Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

¹³ Budući pak da je blago zapuhao južnjak, pomisliše da bi mogli ostvariti cilj te podigoše sidro i zaploviše tik uz Kretu. ¹⁴ Ali ubrzo nakon toga zapuha s nje orkanski vjetar zvan sjeveroistočnjak. ¹⁵ Zahvati lađu koja se vjetru više nije mogla oduprijeti, pa se prepustismo da nas nosi. ¹⁶ Ploveći u zaklonu otočića zvanog Kauda, jedva smo uspjeli osigurati čamac.^{[a] 17} Pošto ga podigoše, upotrijebiše užad da opašu lađu. Bojeći se da se ne nasuču na Sirtu, spustiše plivajuće sidro, pustivši da tako budu nošeni. ¹⁸ No kako nas je oluja žestoko bacala, sutradan stadoše izbacivati teret, ¹⁹ a trećega dana svojim rukama izbaciše brodsku opremu.

²⁰ Kako se već više dana ne pokazivahu ni sunce ni zvijezde, a nemalo nevrijeme bjesnjelo, nestajala je već svaka nada da ćemo se spasiti.

²¹ Kako se već dugo nije jelo, Pavao tad stade usred njih i reče: »Trebalo je, ljudi, poslušati me i ne isplovljavati iz Krete te tako izbjeći i ovo stradanje i štetu. ²² Ali vas sada opominjem da budete hrabri, jer nitko između vas neće propasti, nego samo lađa. ²³ Jer stade preda me ove noći anđeo onoga Boga čiji sam i komu služim, ²⁴ te mi reče: 'Ne boj se, Pavle! Pred cara ti je stati i evo ti je Bog podario sve koji plove s tobom.' ²⁵ Zato budite hrabri, ljudi! Jer vjerujem Bogu da će tako biti kako mi je rečeno. ²⁶ Ali treba da se nasučemo na neki otok.«

²⁷ Kad već nastade četrnaesta noć otkako bijasmo tamo-amo nošeni po Adriji, oko ponoći stadoše mornari naslućivati da im se primiče neka zemlja. ²⁸ Bacivši olovnicu, nađoše dvadeset hvati dubine. Malo dalje ponovno je baciše i nađoše petnaest hvati. ²⁹ Bojeći se da ne udarimo negdje na grebene, baciše s krme četiri sidra te stadoše moliti da svane dan. ³⁰ A kad mornari pokušaše pobjeći s lađe, te stadoše čamac u more spuštati pod izlikom da će s pramca spustiti sidra, ³¹ reče Pavao stotniku i vojnicima: »Ako ovi ne ostanu na lađi, vi se ne možete spasiti.« ³² Tada vojnici presjekoše užad na čamcu i pustiše ga da padne.

³³ Sve do u osvit molio je Pavao sve da jedu, govoreći: »Danas je već četrnaesti dan kako neprekidno iščekujete bez jela, ništa ne okusivši. ³⁴ Stoga vas molim da jedete, jer je to za vaš spas. Jer ni jednome od vas ni vlas s glave neće propasti.« ³⁵ To reče i uze kruh, dade hvalu Bogu pred svima, razlomi ga te stade jesti. ³⁶ Nato se svi razvedriše te i oni uzeše hrane. ³⁷ Svih je nas na lađi bilo dvjesto sedamdeset i šest duša. ³⁸ Kad se nasitiše, stadoše olakšavati lađu bacajući žito u more.