Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Јосиф код Потифара
39 А Јосифа су одвели у Египат. Египћанин Потифар, један од фараонових високих службеника, заповедник дворске страже, купи га од Јишмаелаца који су га онамо одвели.
2 ГОСПОД је био са Јосифом, па је он био успешан. Живео је у кући свог египатског господара. 3 Када је његов господар видео да је ГОСПОД с Јосифом и да му даје да буде успешан у свему што чини, 4 Јосиф нађе милост у очима свога господара и постаде његов лични служитељ. Потифар га постави за свог домоуправитеља и његовој бризи повери сву своју имовину. 5 Од часа када га је Потифар поставио да управља његовим домом и свом његовом имовином, ГОСПОД, због Јосифа, благослови Египћанинов дом. ГОСПОДЊИ благослов био је на свему што је Потифар имао у кући и на пољу. 6 Потифар препусти Јосифовој бризи све што је имао и више се ни за шта није бринуо, него само за храну коју је јео.
А Јосиф је био стасит и привлачан, 7 па после неког времена жена његовог господара баци око на њега и рече му: »Спавај са мном«.
8 Али он одби.
»Откад сам ја овде«, рече он жени свога господара, »мој господар се не брине ни за шта у кући – све што има поверио је мојој бризи. 9 У овој кући нема никога изнад мене. Мој господар ми није ускратио ништа осим тебе, јер ти си му жена. Како онда да урадим нешто тако зло и згрешим против Бога?«
10 И мада га је она из дана у дан наговарала, он је одбијао да с њом спава, па чак и да буде с њом.
11 Једног дана Јосиф уђе у кућу да обавља свој посао, а у њој није било никога од послуге.
12 Она га ухвати за огртач и рече: »Спавај са мном!«
Али он остави свој огртач у њеној руци и побеже напоље.
13 Када је видела да је он оставио свој огртач у њеној руци и побегао напоље, 14 она позва своје слуге, па им рече: »Гледајте! Овај Јеврејин нам је доведен да нас обешчасти! Хтео је да спава са мном, али ја сам почела да вриштим. 15 Кад је чуо да вриштим, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.«
16 Држала је Јосифов огртач крај себе све док његов господар није дошао кући, 17 а онда и њему исприча исту причу: »Онај слуга Јеврејин кога си нам довео ушао је к мени да ме обешчасти. 18 Али, чим сам завриштала, оставио је свој огртач код мене и побегао напоље.«
19 Када је његов господар чуо причу своје жене, која му је рекла: »Тако је твој слуга поступио са мном«, разгневи се, 20 па ухвати Јосифа и баци га у тамницу, тамо где су били утамничени цареви затвореници.
Док је Јосиф био у тамници, 21 ГОСПОД је био с њим. Показао му је своју љубав и дао му да нађе милост у очима управитеља тамнице, 22 који све затворенике у тамници повери Јосифу, па је Јосиф био одговоран за све што се тамо радило. 23 Управитељ тамнице није се бринуо ни за шта што је било поверено Јосифу, јер је ГОСПОД био с Јосифом и дао му да буде успешан у свему што чини.
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«(A) 16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«(B) 18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19 Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?« 20 Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«(C) 21 Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22 А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великом стрпљивошћу подносио посуде гнева одређене за пропаст 23 да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу 24 – на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између незнабожаца? 25 Као што каже у Осији:
»Својим народом назваћу народ који није мој
и невољену вољеном«(D)
26 и:
»На оном месту где им је речено:
‚Нисте мој народ‘,
биће названи ‚синови Бога живога‘.«(E)
27 А Исаија виче о Израелу:
»Ако народа Израеловог буде колико и морског песка,
ипак ће се спасти само Остатак.
28 Јер, Господ ће ускоро и потпуно спровести своју Реч на земљи.«(F)
29 И као што је Исаија пророковао:
»Да нам Господ над војскама
не остави потомство,
постали бисмо као Содома
и на Гомору бисмо личили.«(G)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International