Beginning

Давид у Нову

21 Давид дође у Нов, свештенику Ахимелеху, који задрхта кад га је срео.

Ахимелех га упита: »Зашто си сам? Зашто нико није с тобом?«

² Давид одговори: »Цар ми је заповедио да нешто обавим и рекао ми: ‚Нико не сме ништа да зна о задатку на који сам те послао ни о наређењима која сам ти издао.‘ А што се тиче мојих слугу, рекао сам им да се нађемо на једном месту. ³ Него, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или било шта друго што нађеш.«

⁴ Али свештеник одговори Давиду: »Немам при руци обичног хлеба, само светог – али само ако су се твоје слуге држале подаље од жена.«

⁵ А Давид одврати: »Да, жене су нам заиста биле ускраћене, као и увек када идем у поход. Тело мојих слугу је чисто чак и на обичним задацима, а данас поготово.«

⁶ Тако му свештеник даде светог хлеба, пошто тамо није било другог хлеба осим хлеба Присуства који је уклоњен испред ГОСПОДА да би се истог дана заменио врућим хлебом.

⁷ А тога дана се тамо неким послом пред ГОСПОДОМ задржао један од Саулових службеника, Доег Едомац, Саулов главни пастир.

⁸ Давид упита Ахимелеха: »Да немаш овде неко копље или мач? Нисам понео свој мач ни друго оружје, јер је царев посао био хитан.«

⁹ »Овде је мач Филистејца Голијата, кога си убио у долини Ела«, одговори свештеник. »Умотан је у платно и положен иза наплећка. Узми га ако хоћеш. Овде нема другог мача осим тог.«

А Давид рече: »Њему нема равна. Дај ми га.«

Давид код Филистејаца

¹⁰ Тога дана Давид побеже од Саула и оде Ахишу, цару Гата.

¹¹ А Ахишеви службеници рекоше: »Зар ово није Давид, цар оне земље? Зар он није онај о коме певају док играју:

¹² Давид размисли о овим речима и веома се уплаши Ахиша, цара Гата. ¹³ Стога се пред њима претварао да је умоболан. Пошто је био у њиховој власти, понашао се као лудак: урезивао је знакове у крила капије и пуштао да му пљувачка цури низ браду.

¹⁴ Ахиш рече својим службеницима: »Гледајте овог лудака! Што ми га доводите? ¹⁵ Зар немам довољно лудакâ, него морате да ми доводите још и овога, да се овако понаша преда мном? Зар он мора да ми улази у кућу?«

Давид у пећини Адулам и Мицпи

22 Давид оде из Гата и побеже у пећину Адулам. Када су за то чули његова браћа и породица, одоше к њему. ² Сви који су били у невољи или неком дужни или незадовољни, окупише се око њега и он им постаде вођа. Уз њега је било око четири стотине људи.

³ Оданде Давид оде у Мицпу Моавску и рече моавском цару: »Дозволи да моји отац и мајка дођу и буду код вас док не сазнам шта ће Бог да учини за мене.«

⁴ Тако их остави код моавског цара, где остадоше све док је Давид био у скровишту.

⁵ Пророк Гад рече Давиду: »Немој више да будеш у скровишту, него иди у Јудину земљу.«

И Давид оде у шуму Херет.

Саул убија свештенике

⁶ Али Саул је чуо да су Давид и његови људи откривени. Седео је с копљем у руци под тамариском на брду код Гиве, а око њега су стајали сви његови службеници.

⁷ Он им рече: »Слушајте, Венијаминовци! Хоће ли син Јесејев свима вама дати њиве и винограде? Хоће ли вас поставити за заповеднике над хиљадама и стотинама? ⁸ Јесте ли се зато сви заверили против мене? Нико ми не говори када мој син склапа савез са сином Јесејевим. Никог од вас није брига за мене и нико ми не говори да је мој син наговорио мог слугу да из заседе вреба на мене, као што то ради данас.«

⁹ На то Доег Едомац, који је стајао са Сауловим службеницима, рече: »Ја сам видео сина Јесејевог када је дошао Ахимелеху сину Ахитувовом у Нов. ¹⁰ Ахимелех је питао ГОСПОДА за њега и дао му хране. А дао му је и мач Филистејца Голијата.«

¹¹ Тада цар посла по свештеника Ахимелеха сина Ахитувовог и сву његову породицу, свештенике у Нову, и они сви дођоше пред цара.

