Revised Common Lectionary (Complementary)
7 Умукните пред Господом ГОСПОДОМ,
јер близу је Дан ГОСПОДЊИ.
ГОСПОД је припремио жртву
и освештао оне које је позвао.
12 У то време ћу светиљкама претражити Јерусалим
и казнити безбрижне,
оне који су као вино на свом талогу,
који мисле: ‚Неће ГОСПОД ништа учинити –
ни добро ни зло.‘
13 Благо ће им бити похарано,
куће разорене.
Зидаће куће, али неће живети у њима;
садиће винограде, али неће пити вина од њих.
14 »Близу је велики Дан ГОСПОДЊИ,
близу је и брзо се примиче.
Горак ће бити вапај на Дан ГОСПОДЊИ –
чак ће и ратник закукати.
15 Тај дан биће дан гнева,
дан невоље и тескобе,
дан пропасти и пустошења,
дан мрака и помрчине,
дан облака и густе тмине,
16 дан овнујског рога и бојног поклича
против градова утврђених
и кула угаоних.
17 Ударићу људе невољом,
па ће бауљати као слепи,
јер су згрешили против ГОСПОДА.
Крв ће им се просути као прах,
а црева као балега.
18 Неће их избавити њихово сребро ни злато
на Дан срџбе ГОСПОДЊЕ.
Сву земљу ће прождрети
огањ његове љубоморе,
јер ће изненада докрајчити
све становнике земље.«
Књига четврта
(Псалми 90-106)
Молитва Мојсија, Божијег човека.
1 Господе, ти си нам пребивалиште
кроз сва поколења.
2 Пре но што су се родиле горе
и ти земљу и свет изнедрио,
ти си Бог од вечности до вечности.
3 Ти човека враћаш у прах, говорећи:
»У прах се вратите, људи.«
4 Хиљаду је година у твојим очима
као дан јучерашњи када прође,
као неколико ноћних сати.
5 Живот им докрајчиш
и у смртни сан падају.
Ујутро су као трава што никне:
6 ујутро никне и цвета,
а увече свене и осуши се.
7 Твој гнев нас сатире
и твоја јарост престрављује.
8 Пред себе си ставио наша злодела,
наше скривене грехе пред светлост свога лица.
9 Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
јер брзо мину и ми одлетимо.
11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
да стекнемо мудро срце.
Будите спремни за Господњи долазак
5 А што се времена и часа тиче, браћо, није потребно да вам се пише, 2 јер и сами веома добро знате да ће Дан Господњи доћи као крадљивац у ноћи. 3 Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.
4 Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац. 5 Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами; 6 не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни. 7 Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу. 8 А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење. 9 Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа, 10 који је умро за нас да – били живи или мртви[a] – заједно с њим живимо. 11 Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.
Прича о талантима
(Лк 19,11-27)
14 »Када је један човек полазио на пут, позва своје слуге и предаде им своје имање. 15 Једном даде пет таланата[a], другом два, а трећем један – сваком према његовим способностима – па отпутова.
16 »Онај који је добио пет таланата одмах оде, уложи их и заради још пет. 17 Тако исто и онај који је добио два заради још два. 18 А онај који је добио један оде, ископа јаму у земљи и сакри господаров новац.
19 »После много времена дође господар ових слугу и затражи да му положе рачун. 20 Приђе му онај који је добио пет таланата и донесе још пет, говорећи: ‚Господару, дао си ми пет таланата, а ја сам, ево, зарадио још пет.‘
21 »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато ћу те поставити да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
22 »Онда му приђе онај који је добио два таланта, па рече: ‚Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио још два.‘
23 »‚Добро, добри и верни слуго‘, рече му господар. ‚Био си поуздан у малом, зато те постављам да управљаш великим. Подели радост са својим господаром.‘
24 »Онда му приђе онај који је добио један талант, па рече: ‚Господару, знам да си прек човек. Жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој талант у земљу. Ево, узми своје.‘
26 »‚Зли и лењи слуго!‘ одврати му господар. ‚Знаш да жањем где нисам посејао и скупљам тамо где нисам вејао. 27 Зато је требало да мој новац однесеш мењачима и ја бих, када дођем, узео своје с каматом. 28 Стога му одузмите талант и дајте оном који има десет таланата. 29 Јер, оном ко има, даће се још, па ће имати у изобиљу; а оном ко нема, одузеће се и оно што има. 30 Зато овог бескорисног слугу избаците напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International