Revised Common Lectionary (Complementary)

Цар одаје почаст Мордехају

6 Те ноћи цар није могао да спава, па нареди да му донесу књигу службених записа – летописе – и да му читају из ње. ² Тамо се нађе записано да је Мордехај разоткрио Бигтана и Тереша, двојицу царевих евнуха који су чували улаз, а намеравали су да убију цара Ксеркса.

³ Тада цар упита: »Какву је почаст и признање Мордехај добио за то?«

»Ништа није учињено за њега«, одговорише његови лични служитељи.

⁴ Цар рече: »Ко је то у дворишту?«

А то је Хаман био управо ушао у спољашње двориште палате да затражи од цара да Мордехај буде обешен на вешала која је за њега спремио.

⁵ Цареви служитељи рекоше: »Ено Хаман стоји у дворишту.«

»Нека уђе«, рече цар.

⁶ Када је Хаман ушао, цар га упита: »Шта треба учинити за човека коме цар хоће да ода почаст?«

Хаман помисли: »Коме ће цар да ода почаст ако не мени?«

⁷ Стога одговори цару: »За човека коме цар хоће да ода почаст ⁸ треба донети царско рухо које је сâм цар носио и довести коња ког је сâм цар јахао, онога са царским оглавом. ⁹ Нека се потом рухо и коњ повере једноме од племића, царевих поглавара, који ће обући човека коме сâм цар хоће да ода почаст и провести га на коњу градским тргом, вичући пред њим: ‚Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!‘«

¹⁰ Тада цар заповеди Хаману: »Одмах узми рухо и коња, па Јудејину Мордехају, који седи на царевој капији, учини као што си рекао. И немој да изоставиш ништа од онога што си рекао.«

¹¹ И Хаман узе рухо и коња, па обуче Мордехаја и проведе га на коњу градским тргом, вичући пред њим: »Овако се поступа са човеком коме цар жели да ода почаст!«

¹² После тога се Мордехај врати на цареву капију, а Хаман похита кући, утучен и покривене главе, ¹³ па исприча својој жени Зереш и свим својим пријатељима о свему што га је задесило.

Његови саветници и његова жена Зереш рекоше му: »Пошто је Мордехај, пред којим си почео да падаш, јудејског порекла, нећеш моћи да му се супротставиш, него ћеш сигурно пасти пред њим.«

¹⁴ Док су они с њим разговарали, дођоше цареви евнуси и журно одведоше Хамана на гозбу коју је припремила Јестира.

Јестирина гозба

7 Тако цар и Хаман дођоше на гозбу царице Јестире.

² Док су тог другог дана пили вино, цар опет рече: »Која је твоја молба, царице Јестиро? Биће ти услишена. И који је твој захтев? Ако је и до половине царства, биће учињено.«

³ А царица Јестира одговори: »Ако сам нашла милост у твојим очима, царе, и ако је то цару по вољи, поклони ми живот – то је моја молба. И поштеди мој народ – то је мој захтев. ⁴ Јер, ја и мој народ продати смо да будемо затрти, поклани и уништени. Да смо само продати да будемо робови и робиње, ћутала бих, јер таква невоља не би била разлог да се цар узнемирава.«

⁵ На то цар Ксеркс упита царицу Јестиру: »Ко је тај? Где је човек који се усудио да уради тако нешто?«

⁶ А Јестира рече: »Тај противник и непријатељ јесте овај зли Хаман.«

На то Хамана обузе силан страх пред царем и царицом.

Израелово неверовање

³⁰ Шта ћемо, дакле, рећи? Да су незнабошци, који нису тежили за праведношћу, стекли праведност – праведност која долази од вере. ³¹ А Израел, који је тежио закону праведности, није достигао тај закон. ³² Зашто? Зато што се није трудио да га достигне вером, него делима. Спотакли су се о камен спотицања, ³³ као што је записано:

10 Браћо, жеља мога срца и моја молитва Богу за Израелце јесте да се спасу. ² Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању. ³ Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности. ⁴ Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.