Beginning

Бог одбацује Саула као цара

15 Самуило рече Саулу: »Ја сам онај кога је ГОСПОД послао да те помаже за цара над његовим народом Израелом. Стога сада чуј речи ГОСПОДЊЕ:

² »Овако каже ГОСПОД над војскама: ‚Казнићу Амалечане за оно што су учинили Израелу пресревши га на путу када је изашао из Египта. ³ Стога сада иди, нападни Амалечане и докраја уништи све што имају. Немој да их поштедиш – погуби сваког мушкарца и жену, дете и одојче, вола и овцу, камилу и магарца.‘«

⁴ Тада Саул окупи војску и изврши смотру у Телаиму. Било је две стотине хиљада пешака и десет хиљада Јудеја. ⁵ Потом оде до амалечког града и постави заседу у кланцу.

⁶ Саул поручи Кенејцима: »Идите! Одвојте се од Амалечана, да вас не уништим заједно с њима! Јер, ви сте милостиво поступали са свим Израелцима када су изашли из Египта.«

И Кенејци се одвојише од Амалечана.

⁷ Тада Саул нападе Амалечане од Хавиле до Шура, источно од Египта. ⁸ Амалечког цара Агага ухвати живог, а сав народ поби мачем. ⁹ Али Саул и војска поштедеше Агага и најбољу ситну стоку и говеда, угојену телад и јагњад, и све друго што је било вредно. То не хтедоше да униште, него уништише све што је било бескорисно и безвредно.

¹⁰ Тада реч ГОСПОДЊА дође Самуилу: ¹¹ »Жао ми је што сам Саула поставио за цара, јер се окренуо од мене и није извршио оно што сам му рекао.«

Самуила обузе гнев, па је целе те ноћи вапио ГОСПОДУ.

¹² Сутрадан Самуило порани и пође да се састане са Саулом, али му рекоше: »Саул је отишао у Кармел. Тамо је себи у част подигао споменик, па је оданде отишао доле у Гилгал.«

¹³ Када је Самуило дошао Саулу, овај му рече: »ГОСПОД те благословио! Извршио сам оно што ми је ГОСПОД рекао!«

¹⁴ А Самуило рече: »Откуд онда чујем блејање оваца и мукање говедâ?«

¹⁵ »Дотерали су их од Амалечана«, рече Саул, »јер је војска поштедела најбоље од ситне стоке и говеда да их принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу. А све остало смо докраја уништили.«

¹⁶ »Стани!« рече Самуило. »Хоћу да ти кажем шта ми је ГОСПОД ноћас рекао.«

А Саул рече: »Кажи.«

¹⁷ »Док си још био незнатан у својим очима«, рече Самуило, »зар ниси постао глава Израеловим племенима? ГОСПОД те је помазао за цара над Израелом. ¹⁸ ГОСПОД те је послао у ратни поход, рекавши ти: ‚Иди и докраја уништи онај грешни народ, Амалечане. Бори се с њима док их не докрајчиш.‘ ¹⁹ Зашто ниси послушао ГОСПОДА него си се бацио на плен и учинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима?«

²⁰ А Саул одговори Самуилу: »Али ја јесам послушао ГОСПОДА: пошао сам у ратни поход на који ме је ГОСПОД послао, докраја сам уништио Амалечане и довео њиховог цара Агага. ²¹ Војска је од плена узела овце и говеда, најбоље од онога што је требало да буде докраја уништено, да их у Гилгалу принесе на жртву ГОСПОДУ, твоме Богу.«

²² Али Самуило одврати:

²⁴ Тада Саул рече Самуилу: »Згрешио сам. Прекршио сам ГОСПОДЊУ заповест и оно што си ти рекао. Уплашио сам се војске, па сам их послушао. ²⁵ Сада те молим, опрости мој грех и врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ.«

²⁶ Али Самуило му одврати: »Нећу се вратити с тобом, јер си одбацио реч ГОСПОДЊУ, и ГОСПОД те је одбацио као цара Израела.«

²⁷ Када се Самуило окренуо да оде, Саул га ухвати за скут огртача, и он се откину.