¹² Саул рече: »Слушај ти, сине Ахитувов!«

А овај одврати: »Молим, господару?«

¹³ »Зашто си се заверио против мене«, рече му Саул, »ти и син Јесејев? Дао си му хлеба и мач и питао ГОСПОДА за њега, па се он против мене дигао и вреба на мене из заседе, као што то ради данас.«

¹⁴ Ахимелех одговори цару: »Ко је од свих твојих службеника веран као Давид, царев зет, заповедник твоје телесне страже и човек веома поштован у твојој кући? ¹⁵ Зар сам тада први пут питао Бога за њега? Наравно да нисам! Нека цар не оптужује мене, свог слугу, или било кога из моје породице, јер ја, твој слуга, баш ништа не знам о свему томе.«

¹⁶ Али цар рече: »Умрећеш, Ахимелеше, и ти и сва твоја породица!«

¹⁷ Онда нареди стражарима који су стајали крај њега: »Идите и побијте ГОСПОДЊЕ свештенике, јер су и они стали на Давидову страну! Знали су да је у бекству, а нису ми то јавили.«

Али цареве слуге не хтедоше да дигну руку на ГОСПОДЊЕ свештенике.

¹⁸ Цар онда рече Доегу: »Ти иди и побиј их!«

И Доег Едомац оде и поби их. Он тога дана уби осамдесет пет мушкараца који су носили ланени наплећак, ¹⁹ а мачем погуби и све у Нову, граду свештеникâ – мушкарце и жене, децу и одојчад, волове, магарце и овце.

²⁰ Али један од синова Ахимелеха сина Ахитувовог, који се звао Авиатар, умаче и побеже к Давиду ²¹ и јави му да је Саул побио ГОСПОДЊЕ свештенике.

²² Тада Давид рече Авиатару: »Онога дана када је Доег Едомац био тамо, знао сам да ће сигурно све рећи Саулу. Ја сам одговоран за смрт целе твоје породице. ²³ Остани са мном и не плаши се. Човек који хоће да ти одузме живот хоће да одузме и мој. Са мном ћеш бити сигуран.«

Давид спасава град Кеилу

23 Када су Давиду рекли: »Ено Филистејци су напали Кеилу и пљачкају гумна«, ² он упита ГОСПОДА: »Да ли да идем и нападнем ове Филистејце?«

А ГОСПОД му одговори: »Иди, нападни Филистејце и спаси Кеилу.«

³ Али Давидови људи му рекоше: »Ми смо у страху и овде у Јуди, а колико ли ћемо се тек плашити ако одемо у Кеилу против филистејских војски.«

⁴ Давид онда поново упита ГОСПОДА, а ГОСПОД му одговори: »Иди доле у Кеилу, јер ћу ти предати Филистејце у руке.«

⁵ Тако Давид са својим људима оде у Кеилу, нападе Филистејце и одузе им стоку. Он нанесе тежак пораз Филистејцима и спасе житеље Кеиле.

Давид поново успева да умакне Саулу

⁶ Када је побегао к Давиду у Кеилу, Авиатар син Ахимелехов донео је са собом наплећак.

⁷ Саулу јавише да је Давид ушао у Кеилу, па он рече: »Бог ми га је предао у руке. Давид је заробио самога себе када је ушао у град са капијама и преворницама.«

⁸ Тада Саул позва сву своју војску да оде доле у Кеилу и опседне Давида и његове људе.

⁹ Када је Давид дознао да Саул кује заверу против њега, рече свештенику Авиатару: »Донеси наплећак.«

¹⁰ »ГОСПОДЕ, Боже Израелов«, рече Давид, »ја, твој слуга, поуздано сам чуо да Саул хоће да дође у Кеилу и уништи град због мене. ¹¹ Хоће ли ме грађани Кеиле предати њему у руке? Хоће ли Саул доћи као што сам ја, твој слуга, чуо? О, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, одговори своме слузи.«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

¹² Тада Давид упита: »Хоће ли грађани Кеиле предати мене и моје људе у Саулове руке?«

А ГОСПОД одговори: »Хоће.«

¹³ На то Давид и његови људи, њих око шест стотина, одоше из Кеиле, па су стално ишли од места до места. Када је чуо да је Давид побегао из Кеиле, Саул не оде онамо.

¹⁴ Давид је боравио у пустињским скровиштима и у горју у пустињи Зиф. Саул га је тражио из дана у дан, али Бог му га не предаде у руке.

¹⁵ Док је Давид био у Хорешу, у пустињи Зиф, сазна да је Саул кренуо да му одузме живот. ¹⁶ Јонатан син Саулов оде к Давиду у Хореш, па му је помогао да нађе снагу у Богу.

¹⁷ »Не бој се«, рече му. »Мој отац Саул неће ставити руку на тебе. Ти ћеш бити цар Израела, а ја ћу бити први до тебе. То зна чак и мој отац Саул.«

¹⁸ Њих двојица склопише савез пред ГОСПОДОМ. Давид остаде у Хорешу, а Јонатан оде кући.

