Beginning

17 Немој да жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу, ни вола ни овцу са неком маном или озбиљним недостатком, јер би то било одвратно ГОСПОДУ, твоме Богу.

² Ако се међу вама, у неком од градова које ти даје ГОСПОД, твој Бог, нађу мушкарац или жена који чине оно што је зло у очима ГОСПОДА, твога Бога, кршећи његов Савез ³ и, противно мојој заповести, служећи другим боговима и клањајући се њима или сунцу, или месецу, или звездама на небу, ⁴ а ти то дознаш, онда то помно истражи. Ако то буде истина и докаже се да је та гадост учињена у Израелу, ⁵ тог мушкарца или жену који су починили то злодело одведи на градску капију и каменуј до смрти. ⁶ Нека се човек погуби на основу сведочења два или три сведока, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока. ⁷ Нека сведоци први дигну руку да га погубе, а потом сав остали народ. Искорени зло из своје средине.

⁸ Ако пред суд у твом граду дође случај који је сувише тежак за пресуђивање – проливање крви, размирица или тешка телесна повреда – изнеси га на месту које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати. ⁹ Иди свештеницима, који су Левити, и судији који буде у то време, па њих питај, и они ће донети пресуду. ¹⁰ Поступи по одлуци коју ти они буду дали на месту које ће ГОСПОД изабрати. Помно учини све онако како те они упуте – ¹¹ поступи по закону у који ће те упутити и по пресуди коју ће ти дати. Не скрећи ни десно ни лево од онога што ти они кажу. ¹² Ко се дрзне да не послуша свештеника који тамо обавља службу пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, или судију, нека се погуби. Искорени зло из Израела. ¹³ Када сав народ чује за то, уплашиће се, па се више неће дрзнути да не послуша.

Прописи о цару

¹⁴ Када уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, и када је запоседнеш и настаниш се у њој, па кажеш: »Хајде да над собом поставим цара као што су учинили сви народи око мене«, ¹⁵ пази да за цара над собом поставиш онога кога изабере ГОСПОД, твој Бог. Нека то буде један од твојих сународника. Не постављај над себе странца, некога ко није твој сународник.

¹⁶ Нека цар не узима за себе много коња и нека не тера народ назад у Египат да би себи нагомилао још коња. Јер, ГОСПОД вам је рекао: »Овим путем се више не враћајте!« ¹⁷ Нека себи не узима много жена, да се не окрене од ГОСПОДА, и нека за себе не нагомилава сребра и злата.

¹⁸ Када дође на царски престо, нека од свештеникâ, који су Левити, себи на свитак препише овај закон. ¹⁹ Нека га држи код себе и нека га чита целог свог живота, да би научио да се боји ГОСПОДА, свога Бога, и држао се свих речи овог закона и ових уредби и извршавао их, ²⁰ а не да себе сматра бољим од својих сународника, па скрене од ове заповести десно или лево. Тако ће он и његови потомци дуго владати над својим царством у Израелу.

Прописи о Левитима

18 Нека свештеници, који су Левити – у ствари, цело Левијево племе – немају наследног дела земље као остали Израелци. Нека живе од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром, јер то је њихово наследство. ² Нека немају никаквог наследног дела земље међу својим сународницима. ГОСПОД је њихово наследство, као што им је обећао.

³ Ово је свештенички део од народа, од оних који жртвују вола или овцу: плећка, чељусти и изнутрице. ⁴ Дај им и првине свога жита, младог вина и уља и прву вуну својих оваца. ⁵ Јер, ГОСПОД, твој Бог, изабрао је њих и њихове потомке између свих племена да довека обављају службу у ГОСПОДЊЕ име.

⁶ Кад год пожели, Левит може да дође из било ког твог града у целом Израелу у ком живи на место које ће ГОСПОД изабрати ⁷ да обавља службу у име ГОСПОДА, свога Бога, као и сва његова сабраћа Левити који тамо служе пред ГОСПОДОМ. ⁸ Нека добија исту количину хране као и они, иако је добио новац од продаје своје очевине.