²⁸ Тада му Самуило рече: »Данас је ГОСПОД од тебе откинуо Израелово царство и дао га једноме од твојих ближњих, бољем од тебе. ²⁹ Слава Израелова не лаже и не предомишља се, јер није човек, па да се предомисли.«

³⁰ »Згрешио сам«, одврати Саул. »Али, молим те, укажи ми част пред старешинама мога народа и пред Израелом: врати се са мном, да се поклоним ГОСПОДУ, твоме Богу.«

³¹ И Самуило се врати са Саулом, и Саул се поклони ГОСПОДУ.

³² Потом Самуило рече: »Доведите ми Агага, цара Амалечана.«

Агаг му приђе дрхтећи од страха и мислећи: »Како је горка смрт!«

³³ Самуило му рече: »Као што је твој мач многим женама одузео децу, тако ће и твоја мајка сада остати без деце.«

Тада Самуило погуби Агага пред ГОСПОДОМ у Гилгалу.

³⁴ Самуило затим оде у Раму, а Саул се врати кући у Гиву Саулову. ³⁵ Све до своје смрти Самуило више није видео Саула, али га је оплакивао.

А ГОСПОДУ је било жао што је Саула поставио за цара Израела.

Самуило помазује Давида за цара

16 ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«

² Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!«

ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘ ³ Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«

⁴ И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао.

Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«

⁵ »Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.«

Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.

⁶ Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«

⁷ Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«

⁸ Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила.

Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«

⁹ Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«

¹⁰ Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«

¹¹ Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?«

»Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.«

На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«

¹² И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости.

Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«

¹³ Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим.

Потом се Самуило спреми и оде у Раму.

Давид код Саула

¹⁴ А Дух ГОСПОДЊИ оставио је Саула, па је овога мучио зао дух кога је ГОСПОД послао.

¹⁵ Саулови службеници му рекоше: »Мучи те зао дух кога је послао Бог. ¹⁶ Заповеди, господару, па ћемо ми, твоје слуге, да потражимо некога ко уме да свира лиру. Он ће ти свирати када на тебе сиђе зао дух од Бога, па ће ти бити боље.«

¹⁷ Саул рече својим службеницима: »Нађите некога ко лепо свира и доведите ми га.«

¹⁸ Један од дворана одговори: »Ја сам видео једног од синова Јесеја из Витлејема који уме да свира лиру. Он је врстан ратник и војник, добар говорник, лепо изгледа и ГОСПОД је с њим.«

¹⁹ Тако Саул посла гласнике Јесеју с поруком: »Пошаљи ми свог сина Давида, онога који чува овце.«

²⁰ Јесеј узе магарца натовареног хлебом, мешину вина и једно јаре, па их са својим сином Давидом посла Саулу. ²¹ Тако Давид дође Саулу и ступи у његову службу. Саул веома заволе Давида, па га узе за штитоношу.

²² Саул поручи Јесеју: »Пусти Давида да остане у мојој служби, јер сам задовољан њиме.«

²³ Кад год би онај дух послан од Бога силазио на Саула, Давид би узимао лиру и свирао. То би доносило олакшање Саулу – бивало би му боље и зао дух би одлазио од њега.

Давид и Голијат

17 Филистејци сабраше војску за бој и окупише се код Сохоа у Јуди. Утаборише се код Ефес-Дамима, између Сохоа и Азеке, ² а Саул и Израелци се окупише и утаборише у долини Ела, где се сврсташе у бојне редове према Филистејцима. ³ Филистејци су стајали на једном брду, Израелци на другом, а између њих је била долина.

⁴ Тада из филистејског табора иступи њихов изабрани ратник. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ^[b]. ⁵ На глави је имао шлем од бронзе и био обучен у плочасти бронзани оклоп тежак пет хиљада шекела^[c]. ⁶ На ногама је носио бронзане штитнике, а преко плећа му је висило бронзано копље ⁷ чија је копљача била као ткалачко вратило, а гвоздени шиљак тежак шест стотина шекела^[d]. Пред њим је ишао његов штитоноша.