¹⁹ Неки Зифљани дођоше горе у Гиву к Саулу и рекоше: »Давид се крије код нас, у скровиштима у Хорешу, на брду Хахила, јужно од Јешимона. ²⁰ Стога, царе, дођи доле кад год хоћеш, а на нама је да ти га предамо у руке.«

²¹ »Благословио вас ГОСПОД«, одврати Саул, »због ваше бриге за мене. ²² Идите и још једном све проверите. Сазнајте куда Давид обично иде и ко га је тамо видео. Јер, кажу ми да је веома лукав. ²³ Сазнајте све о местима на којима се крије, па ми се вратите када будете све поуздано знали. Тада ћу ја поћи с вама. Ако је у том крају, ући ћу му у траг међу свим Јудиним братствима.«

²⁴ Тако они кренуше и пред Саулом одоше у Зиф. Давид и његови људи били су у пустињи Маон, у Арави, јужно од Јешимона. ²⁵ Саул и његови људи кренуше у потрагу. Када су то јавили Давиду, он сиђе у стеновити део и остаде у пустињи Маон. Чувши за то, Саул пође у пустињу Маон у потрази за Давидом. ²⁶ Саул је ишао једном страном планине, а Давид и његови људи другом. Давид је журио да побегне од Саула, али Саул и његови људи опколише Давида и његове људе с намером да их ухвате.

²⁷ Али један гласник дође Саулу и рече: »Брзо дођи! Филистејци су напали земљу!«

²⁸ Саул на то престаде да гони Давида и крену на Филистејце. Зато оно место зову Села Хамахлекот^[a]. ²⁹ Оданде Давид оде горе у Ен Геди, па је живео у тамошњим скровиштима.

Давид поштеђује Саула

24 Када се Саул вратио из потере за Филистејцима, јавише му: »Ено Давида у пустињи Ен Геди.«

² Тада Саул узе три хиљаде људи пробраних из целог Израела и крену да тражи Давида и његове људе близу Литицâ дивокозâ. ³ Уз пут наиђе на овчије торове, где је била и једна пећина, у коју Саул уђе да обави нужду. А Давид и његови људи били су сасвим у дну пећине.

⁴ Људи рекоше Давиду: »Ово је тај дан о којем је говорио ГОСПОД када је рекао: ‚Предаћу ти непријатеља у руке, да с њим урадиш што ти драго.‘«

Давид се тада прикраде и одсече скут Сауловог огртача. ⁵ Али после га запече савест што је то учинио, ⁶ па рече својим људима: »Не дао ГОСПОД да тако нешто урадим свом господару, помазанику ГОСПОДЊЕМ – да дигнем руку на њега. Јер, он је помазаник ГОСПОДЊИ.«

⁷ Тим речима обузда своје људе и не даде им да нападну Саула. А Саул изађе из пећине и оде својим путем.

⁸ Тада Давид изађе из пећине и довикну Саулу: »Мој господару царе!«

Када се Саул осврнуо, Давид клекну и ничице му се поклони, ⁹ па рече: »Зашто слушаш људе када ти говоре: ‚Давид тражи прилику да ти нанесе зло‘? ¹⁰ Данас си својим очима могао да видиш како те је ГОСПОД у пећини предао у моје руке. Неки су ме наговарали да те убијем, али ја сам те поштедео, рекавши: ‚Нећу да дигнем руку на свога господара, јер он је помазаник ГОСПОДЊИ.‘ ¹¹ Погледај, оче мој, овај скут свог огртача у мојој руци! Одсекао сам ти скут, а нисам те убио. Сада схвати и признај да нисам крив ни за какво зло или побуну. Нисам ти учинио ништа нажао, а ти из заседе вребаш на мој живот. ¹² Нека ГОСПОД пресуди између тебе и мене. И нека ГОСПОД освети зло које си ми учинио, али моја рука се неће дићи на тебе. ¹³ Као што каже стара изрека: ‚Од опаких долазе злодела‘, зато нећу да дигнем руку на тебе. ¹⁴ На кога је то изашао цар Израела? Кога то гониш? Мртвог пса? Буву? ¹⁵ Нека нам ГОСПОД буде судија и нека пресуди међу нама. Нека размотри мој случај и подржи га. Нека ме оправда тако што ће ме избавити из твојих руку.«

¹⁶ Када је Давид ово изговорио, Саул га упита: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«

И гласно заплака.

¹⁷ »Праведнији си од мене«, рече. »Лепо си се понео према мени, а ја сам се према теби понео рђаво. ¹⁸ Управо си ми рекао за добро које си ми учинио. ГОСПОД ме је предао теби у руке, а ти ме ниси убио. ¹⁹ Када човек нађе свог непријатеља, зар га пушта да оде неповређен? Нека те ГОСПОД богато награди за то како си се данас понео према мени. ²⁰ Сада знам да ћеш бити цар и да ће се Израелово царство учврстити у твојим рукама. ²¹ А сада ми се закуни ГОСПОДОМ да нећеш истребити моје потомке ни избрисати моје име из моје породице.«

²² И Давид се закле Саулу.

Тада се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше горе у скровиште.