Прописи о гатању и пророцима

⁹ Када уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, немој да се учиш да чиниш гнусна дела тамошњих народа. ¹⁰ Нека се међу вама не нађе нико ко би жртвовао свога сина или кћер у огњу, бавио се погађањем будућности, враџбинама, гатањем и врачањем, ¹¹ или бацао чини, или био медијум, или призивао духове, или тражио савет од мртвих. ¹² Ко год чини тако нешто, одвратан је ГОСПОДУ. Због таквих гадости ГОСПОД, ваш Бог, истераће те народе пред тобом. ¹³ Буди беспрекоран пред ГОСПОДОМ, својим Богом.

¹⁴ Народи којима ћеш одузети посед слушају оне који се баве враџбинама и гатањем, али теби ГОСПОД, твој Бог, не допушта да то чиниш. ¹⁵ ГОСПОД, твој Бог, подићи ће ти између твојих сународника пророка као што сам ја. Њега слушајте. ¹⁶ Јер, ево шта си тражио од ГОСПОДА, свога Бога, на гори Хорев онога дана када си се тамо окупио^[a], када си рекао: »Немој више да слушам глас ГОСПОДА, свога Бога, ни да гледам овај силни огањ, да не погинем.«

¹⁷ ГОСПОД ми је рекао: »Добро кажу. ¹⁸ Подићи ћу им између њихових сународника пророка као што си ти. Рећи ћу му шта да говори, и он ће им говорити све што му заповедим. ¹⁹ Ако неко не послуша моје речи које ће пророк говорити у моје име, сâм ја ћу га позвати на одговорност. ²⁰ Али пророк који се дрзне да у моје име говори оно што му ја нисам заповедио да говори или пророк који буде говорио у име других богова, нека се погуби.«

²¹ Можда ћеш помислити: »Како ћемо знати коју поруку није изговорио ГОСПОД?« ²² Ако се оно што пророк објави у ГОСПОДЊЕ име не догоди или не обистини, ту поруку није изговорио ГОСПОД. Тај пророк се дрзнуо да говори сам од себе. Не плаши га се.

Градови уточишта

(4. Мојс 35,9-34; ИсНав 20,1-9)

19 Када ГОСПОД, твој Бог, порази народе чију земљу ти даје и ти их истераш и настаниш се у њиховим градовима и кућама, ² тада за себе одвој три града која леже усред земље коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје да је запоседнеш. ³ До њих изгради путеве и на три дела подели подручје које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, да ко год неког убије, може да побегне у један од тих градова.

⁴ Ово је пропис за онога ко убије другога и побегне у један од ових градова да спасе свој живот, то јест за онога ко ненамерно убије свога ближњега, кога није раније мрзео. ⁵ На пример, човек може са својим ближњим да оде у шуму да сече дрва. Када замахне секиром да обори дрво, сечиво може да излети са дршке и да погоди и убије оног другог. Убица може да побегне у један од ових градова и спасе свој живот. ⁶ Када би пут до града био сувише дуг, крвни осветник би, гонећи га у свом бесу, могао да га стигне и да га убије, иако овај није заслужио смрт, јер убијенога није раније мрзео. ⁷ Зато ти заповедам да за себе одвојиш три града.

⁸ Ако ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје, као што се заклео твојим праоцима, па ти дâ сву ону земљу коју им је обећао, ⁹ зато што помно извршаваш све ове законе које ти данас дајем – да волиш ГОСПОДА, свога Бога, и увек чиниш оно што он тражи^[b] – онда одвој још три града. ¹⁰ Учини то да се недужна крв не би проливала у твојој земљи, коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, и да не будеш крив за проливање крви.

