Revised Common Lectionary (Complementary)

³ Преступа сам својих свестан,
    преда мном је грех мој непрестано.
⁴ Теби, теби самом згрешио сам;
    у очима твојим зло сам учинио.
Зато си праведан када проговориш,
    и чист када судиш.
⁵ Гле, у кривици сам се и родио
    и у греху зачела ме моја мајка.
⁶ Гле, мила ти је истина у срцу;
    у нутрини учиш ме мудрости.

⁷ Очисти ме изопом да чист будем;
    опери ме да од снега бељи будем.
⁸ Весеље и радост ми дај да слушам;
    нек се обрадују кости које си смрскао.
⁹ Сакриј лице своје од греха мојих,
    све кривице моје ти очисти.

¹⁰ Чисто срце створи мени, Боже;
    у нутрини мојој постојан дух обнови.
¹¹ Од себе ме не одбацуј
    и од мене не узимај свога Духа Светог.
¹² Радост свог спасења обнови у мени,
    и духом вољним ти мене ободри.

¹³ Твојим путевима научићу преступнике
    и грешници теби ће се вратити.
¹⁴ Од крвопролића ме ослободи,
    Боже, Боже Спаситељу мој;
    и клицаће мој језик о праведности твојој.
¹⁵ Господе, усне ми отвори;
    и уста ће моја славу твоју да јављају.
¹⁶ Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
    не мили ти се свеспалница.
¹⁷ Богу је жртва дух потрешен;
    потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.

¹⁸ Наклоношћу својом чини добро Сиону;
    сазидај зидине Јерусалиму.
¹⁹ Тада ћеш се зажелети праведних жртава,
    свеспалнице и паљених жртава;
    тада ће ти на жртвенику принети бикове.

Гле, у дан поста вашега ви згрћете како вам се хоће,
    а све ваше раднике тлачите.
⁴ Гле, ви постите да бисте се препирали и наметали,
    да бисте злехудога песницом ударали.
Немојте као данас постити,
    онда ће се на висинама чути глас ваш.
⁵ Зар је такав пост што сам га изабрао,
    дан кад мучи човек душу своју,
да се главом својом савија ничице као рогоз,
    и кострет и пепео проспе под себе?
Зар ћеш то постом звати
    и даном што је Господу по вољи?

⁶ Није ли ово пост што сам га изабрао:
одрешити везе над злехудим,
    развезати у јарам свезане,
дати слободу потрвенима,
    и сваки јарам да буде изломљен?
⁷ Није ли да уделиш хлеб свој гладноме,
    да у дом доведеш бескућника,
кад видиш гола да га оденеш,
    и од родбине своје да се не кријеш?
⁸ Тада ће као зора сијати светлост твоја
    и здравље ће твоје брзо бујати,
и правда ће твоја испред тебе ићи,
    а слава Господња ће те пратити.
⁹ Кад повичеш, Господ ће одговорити;
    завапићеш, а он ће рећи: ’Ево ме!’

Ако из своје средине уклониш јарам,
    прст претећи и беседу преступничку,
¹⁰ и због гладног се узбуди твоја душа,
    и наситиш душу намучену;
тада ће се светлост твоја подићи у тами,
    и тамнина твоја биће као подне.
¹¹ И Господ ће те водити без престанка,
    и по сухим тлима наситиће ти душу,
    и кости ће твоје гипкијима учинити;
и бићеш као врт заливан
    и као студенац чије воде усахнути неће.
¹² И вековне развалине саградиће за себе,
    утемељене од колена до колена,
а тебе ће звати ’Онај који пукотине зазиђује’,
    ’Обновитељ друмова према насељима.’