⁸ Голијат стаде и викну према Израеловим бојним редовима: »Зашто сте изашли и сврстали се за бој? Зар ја нисам Филистејац, а ви Саулове слуге? Изаберите једнога, па нека ми дође овамо доле. ⁹ Ако буде могао да се бори са мном и убије ме, ми ћемо постати ваши робови. Али ако ја савладам њега и убијем га, ви ћете постати наши робови и служити нам.«

¹⁰ Потом Филистејац рече: »Данас изазивам Израелове бојне редове! Дајте ми човека, да се боримо!«

¹¹ Када су Саул и сви Израелци чули Филистејчеве речи, унезверише се и силно уплашише.

¹² А Давид је био син Јесеја, Ефратовца из Витлејема у Јуди. Јесеј је имао осам синова, а у Саулово време већ је био веома стар. ¹³ Три најстарија Јесејева сина – прворођени Елиав, други Авинадав и трећи Шама – пошла су за Саулом у рат. ¹⁴ Давид је био најмлађи. Док су ова тројица најстаријих стално били са Саулом, ¹⁵ Давид је повремено одлазио од Саула да напаса стадо свога оца у Витлејему.

¹⁶ Четрдесет дана, сваког јутра и вечери, Филистејац Голијат је излазио и изазивао Израелце.

¹⁷ Јесеј рече свом сину Давиду: »Узми ову ефу^[e] прженог жита и ових десет хлебова, па похитај и однеси то својој браћи у табор. ¹⁸ Ових десет сирева однеси заповеднику њихове чете. Види како су ти браћа и донеси ми од њих нешто по чему ћу знати да си ме послушао. ¹⁹ Они су са Саулом и Израелцима у долини Ела и боре се против Филистејаца.«

²⁰ Сутрадан Давид порани, остави стадо једном пастиру, натовари ону храну и крену као што му је Јесеј заповедио. До табора стиже баш када је војска излазила на борбени положај и извикивала ратни поклич. ²¹ Израелци и Филистејци сврставали су се у бојне редове једни наспрам других. ²² Давид остави ону храну чувару залиха и отрча до бојних редова да поздрави браћу. ²³ Док је с њима разговарао, онај изабрани ратник Голијат, Филистејац из Гата, изађе из бојних редова и изговори онај исти изазов, па га је и Давид чуо. ²⁴ Када су Израелци угледали Голијата, побегоше пред њим у силном страху.

²⁵ Говорили су: »Видите ли како онај стално излази? То он излази да вређа Израел. Цар ће дати велико благо ономе ко га убије. А даће му и своју кћер за жену и његову породицу ће ослободити плаћања пореза у Израелу.«

²⁶ Давид упита људе који су стајали близу њега: »Шта ће то добити онај ко убије овог Филистејца и скине ову срамоту са Израела? Ко је тај необрезани Филистејац да вређа војске Бога живога?«

²⁷ Војници му поновише шта су говорили и рекоше: »Ето то ће добити онај ко га убије.«

²⁸ Када је Елиав, Давидов најстарији брат, чуо да овај разговара с војницима, наљути се на Давида, па га упита: »Зашто си дошао овамо доле и коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам колико си уображен и колико ти је срце зло. Дошао си само да гледаш битку.«

²⁹ »Шта ли сам сад урадио?« упита Давид. »Зар не смем ни да говорим?«

³⁰ Онда се окрену неком другом и упита оно исто, а војници су му одговарали као и пре.

³¹ Када се прочуло шта је Давид питао и када су то пренели Саулу, он посла по њега.