¹¹ Али, ако неко мрзи свога ближњега, па вреба на њега, нападне га и убије, а онда побегне у један од ова три града, ¹² старешине његовог града треба да пошаљу по њега, врате га из оног града и предају крвном осветнику да га погуби. ¹³ Не сажаљевај га. Искорени кривицу због проливања недужне крви из Израела, да би ти било добро.

Међе

¹⁴ Не померај суседов камен-међаш. Њега су поставили твоји претходници да означе твоје наследство у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје у посед.

Сведоци

¹⁵ Један сведок није довољан да се осуди човек који је оптужен за злодело или прекршај. Нека се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.

¹⁶ Ако злонамеран сведок покуша да науди некоме оптуживши га за злочин, ¹⁷ онда нека оба учесника у спору стану пред ГОСПОДОМ пред свештенике и судије који буду у то време. ¹⁸ Нека судије изврше темељну истрагу, па ако се покаже да је сведок лажов, да је лажно сведочио против другога, ¹⁹ онда њему учините оно што је он хтео да учини другоме. Искорени зло из своје средине. ²⁰ Када остали чују за то, уплашиће се и такво зло се више неће чинити међу вама. ²¹ Немај сажаљења: живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу.

Прописи о ратовању

20 Када пођеш у рат против својих непријатеља, па видиш коње и борна кола и војску већу од своје, не плаши их се, јер ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, биће с тобом. ² Пре боја, нека дође свештеник и обрати се војсци. ³ Нека каже: »Чуј, Израеле! Данас идете у бој против својих непријатеља. Не будите малодушни и не плашите се. Не страхујте и не дрхтите пред њима. ⁴ Јер, ГОСПОД, ваш Бог, иде с вама да се за вас бори против ваших непријатеља и донесе вам победу.«

⁵ А надгледници нека кажу војсци: »Да ли је неко сазидао нову кућу, а још је није посветио? Нека иде кући, да не погине у боју, па му кућу посвети други. ⁶ Да ли је неко засадио виноград, а још га није брао? Нека иде кући, да не погине у боју, па му га други бере. ⁷ Да ли се неко верио, а још се није оженио? Нека иде кући, да не погине у боју, па се други ожени његовом вереницом.« ⁸ Онда нека надгледници још кажу војсци: »Да ли се неко плаши или је малодушан? Нека иде кући, да се и други не обесхрабре.« ⁹ Када надгледници заврше свој говор војсци, нека над њом поставе заповеднике да је предводе.

¹⁰ Када се примакнеш неком граду да га нападнеш, најпре његовим житељима понуди да се мирно предају. ¹¹ Ако прихвате и отворе ти капије, сав народ у њему нека буде подвргнут кулуку – нека раде за тебе. ¹² Али, ако одбију да се мирно предају, па се упусте у борбу с тобом, опседни тај град. ¹³ Када ти га ГОСПОД, твој Бог, преда у руке, све мушкарце у њему побиј мачем, ¹⁴ а жене, нејач, стоку и све друго у граду узми као плен за себе. Искористи плен који ти ГОСПОД, твој Бог, даје од твојих непријатеља. ¹⁵ Тако поступи са свим градовима који су далеко од тебе, који не припадају оближњим народима.

¹⁶ Али у градовима оних народа које ти ГОСПОД, твој Бог, даје у наследство, не остављај у животу ништа што дише. ¹⁷ Потпуно уништи Хетите, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио, ¹⁸ да вас не науче да чините све оне гадости које они чине за своје богове, па згрешите против ГОСПОДА, свога Бога.

¹⁹ Када нападнеш неки град и дуго га опседаш да би га освојио, не уништавај његова стабла секући их секиром, јер можеш да једеш њихове плодове. Не сеци их, јер стабла у пољу нису људи које си дошао да опседнеш. ²⁰ Али можеш да уништиш и посечеш она стабла за која знаш да нису воћке и да од њих градиш опсадне справе док не падне град који је с тобом у рату.