и богатство, благо и славу какве није имао ниједан цар пре тебе нити ће их имати иједан после тебе.«

¹³ Потом се Соломон са узвишице у Гивону, где је био Шатор састанка, врати у Јерусалим, па је владао над Израелом.

Соломоново богатство и слава

(1. Цар 4,20-34)

¹⁴ Соломон је накупио много борних кола и коњâ. Имао је хиљаду четири стотине борних кола и дванаест хиљада коња^[b], које је држао у градовима одређеним за борна кола и код себе у Јерусалиму. ¹⁵ Учинио је да у Јерусалиму буде сребра и злата као камења, а кедрова у изобиљу као дивљих смокава у Шефели. ¹⁶ Соломон је увозио коње из Египта и Квеа^[c] – цареви добављачи куповали су их у Квеу. ¹⁷ Из Египта су увозили борна кола по шест стотина шекела^[d] сребра, а коње по сто педесет шекела^[e], а извозили су их свим хетитским и арамејским царевима.