Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Израелци потлачени

⁸ А онда је на власт у Египту дошао нови цар, који није знао за Јосифа.

⁹ »Ето«, рече он свом народу, »Израелци су бројнији и јачи од нас. ¹⁰ Поступимо с њима лукаво, да се не би још више намножили и, у случају рата, пришли нашим непријатељима, борили се против нас и отишли из земље.«

¹¹ Зато поставише гониче робова да их тлаче тешким пословима, па Израелци за фараона изградише градове складишта Питом и Рамзес. ¹² Али, што су их Египћани више тлачили, то су се Израелци више множили и ширили, тако да су Египћани почели да их се плаше, ¹³ па их немилосрдно подјармише. ¹⁴ Загорчавали су им живот тешким пословима са малтером и циглама и свим пољским радовима и сваким другим послом на који су их немилосрдно нагонили.

Фараон наређује помор јеврејске мушке новорођенчади

¹⁵ Египатски цар рече јеврејским бабицама које су се звале Шифра и Пуа: ¹⁶ »Кад помажете Јеврејкама да се породе, па видите да је новорођенче мушко, убијте га, а ако је женско, пустите га да живи.«

¹⁷ Али бабице су се бојале Бога и нису послушале египатског цара, него су остављале дечаке у животу.

¹⁸ Зато их египатски цар позва и упита: »Зашто сте то чиниле? Зашто сте остављале дечаке у животу?«

¹⁹ »Јеврејке нису као Египћанке«, одговорише бабице фараону. »Јаке су, па се породе пре него што бабице стигну.«

²⁰ Бог је био благонаклон према бабицама, па се народ намножио и постао веома јак. ²¹ Пошто су се бабице бојале Бога, он им даде да и оне заснују дом.

²² Тада фараон заповеди свем свом народу: »Свако јеврејско мушко новорођенче баците у Нил, а женско оставите у животу.«

Мојсијево рођење

2 Један човек из Левијевог племена ожени се једном Левиткињом, ² и она затрудне и роди сина. Када је видела како је мио, крила га је три месеца. ³ Али, када више није могла да га крије, набави корпу од папирусове трске, облепи је катраном и смолом, у њу положи дете, па је стави међу трску на обали Нила. ⁴ А његова сестра стаде мало даље, да види шта ће бити с њим.

⁵ Фараонова кћи сиђе до Нила да се окупа, а њене дворкиње су се шетале обалом. Она у трсци угледа корпу, па посла своју робињу да је донесе. ⁶ Када је отворила корпу, угледа дете.

Плакало је, и она се сажали на њега и рече: »То је једно од јеврејске деце.«

⁷ Тада његова сестра рече фараоновој кћери: »Да идем да ти доведем неку дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?«

⁸ »Иди«, одговори јој фараонова кћи.

И девојка оде и доведе дететову мајку.

⁹ »Узми ово дете и доји га за мене«, рече јој фараонова кћи, »а ја ћу ти платити.«

И жена узе дете, па га је дојила.

¹⁰ Када је дечак порастао, она га одведе фараоновој кћери, која га усини и даде му име Мојсије^[a], »јер сам га«, рече, »извукла из воде.«

Песма приликом успињања до Храма. Давидова.

Правила хришћанског живота

12 Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно^[a] служење Богу. ² И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.

³ На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас. ⁴ Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу, ⁵ тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови. ⁶ А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање – нека буде сразмерно вери; ⁷ ако је служење – нека служи; ако је поучавање – нека поучава; ⁸ ако је тешење – нека теши; ако је давање – нека даје од срца; ако је управљање – нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа – нека то чини с радошћу.

Исус је Христос

(Мк 8,27-30; Лк 9,18-21)

¹³ Када је Исус дошао у околину Кесарије Филипове, упита своје ученике: »Шта кажу људи, ко је Син човечији?«

¹⁴ Они му одговорише: »Једни кажу – Јован Крститељ; други – Илија; а трећи – Јеремија или један од пророка.«

¹⁵ Тада их он упита: »А шта ви кажете, ко сам ја?«

¹⁶ Симон Петар му одговори: »Ти си Христос, Син Бога живога.«

¹⁷ »Благо теби, Симоне сине Јонин«, рече му Исус, »јер ти то није објавио човек, него мој Отац, који је на небесима. ¹⁸ А ја ти кажем: ти си Петар^[a] и на тој стени саградићу своју Цркву, и врата Подземља^[b] неће је надјачати. ¹⁹ Даћу ти кључеве Царства небеског, па све што свежеш на земљи, биће свезано на небу, и све што разрешиш на земљи, биће разрешено на небу.«

²⁰ Онда заповеди ученицима да ником не кажу да је он Христос.