Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

¹¹ Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

¹² Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. ¹³ Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. ¹⁴ Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

¹⁵ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. ¹⁶ Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

¹⁷ Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

¹⁸ Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

¹⁹ Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ ²⁰ Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. ²¹ Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

²² Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела^[a], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела^[b]. ²³ Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

²⁴ Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ ²⁵ Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

²⁶ Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, ²⁷ говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

⁹ У удовички списак нека се не уноси удовица млађа од шездесет година, која је била жена једном мужу. ¹⁰ Она мора да буде позната по добрим делима, да је подигла децу, да је била гостољубива, да је светима прала ноге, да је помагала невољницима, укратко, да је предано чинила сваку врсту добрих дела.

¹¹ Млађе удовице не уноси у списак, јер кад их обузме телесна страст, желе да се удају, па се одвраћају од Христа. ¹² Тако на себе навлаче осуду, јер су погазиле обећање које су му раније дале. ¹³ А уједно, пошто немају посла, науче се да иду около по кућама, па оговарају и плету се у туђе ствари, причајући што не треба. ¹⁴ Зато хоћу да се млађе удовице удају, да рађају децу, да се брину за свој дом, да не дају повода непријатељу да нас вређа. ¹⁵ Неке су се, наиме, већ застраниле и пошле за Сатаном.

¹⁶ Али ако која верница има удовице у кући, нека се стара о њима, да се црква не би оптеретила, и да би могла да се стара о онима које су потпуно саме.