Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

²⁸ Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. ²⁹ Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. ³⁰ Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. ³¹ Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“

³² Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. ³³ Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“

Лаван му рече: „Говори онда!“

³⁴ Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. ³⁵ Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. ³⁶ Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. ³⁷ Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. ³⁸ Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

³⁹ Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

⁴⁰ Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. ⁴¹ Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

⁴² Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо.

Исуса одбацују у Назарету

¹⁶ Дошао је и у Назарет, где је одрастао. У суботу, по свом обичају, оде у синагогу. Устао је да чита из Светог писма. ¹⁷ Дали су му Књигу пророка Исаије. Он развије свитак и нађе место где пише:

²⁰ Онда је замотао свитак књиге, вратио је послужитељу и сео. Очи свију у синагоги биле су упрте у њега. ²¹ Затим рече пред свима: „Данас су се, на ваше уши, обистиниле ове речи Писма.“ ²² Сви су потврђивали и дивили се умилним речима које су силазиле са његових усана. Говорили су: „Није ли он Јосифов син?“

²³ А Исус им рече: „Ви ћете ми свакако рећи ову пословицу: ’Лекару, излечи самога себе. Учини и овде у свом завичају чуда за која смо чули да си их учинио у Кафарнауму.’“

²⁴ Исус настави: „Заиста вам кажем: ниједан пророк се није прославио у свом завичају. ²⁵ Будите уверени да је било много удовица у време пророка Илије у Израиљу, кад небо није давало кишу три године и шест месеци и кад је настала глад у целој земљи. ²⁶ Ипак, Бог је послао Илију само удовици у Сарепти сидонској. ²⁷ А у време пророка Јелисеја било је у Израиљу много губаваца, али ниједан није био излечен од губе, осим Намана Сирца.“

²⁸ Сви у синагоги ускипеше од беса на ове речи. ²⁹ Онда се подигну и одведу га изван града до руба брда на коме је њихов град саграђен, с намером да га баце доле. ³⁰ Али Исус прође између њих и оде.