Book of Common Prayer
Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.
8 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Ти си хвалу себи
дао на небесима.
2 Са усана деце и дојенчади,
ти си себи моћ подигао
ради својих непријатеља;
да ућуткаш душманина и осветника.
3 Кад погледам твоја небеса,
које твоји прсти начинише,
месец и звезде које ти постави…
4 Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
5 Ти си га мало мањим од Бога учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
6 дела руку својих у власт си му дао,
њему под ноге све си покорио:
7 све овце и говеда,
и звериње пољско,
8 птице небеске, и рибе морске,
што пливају морским стазама.
9 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Псалам Давидов.
24 Господу припада земља и све што је на њој,
свет и сви који живе на њему.
2 Јер он га је утемељио на морима,
на водама га основао.
3 Ко ће да се успне на гору Господњу?
Ко ће да стане на свето место његово?
4 Онај коме су руке недужне,
човек који има срце без мане,
чија душа не следи испразност,
и који се не заклиње лажно.
5 Он ће пожњети благослов од Господа,
и праведност од Бога, свог Спаситеља.
6 Такав је нараштај оних који га траже,
који траже лице твоје, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
8 Ко је тај Цар славе?
Господ јак и јуначан,
Господ силан у боју.
9 Дигните, о, врата, своје надвратнике,
дигните се, двери вечне,
да уђе Цар славе.
10 Ко је тај Цар славе?
Господ над војскама,
он је тај Цар славе. Села
96 Певајте Господу нову песму!
Певај Господу, сва земљо!
2 Певајте Господу и име му благосиљајте;
дан за даном навешћујте његово спасење.
3 Објавите му славу међу пуцима,
његова чудеса међу свим народима.
4 Јер велик је Господ, многе хвале вредан;
страшнији од свих богова.
5 Јер ништавни су сви богови народа,
али Господ је саздао небеса.
6 Пред њим су слава и величанство,
сила и лепота у његовом Светилишту.
7 Дајте Господу, племена народна,
дајте Господу славу и силу,
8 дајте Господу славу ради његовог имена,
донесите му принос, дођите у његова дворишта,
9 клањајте се Господу сјајном у светости,
дрхти пред њим, сва земљо!
10 Говорите међу народима: „Господ влада!
Чврсто стоји свет, неће се пољуљати.
Он праведно суди народима.“
11 Нека се радују небеса, нека се весели земља,
Нека хучи море и све што је у њему,
12 нек се радује поље и све што је на њему.
Тада ће певати шумско дрвеће
13 пред Господом, јер он долази да суди земљи.
Он ће да суди свету по правди,
народима по верности својој.
Виђење небеских кочија
1 У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.
2 Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, 3 дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.
4 Погледам ја, кад гле, дође олујни ветар са севера с великим облаком у коме је пламтео огањ; око њега је била јака светлост. Усред њега, у самом средишту огња, било је нешто као сјајни метал. 5 Усред тога је било нешто као четири бића, која су по изгледу била слична људском обличју. 6 Свако је имало четири лица и четири крила. 7 Ноге су им биле равне, стопала као у телета; блистали су као углачана бронза. 8 Испод крила, на четири стране, имали су људске руке; свако од ових четворо имало је своје лице и своја крила. 9 Крила су им се додиривала. Док су ишла, нису се окретала; свако се кретало напред.
10 Овако су изгледала њихова лица: свако од ових је с предње стране имало људско лице; сва четири су имала лице лава с десне стране, а лице вола с леве стране; и сва четири су имала лице орла. 11 Таква су им била лица. Крила су им била раширена од горе; свако је имало два крила која су додиривала крила суседног, док су им друга два покривала тело. 12 Свако од њих се кретало напред. Где год је Дух ишао, тамо су ишли и они; нису се окретали док су ишли. 13 Између тих бића је било нешто налик ужареном угљу, или бакљама. Светлост ватре је пролазила између бића, а из ватре су севале муње. 14 Бића су трчала и враћала се као муња.
24 Кад су се бића покренула, чуо сам звук њихових крила. Звук њихових крила је био као хук многих вода, као глас Свемоћнога, као бука војног табора. Кад би бића стала, спуштала би крила.
25 Изнад свода над њиховим главама долазио је глас. Док су бића стајала, спуштала би своја крила. 26 Над сводом изнад њихових глава је било нешто као сафир с изгледом престола. На врху тога што је изгледало као престо, било је неко обличје слично човечијем. 27 Онда сам видео око његових бокова навише нешто као сјајни метал, као огањ, а од његових бокова наниже нешто као огањ; био је окружен светлошћу 28 Светлост која га је окруживала била је као дуга у облацима на кишни дан.
То је изгледом било као слава Господња. Када сам то видео, пао сам лицем на земљу. Тада сам чуо један глас како говори.
5 Бог, наиме, није анђелима покорио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је изјавио негде у Писму:
„Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
7 Ти си га мало мањим од анђела учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
8 њему под ноге све си покорио.“
А то да му је све покорено, значи да није остало ништа што би му се супротстављало. Ипак, сада још увек не видимо да му је све покорено, 9 али зато видимо Исуса, који је за кратко био учињен мањим од анђела, овенчаног славом и чашћу због смрти коју је претрпео, како би Божијом милошћу искусио смрт за све.
10 Јер, приличило је Богу, посредством кога и ради кога све постоји, да патњама учини савршеним зачетника њиховог спасења, како би многу децу увео у славу. 11 Наиме, и Исус који чини људе светима, и они које он чини светима, сви имају истог Оца. Зато се не стиди да их назове браћом 12 кад каже:
„Навестићу твоје име браћи својој,
хвалићу те усред збора.“
13 И поново:
„Ја ћу се поуздати у њега.“
И још:
„Ево мене и деце коју ми је дао Бог.“
14 А пошто деца деле заједничку крв и тело, тако је и он постао као они, да смрћу уништи онога који има власт над смрћу, то јест ђавола, 15 те да избави оне који целог свог живота робују страху од смрти. 16 Јер, јасно је да он није дошао да помогне анђелима, него Авра̂мовом потомству. 17 Требало је, наиме, да у свему постане сличан својој браћи, да би био милосрдни и верни Првосвештеник који служи пред Богом за њих, како би окајао грехе народа. 18 Па пошто је и са̂м прошао кроз искушење док је патио, у стању је да помогне онима који пролазе кроз искушење.
Велико послање
16 А једанаесторица ученика одоше у Галилеју, на гору на коју им Исус наредио да иду. 17 Када су га угледали, пали су ничице, а неки су посумњали. 18 Исус им приђе и рече им: „Дата ми је сва власт на небу и на земљи. 19 Зато идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи их у име Оца, Сина и Светога Духа. 20 Учите их да држе све што сам вам заповедио. Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка света.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.