Book of Common Prayer
Давидов.
25 К теби, Господе, уздижем душу своју,
2 у тебе се поуздајем, мој Боже,
не дај да се осрамотим;
не дај да душмани моји ликују нада мном.
3 Неће се стидети ни један од оних
који у тебе наду своју полажу;
стидеће се они
који своју веру крше без разлога.
4 Објави ми, Господе, своје путеве,
научи ме својим стазама.
5 Води ме својом истином, учи ме,
јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
теби се надам поваздан.
6 Сети се, Господе, милосрђа
и милости своје, јер су од вечности.
7 Не сећај се греха̂ моје младости,
ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
ради своје доброте, Господе.
8 Господ је добар и праведан,
зато показује пут грешницима.
9 Он води понизне по правди,
и учи понизне своме путу.
10 Све стазе Господње милост су и истина,
онима што чувају савез његов и прописе.
11 Опрости ми кривицу, јер је велика,
ради свога имена, Господе.
12 Ко је човек што се боји Господа?
Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
13 Душа ће му почивати у добру,
а семе му наследити земљу.
14 Присан је Господ с онима
који га се боје,
њима свој савез обзнањује.
15 Стално очи упирем ка Господу,
јер ми ноге из мреже извлачи.
16 Окрени се к мени, смилуј ми се,
јер сам усамљен и јадан.
17 Множе се муке срца мога;
извуци ме из мојих невоља.
18 Погледај на моју муку и патњу,
и опрости све грехе моје.
19 Погледај колико је душмана мојих,
који мене мрзе из дубине душе.
20 Чувај моју душу, избави ме,
не дај да се постидим,
јер у теби нађох уточиште.
21 Нека ме недужност и поштење чувају,
јер сам своју наду ставио у тебе.
22 Откупи, Боже, Израиљ,
од свих његових невоља.
За хоровођу, по напеву „Смрт сина“. Псалам Давидов.
9 Славићу Господа свим срцем својим,
причаћу о свим твојим чудесима.
2 Веселићу се, теби ћу клицати,
твоме ћу имену певати, Свевишњи.
3 Кад се моји непријатељи повуку у бегу,
нека се саплету и пропадну пред тобом.
4 Јер ти си одбранио моје право и суд,
сео си на престо да судиш по правди.
5 Укорио си народе, уништио опаке,
затро си им име у веке векова.
6 Докрајчен је душманин,
у рушевинама је довека,
градове си му истребио,
спомен на њих избрисао.
7 Али Господ столује до века,
престо је свој поставио да суди,
8 и свету ће судити по правди,
једнако ће судити народима.
9 Господ је заклон угњетеном,
заклон у време невоље.
10 Нека се уздају у тебе они који твоје име знају,
јер ти, Господе, не остављаш оне што те траже.
11 Певајте Господу, који столује на Сиону!
Причајте народима о делима његовим!
12 Јер онај што се свети за проливену крв,
он памти, не заборавља вапај понизних.
13 Смилуј ми се, о, Господе,
види како ме киње мрзитељи моји
– ти што ме извлачиш из врата смрти –
14 да бих навештао сва славна дела твоја
на дверима ћерке сионске,
и тамо се радовао твојему спасењу.
15 Народи јаму ископаше, ал’ у њу сами упадоше,
нога им се ухвати у мрежу коју сакрише.
16 Господ је себе учинио знаним,
он поступа по праву,
а опаки се хвата у замку своје руке. Мисли. Села
17 Нека се опаки врате у Свет мртвих,
сви народи који Бога заборављају,
18 јер убоги неће увек бити заборављен,
нити пропасти нада понизних.
19 Устани, Господе,
нека човек не надвлада,
нека се суди народима пред тобом.
20 Утерај им страх у кости, Господе,
нека знају пуци да су само људи. Села
Псалам Давидов.
15 Ко то сме, о, Господе,
да пребива у твом шатору,
и да живи на светој гори твојој?
2 Онај који хода беспрекорно,
и чини што правда захтева;
ко из срца говори истину,
3 и свој језик чува од пакости;
ко свом ближњем не чини зла,
нити оцрњује свога ближњега;
4 ко с презиром гледа на опаке,
а поштује оне што се боје Господа;
ко своју заклетву не пориче
макар му то и на зло изашло;
5 ко не позајмљује новац с каматом,
нити прима мито против невиног.
Ко то чини, неће се пољуљати довека.
Данило тумачи сан
19 На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“
Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље! 20 Ти си видео дрво које је толико порасло и постало силно, да је висином досегло до неба, па га је цела земља могла видети. 21 Лишће му је било предивно, а урод обилан, те је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а птице небеске живеле у његовим гранама. 22 Ти си, царе, то дрво, јер си постао велики и силан! Величина ти је порасла и досегла до неба, а твоја владавина до краја земље.
23 Цар је видео и светог стражара, који је сишао са неба и рекао: ’Посеците дрво и уништите га, али му оставите у земљи пањ с кореном, окованог обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску, док преко њега не прође седам времена̂.’
24 Ово је тумачење, о, царе: то је одлука Свевишњега, која ће се извршити на мом господару, цару. 25 Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, квасиће те роса небеска, и седам ће времена̂ прећи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће. 26 А то што су заповедили да се остави пањ с корењем, значи да ће ти се царство вратити кад спознаш да Небеса владају. 27 Зато, о, царе, нека ти мој савет буде угодан: реши се својих греха чинећи правду, и својих безакоња милошћу према сиромасима, да би се продужило твоје благостање.“
19 По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом, 20 ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све. 21 Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом, 22 па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно. 23 Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио. 24 Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.
Духове треба проверавати
4 Вољени моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове долазе ли од Бога, јер је много лажних пророка изашло у свет. 2 По овоме се познаје онај који има Божијег Духа: свако ко исповеда да је Исус Христос дошао у телу, долази од Бога, 3 а сваки дух који не признаје Исуса не долази од Бога. Тај има духа антихристовог, за којега сте чули да ће доћи, и већ сада је у свету.
4 Дечице, ви сте од Бога и већ сте надвладали такве. Наиме, моћнији је онај који је у вама, него онај који је у свету. 5 Они су од света, па зато говоре оно што од света потиче, и свет их слуша. 6 Али ми смо од Бога. Ко познаје Бога, нас слуша, а ко није од Бога, не слуша нас. По томе препознајемо Духа истине и духа заблуде.
Исусова служба у Галилеји
Исусов повратак у Галилеју
14 Исус се вратио у Галилеју у сили Духа, и глас о њему се раширио по целом оном крају. 15 А Исус је поучавао по њиховим синагогама, и сви су га хвалили.
Исуса одбацују у Назарету
16 Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. 17 Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише:
18 „Дух је Господњи нада мном;
он ме је помазао
да јавим Радосну вест понизнима.
Он ме посла да навестим сужњима ослобођење,
а слепима повратак вида,
да ослободим потлачене
19 и да најавим годину помиловања Господњег.“
20 Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. 21 Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ 22 Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“
23 А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“
24 Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. 25 Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. 26 Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. 27 А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“
28 Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. 29 Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. 30 Али Исус прође између њих и оде.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.