Beginning

Јелисије помаже удовици

4 Жена једнога из дружине пророкâ завапи Јелисију: »Твој слуга, мој муж, умро је, а ти знаш да се он бојао ГОСПОДА. А сада је дошао његов поверилац да узме моја два сина да му буду робови.«

² Јелисије јој одговори: »Како да ти помогнем? Реци ми, шта имаш у кући?«

»Ја, твоја слушкиња, немам тамо ништа«, одврати она, »осим једног врчића уља.«

³ Тада Јелисије рече: »Иди и тражи од свих суседа празне врчеве, али нека их не буде премало, ⁴ па уђи у кућу и затвори се са својим синовима. Сипај уље у све врчеве, а како се који напуни, стави га на страну.«

⁵ И она оде од њега, па се затвори у кућу са својим синовима. Они су јој доносили врчеве, а она их је пунила. ⁶ Када су сви врчеви били пуни, она рече једном од синова: »Донеси ми још један.«

Али он одговори: »Нема више ниједног врча.«

И уље престаде да тече.

⁷ Она оде и то исприча Божијем човеку, а он јој рече: »Иди, продај уље и плати своје дугове, а од оног што преостане моћи ћете да живите и ти и твоји синови.«

Јелисије враћа у живот сина богате Шунемке

⁸ Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.

⁹ Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек. ¹⁰ Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«

¹¹ Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже, ¹² па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.«

Овај је позва и она стаде пред Јелисија, ¹³ а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘«

Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«

¹⁴ »Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије.

А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«

¹⁵ Тада Јелисије рече: »Позови је.«

И он је позва, а она стаде код улаза.

¹⁶ »Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.«

»Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«

¹⁷ Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.

¹⁸ Када је дете порасло, оде једног дана свом оцу, који је био код жетелаца.

¹⁹ »Моја глава! Моја глава!« закука оцу.

А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«

²⁰ Када га је слуга подигао и однео мајци, дечак преседе у њеном крилу до поднева, а онда умре. ²¹ Она оде горе и положи га у постељу Божијег човека, затвори врата и изађе.

²² Онда позва мужа и рече: »Молим те, пошаљи ми једног слугу и магарца да могу брзо да одем к Божијем човеку и да се вратим.«

²³ »Зашто да идеш к њему данас?« упита он. »Није ни млад месец ни субота.«

»Ништа не смета«, одврати она, ²⁴ па оседла магарца и рече слузи: »Поведи и не успоравај због мене, осим ако ти не кажем.«

²⁵ Тако она оде и стиже к Божијем човеку на гори Кармел.

Угледавши је у даљини, Божији човек рече свом слузи Гехазију: »Гледај! Ено Шунемке! ²⁶ Потрчи јој у сусрет и питај је да ли су она, њен муж и дете добро.«

А она рече: »Сви смо добро.«

²⁷ Стигавши до Божијег човека на гори, обгрли му ноге.

Гехази приђе да је одгурне, али Божији човек рече: »Остави је! Тешко је потресена, али ГОСПОД је то сакрио од мене и није ми рекао зашто.«

²⁸ »Зар сам тражила сина, господару?« упита она. »Зар ти нисам рекла да ме не завараваш?«

²⁹ Јелисије рече Гехазију: »Опаши се, па узми мој штап у руку и трчи. Ако неког сретнеш, не поздрављај га, а ако неко поздрави тебе, не одздрављај. Мој штап положи преко дечаковог лица.«

³⁰ Али дететова мајка рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«

И Јелисије устаде и пође за њом. ³¹ А Гехази оде напред и положи штап преко дечаковог лица, али од њега не би ни гласа ни покрета.

Тада Гехази оде назад, у сусрет Јелисију, па му рече: »Дечак се није пробудио.«

³² Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи, ³³ па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ. ³⁴ Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја. ³⁵ Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.

³⁶ Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.«

И овај тако учини.

Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«

³⁷ Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.

Јелисије чини отровно јело јестивим

³⁸ Јелисије се врати у Гилгал, а у том крају је владала глад.

Док је дружина пророкâ седела пред њим, он рече свом слузи: »Пристави велики лонац и скувај чорбу овим људима.«

³⁹ Један од њих оде у поље да набере биља, па нађе дивљу пузавицу. Набра њених плодова и напуни њима скутове свог огртача, а кад се вратио, нареза их у лонац са чорбом, иако нико није знао шта су. ⁴⁰ Када су чорбу сипали људима, ови почеше да је једу, па повикаше: »Божији човече, у овом лонцу је смрт!«

И нису могли да једу.

⁴¹ Јелисије рече: »Донесите брашна.«

Онда усу брашна у лонац, па рече: »Дај људима да једу.«

И у лонцу није више било ничег штетног.

Јелисије храни стотину људи

⁴² Из Ваал-Шалише дође један човек и донесе Божијем човеку двадесет векни јечменог хлеба, печеног од првина зрелог зрневља, и неколико класова.

»Дај то људима да једу«, рече Јелисије Гехазију.

⁴³ »Како да ово ставим пред стотину људи?« упита га слуга, али Јелисије одговори: »Дај то људима да једу. Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Јешће и преостаће им.‘«

⁴⁴ Тада их он стави пред њих, па су јели и још им преостаде, као што је ГОСПОД и рекао.

Јелисије исцељује арамејског заповедника

5 Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу.

² Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене.

³ Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.«

⁴ Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка.

⁵ »Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.«

И Неман оде, поневши са собом десет таланата^[a] сребра, шест хиљада шекела^[b] злата и десет одела. ⁶ У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.«

⁷ Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!«

⁸ Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.«

⁹ И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће.

¹⁰ Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.«

¹¹ Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе. ¹² Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?«

И окрену се и оде бесан.

¹³ Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?«

¹⁴ На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета.

¹⁵ Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку.

Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.«

¹⁶ Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.«

И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде.

¹⁷ »Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ. ¹⁸ Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.«

¹⁹ »Иди у миру«, рече Јелисије.

Пошто је Неман превалио део пута, ²⁰ Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.«

²¹ И Гехази пожури за Неманом.

Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?«

²² »Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант^[c] сребра и два одела.‘«

²³ »Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем. ²⁴ Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше, ²⁵ а он оде и стаде пред свога господара Јелисија.

»Где си био, Гехази?« упита га Јелисије.

»Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази.

²⁶ Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње? ²⁷ Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.«

И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.