Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Voda iz stijene

17 Sva je izraelska zajednica krenula dalje iz pustinje Sin, putujući od mjesta do mjesta, kao što im je zapovjedio BOG. Utaborili su se u Refidimu, ali ondje nisu imali vode za piće. ² Zato su se prepirali s Mojsijem i govorili: »Daj nam vode, da pijemo!«

»Zašto se prepirete sa mnom?« upita ih Mojsije. »Zašto iskušavate BOGA?«

³ No narod je bio žedan i gunđao je protiv Mojsija. »Zašto si nas izveo iz Egipta?« pitali su ga. »Zar da mi, naša djeca i stoka umremo od žeđi?«

⁴ Tada je Mojsije zavapio BOGU: »Što da radim s ovim narodom? Malo nedostaje da me ubiju kamenjem.«

⁵ »Idi ispred naroda«, BOG je rekao Mojsiju, »i povedi nekoliko izraelskih starješina. Ponesi štap kojim si udario po Nilu i idi, ⁶ a ja ću stajati pred tobom na stijeni na Horebu^[a]. Udari po stijeni pa će iz nje poteći voda, da narod može piti.«

I Mojsije tako učini naočigled izraelskih starješina. ⁷ To mjesto nazvao je Masa^[b] i Meriba^[c] jer su se Izraelci prepirali i iskušavali BOGA. Govorili su: »Je li BOG među nama ili nije?«

Božja dobrota i nezahvalnost Izraela

Asafov »maskil«.

Jedinstvo i briga za bližnje

2 Ako imate ohrabrenje u zajedništvu s Kristom, ako imate utjehu u njegovoj ljubavi, ako imate zajedništvo s Duhom, nježnost i suosjećajnost, ² učinite da moja radost bude potpuna—imajte istu misao i budite ujedinjeni u ljubavi jedni prema drugima, međusobno se slažite i stremite istome cilju. ³ Ne činite ništa iz sebičnosti ni iz ponosa. Nego, u poniznosti, smatrajte jedan drugoga boljim od sebe. ⁴ Neka nitko ne gleda samo vlastitu korist nego i korist drugih. ⁵ Razmišljajte i živite onako kako je razmišljao i živio Isus Krist.

Ustrajte u spasenju

¹² Dragi moji prijatelji, uvijek ste me slušali dok sam bio s vama. Zato sada, kad nisam s vama, budite još poslušniji i s ozbiljnošću i strahopoštovanjem prema Bogu ustrajte živjeti tako da napredujete u svojem spasenju. ¹³ Bog u vama stvara želju da činite ono što je njemu po volji i daje vam snagu za to.

Odakle Isusu vlast?

(Mk 11,27-33; Lk 20,1-8)

²³ Isus je ušao u Hram i, dok je tu poučavao, prišli su mu svećenički poglavari i narodne starješine te ga upitali: »Kakvu vlast imaš da ovo činiš i tko ti ju je dao?«

²⁴ A Isus im je odgovorio: »Upitat ću vas samo jedno pa, ako mi odgovorite, reći ću vam kakvom vlašću ovo činim. ²⁵ Kad je Ivan krstio, je li to krštenje bilo od Boga ili od ljudi?«

Oni su počeli raspravljati među sobom, govoreći: »Ako kažemo: ‘Od Boga’, pitat će nas: ‘Zašto mu onda niste vjerovali?’ ²⁶ No, ako kažemo: ‘Od ljudi’, onda… Bojimo se naroda jer Ivana svi smatraju prorokom.«

²⁷ Zato su odgovorili Isusu: »Ne znamo.«

Na to im je rekao: »Onda ni ja vama neću reći kakvom vlašću ovo činim.«

Usporedba o dvojici sinova

²⁸ »Sada mi recite što mislite o ovome: neki je čovjek imao dvojicu sinova. Otišao je prvome i rekao mu: ‘Sine, idi danas raditi u moj vinograd!’

²⁹ No sin je odgovorio: ‘Neću.’ Ali kasnije se predomislio i otišao.

³⁰ Zatim je otac otišao drugom sinu i rekao mu to isto. Sin je odgovorio: ‘Idem, gospodaru’, ali nije otišao.

³¹ Koji je od ove dvojice učinio što je otac želio?«

Odgovorili su: »Prvi sin.«

Isus im je rekao: »Istinu vam kažem: poreznici i bludnice ući će u Božje kraljevstvo prije vas. ³² Jer, Ivan Krstitelj vam je došao pokazati put pravednog života, a vi mu niste povjerovali. No povjerovali su mu poreznici i bludnice. Čak i nakon što ste to vidjeli, niste se pokajali i niste mu povjerovali.«