³² Давид рече Саулу: »Нека се нико не обесхрабрује због тог Филистејца. Ја, твој слуга, ићи ћу и борити се с њим.«

³³ Саул одврати: »Ниси ти у стању да изађеш против тог Филистејца и да се бориш с њим. Јер, ти си још дечак, а он је ратник од своје младости.«

³⁴ Али Давид рече Саулу: »Ја, твој слуга, чувам овце свога оца. Када лав или медвед дође и однесе неку овцу из стада, ³⁵ ја потрчим за њим, ударим га и истргнем му овцу из чељусти. А ако насрне на мене, ја га ухватим за гриву, ударим га и убијем. ³⁶ Ја, твој слуга, убио сам и лава и медведа. Овај необрезани Филистејац проћи ће као један од њих, јер је вређао војске Бога живога. ³⁷ ГОСПОД, који ме је избавио из лављих и медвеђих шапа, избавиће ме и из шака овог Филистејца.«

На то Саул рече Давиду: »Иди и нека ГОСПОД буде с тобом.«

³⁸ Саул онда обуче Давида у своју ратну одору, на главу му стави бронзани шлем и обуче га у оклоп. ³⁹ Давид припаса свој мач преко оклопа и покуша да хода, али није био навикао на такву опрему.

»Не могу у овоме да идем«, рече Саулу, »јер нисам навикао.«

И све скину.

⁴⁰ Онда узе у руку свој штап, изабра пет облутака из потока, стави их у џеп своје пастирске торбе, па с праћком у руци крену према Филистејцу.

⁴¹ Филистејац се примицао све ближе Давиду, а његов штитоноша је ишао пред њим. ⁴² Када је Филистејац боље погледао Давида, презре га, пошто је видео да је овај још дечак, румен и леп.

⁴³ »Зар сам ја пас«, рече он Давиду, »кад на мене идеш штаповима?«

Онда прокле Давида својим боговима, ⁴⁴ па му рече: »Само дођи. Даћу твоје месо птицама и зверима.«

⁴⁵ Али Давид рече Филистејцу: »Ти на мене идеш мачем, копљем и сулицом, а ја на тебе идем у име ГОСПОДА над војскама, Бога војски Израелових, које си вређао. ⁴⁶ Данас ће те ГОСПОД предати у моје руке, и ја ћу те оборити и одрубити ти главу. Данас ћу лешеве филистејских војника дати птицама и зверима, па ће сва земља знати да у Израелу има Бог. ⁴⁷ И сви овде окупљени знаће да ГОСПОД не спасава мачем или копљем. Јер, битка је ГОСПОДЊА, и он ће вас предати у наше руке.«

⁴⁸ Док се Филистејац примицао да га нападне, Давид брзо потрча према филистејским бојним редовима да нападне њега. ⁴⁹ Он посегну руком у торбу, извади из ње један камен, па га хитну из праћке и погоди Филистејца у чело. Овоме се камен зари у чело и он паде ничице на земљу. ⁵⁰ Тако је Давид праћком и каменом савладао Филистејца – без мача у руци оборио је Филистејца и убио га.

⁵¹ Давид притрча до Филистејца и наднесе се над њега, па му извуче мач из корица, уби га и одруби му главу.

Када су Филистејци видели да је њихов ратник мртав, побегоше. ⁵² Тада Израелци и Јудеји јурнуше напред уз бојни поклич, па су гонили Филистејце све до улаза у Гат^[f] и до капија Екрона. Убијени Филистејци лежали су по путу за Шаарајим све до Гата и Екрона. ⁵³ Када су се Израелци вратили из потере за Филистејцима, опљачкаше њихов табор.

⁵⁴ Давид узе Филистејчеву главу и однесе је у Јерусалим, а његово оружје стави у свој шатор.

⁵⁵ Док је гледао како Давид излази на мегдан Филистејцу, Саул упита Авнера, главног заповедника војске: »Авнере, чији је син тај младић?«

А Авнер одговори: »Живога ми тебе, царе, не знам.«

⁵⁶ Тада цар рече: »Сазнај.«

⁵⁷ Чим се Давид вратио пошто је убио Филистејца, Авнер га доведе пред Саула. А Давид је још у руци држао Филистејчеву главу.

⁵⁸ »Чији си ти син, младићу?« упита га Саул.

А Давид одговори: »Ја сам син твога слуге Јесеја из Витлејема.«