Revised Common Lectionary (Complementary)
Јод
73 Твоје руке су ме начиниле и обликовале.
Умности ми дај да твоје заповести научим.
74 Нека ме виде они који те се боје,
да се обрадују што у твоју реч полажем наду.
75 Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни
и да си ме због своје верности ударио јадом.
76 Нека ме твоја љубав теши
као што си обећао своме слузи.
77 Нека твоја самилост стигне до мене,
јер у твом Закону уживам.
78 Нека се бахати постиде
што су ме лажно оптужили,
а ја ћу о твојим налозима размишљати.
79 Нека ми се приклоне који те се боје
и који твоје прописе знају.
80 Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама,
да се не постидим.
Грех и казна
4 »Кажи им: ‚Овако каже ГОСПОД:
Кад неко падне, зар не устаје?
Кад залута, зар се не враћа?
5 Зашто, онда, овај јерусалимски народ
непрестано лута?
Уз превару приањају,
неће да се врате.
6 Помно сам слушао,
али они не говоре што је право.
Нико се не каје за своју опакост
и не каже: »Шта то учиних?«
Свако се држи свога правца,
као коњ који хита у битку.
7 Чак и рода на небу
зна право време свога повратка,
и грлица, ластавица и дрозд
пазе на време своје селидбе,
а мој народ не зна шта ГОСПОД тражи.
8 »‚Како можете да говорите: »Мудри смо,
јер имамо Закон ГОСПОДЊИ«,
кад га је лажљива писаљка писарева
претворила у лаж?
9 Мудри ће бити осрамоћени;
спопашће их ужас
и ухватиће се у замку.
Пошто су одбацили реч ГОСПОДЊУ,
какву то мудрост имају?
10 Стога ћу њихове жене дати другима
и њихова поља новим власницима.
Од највећег до најмањег,
сви се лакоме на непоштен добитак.
И свештеник и пророк,
сви се преваром баве.
11 Рану мога народа лече површно.
Говоре: »Мир, мир«, кад мира нема.
12 Стиде ли се због свог огавног владања?
Не, они стида немају нимало,
нити више умеју да се зацрвене.
Стога ће пасти међу пале,
срушити се кад их будем казнио‘«,
каже ГОСПОД.
13 »Одузећу им бербу«, говори ГОСПОД.
»Неће бити грожђа на виновој лози,
ни смокава на смоквином дрвету –
чак ће им и лишће свенути.
Што сам им дао, одузеће им се.«
28 Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29 Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха. 30 Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше. 31 Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32 А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња – већина није ни знала зашто су се окупили. 33 Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом, 34 али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35 Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба? 36 Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините. 37 Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу. 38 Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули – па нека се туже. 39 А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу. 40 Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
41 И, када је то рекао, распусти скуп.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International