Book of Common Prayer
Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.
61 Боже, чуј мој вапај;
молитву ми добро почуј.
2 Ја те зовем са крајева земље
док ми срце клоне;
поведи ме на стену од мене вишу.
3 Јер ти си ми уточиште,
моћна кула испред противника.
4 У шатору твоме
довека бих да пребивам,
уточиште да ми буде
заклон твојих крила. Села
5 Јер ти си, Боже, чуо завете моје;
дао си ми наследство оних који стрепе од имена твога.
6 Цару дане на дане надодај,
година његових нека буде од нараштаја до нараштаја.
7 Нека га има довека пред Богом,
одреди му и милост и верност, нека га чувају.
8 Имену ћу твоме зато славопој да певам довека;
да испуним завете своје дан за даном.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
68 Нека Бог устане,
нека се разиђу његови душмани!
Нека се разбеже пред њим они што га мрзе!
2 Развеј их попут дима развејаног;
нек пропадну зликовци пред Богом
као восак истопљен у ватри.
3 А праведни нека се радују,
нек пред Богом кличу,
нек ликују у весељу.
4 Певајте Богу,
певајте славопој његовом имену;
уздигните оног што на облацима јаше.
Његово је име Господ,
ускликните пред њим.
5 Отац сирочади и судија удовица –
то је Бог у свом светом Пребивалишту.
6 Бог усамљенима даје да у кући живе,
заточене води благостању,
а бунтовници боравиће у спарушеној земљи.
7 Боже, кад си ишао испред свог народа,
када си ступао пустињом, Села
8 земља се тресла, небеса су пљуштала,
пред Богом, Богом синајским,
пред Богом, Богом Израиљевим.
9 Боже, обиље си кише послао наследству своме;
уморно је оно било, а ти си га ојачао.
10 Живаљ твој се онде настанио,
снабдеваш убогог добрима својим, Боже.
11 Господ објављује,
а жена што носе вести велико је мноштво.
12 Цареви и војске беже ли беже,
а лепотица куће плен раздељује.
13 Ако и легнеш између торова,
ти си голубица крила обложених сребром,
и перја светлуцаво златног.
14 Кад Свемоћни распрши цареве у земљи,
паде снег на Салмону.
15 Гора Божија васанска је гора,
гора с врховима васанска је гора.
16 Зашто завидно гледате, о, горе,
врхове горе коју Бог жели за боравиште своје;
где ће Господ зацело довека да пребива?
17 Божијих је кола на хиљаде,
на многе хиљаде;
а Господ је међу њима,
на Синају, у светости.
18 Ти се попе на висину,
поведе робље силно,
прими дарове од људи,
па чак и од бунтовника;
да пребиваш тамо,
Господе Боже.
19 Благословен да је Господ,
што терете наше дан за даном носи,
Бог нашег спасења. Села
20 Бог наш Бог је дела спасоносних,
од Господа Бога избављење је од смрти.
21 Зацело ће Бог разбити главу својих противника,
и космато теме оног који живи у својим гресима.
22 Господ каже: „Са Васана вратићу их,
из дубина мора вратићу их,
23 па да ти нога гаца у крви
и језик твојих паса добије свој део од твојих противника.“
24 Видеше поворке твоје, Боже;
поворке Бога мога, мога цара ка Светињи.
25 Напред су ишли певачи, потом свирачи,
а у средини су девојке ударале даире.
26 Благосиљајте у зборовима Бога Господа,
ви са врела Израиљева!
27 Ено, млади Венијамин предводи их,
главари Јуде са мноштвом,
главари Завулона и главари Нефталима.
28 Твој Бог снагу ти је одредио;
покажи снагу своју, Боже, што си за нас деловао.
29 Због твог Дома у Јерусалиму
цареви ће ти дарове доносити.
30 Запрети зверима у трсци,
крду бикова међу теладима народа;
па нек се понизе и донесу комаде сребра,
а он ће расути народе што у рату уживају.
31 Доћи ће изасланици из Египта,
Куш журно пружа руке своје Богу.
32 О, царства земаљска, певајте Богу;
певајте славопој Господу; Села
33 ономе што јаше небом, древним небесима!
Ено, он тутњи гласом својим, гласом силним.
34 Препознајте силу Божију над Израиљем,
величанство његово
и његову силу у небесима.
35 Ти си страшан, Боже, у Светилишту своме;
Бог Израиљев са̂м даје силу и снагу народу.
Благословен да је Бог!
Живот у служби Богу
12 Зато вас заклињем, браћо, милосрђем Божијим, да принесете себе Богу као живу жртву, посвећену и богоугодну, да то буде ваша духовна служба Богу. 2 Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.
3 Наиме, на основу милости која ми је дана, свакоме од вас кажем: не прецењујте себе, него мислите о себи разборито, примерено мери вере коју је Бог дао сваком од вас. 4 Јер, како у једном телу имамо много удова, тако ниједан од удова не обавља исту улогу. 5 Једнако смо и ми, иако многи, једно тело у заједништву с Христом, а као појединци, удови смо једни другима. 6 Тако, имамо различите дарове по милости коју смо примили од Бога. Ко има дар пророштва, нека га користи у складу са својом вером; 7 ко има дар служења, нека служи; ко има дар поучавања, нека поучава; 8 ко има дар тешења, нека теши; ко има дар давања, нека буде дарежљив, ко има дар управљања, нека буде вредан; ко има дар исказивања милосрђа, нека буде радостан.
9 Љубав нека буде искрена. Мрзите зло, чврсто се држите онога што је добро. 10 Волите једни друге братском љубављу, истичите се у међусобном уважавању. 11 Будите марљиви у ревности, горљиви у духу, служите Господу. 12 Нада нека вас држи у радости, будите постојани у невољи, истрајни у молитви. 13 Делите што имате са светима у оскудици, упражњавајте гостопримство. 14 Благосиљајте оне који вас прогоне, благосиљајте, а не куните. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Будите сложне мисли; не заносите се мислећи високо о себи, него се поведите за оним што је понизно. Не сматрајте себе мудрима.
17 Никоме не враћајте зло за зло; старајте се да чините оно што је добро међу свим људима. 18 Ако је могуће, чините све што је до вас да живите у миру са свим људима. 19 Не освећујте се, вољени моји, него дајте места Божијем гневу. Јер у Светом писму пише: „Моја је освета! Ја ћу узвратити“ – говори Господ. 20 Уместо тога:
„Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га.
Јер ако тако чиниш,
згрнућеш жар угљени на његову главу.“
21 Не дај да те зло надвлада, него ти надвладај зло добрим.
Исусове следбенице
8 После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2 и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3 Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4 Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5 „Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6 Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7 Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8 Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9 Његови ученици су га питали за значење приче. 10 Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11 А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12 Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13 Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14 Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15 А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.