Revised Common Lectionary (Complementary)
Давид је испевао Господу речи ове песме онога дана када га је Господ избавио из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке. Рекао је:
18 Волим те, Господе, моја снаго.
2 Господе, стено моја,
тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
заклоне мој, уточиште моје!
3 Призваћу Господа славе предостојног,
и он ће ме спасти од мојих душмана.
4 Смртна су се ужад сплела око мене,
ужаснут сам разорним рекама.
5 Ужад су ме Света мртвих опколила,
смрт ме вреба са својим замкама.
6 У невољи завапих Господу,
и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
мој вапај стиже до њега,
до његових ушију.
7 Тад се земља уздрма, затресе,
задрхташе темељи планина,
стресоше се због његовог гнева.
8 Дим се диже њему из ноздрва,
огањ пламти из његових уста,
жар угљени из њега избија.
9 Он небеса пресави и сиђе,
под ногама густа му је тама.
10 Херувима узјаха, полете,
и заплови на крилима ветра.
11 Од таме начини око себе шатор,
сеницу за себе од тамних вода
и од облака тамних.
12 Од сјаја пред њим прођоше облаци,
пљушти град и угаљ ужарени.
13 Тада Господ загрме с небеса,
разлеже се глас Свевишњега,
град и угаљ ужарени.
14 Стреле своје одапе и душмане расу,
бљесну муњама, у пометњу их баци.
15 Кад си Господе почео да караш,
кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
открише се темељи света.
16 Руку пружи са висина, дохвати ме,
из вода ме моћних извуче,
17 од моћног ме избави душмана,
и од оних јачих што ме мрзе.
18 Навалише на мене у дан моје муке,
али Господ ми је био ослонац.
19 Изведе ме на пространо место,
избави ме јер сам му по вољи.
24 Имај на уму да његово величаш дело
о коме певају људи.
25 Сав га је људски род видео,
мотре га људи издалека.
26 Јесте, узвишен је Бог, нама несазнатљив
и број година његових нам је недокучив!
27 Јер он подиже капи воде
што из кише маглом росе,
28 па људима обилно
из облака пљуште.
29 Ко још разуме како се ваља облак
и како грми из куће његове?
30 Ено, око себе он простире муњу своју
и покрива дубине мора!
31 Он тиме влада народима
и даје обиље хране.
32 Муњама пуни руке
па им нареди где ће да ударе.
33 Грмљавина њихова га најављује,
али и стока када олуја стиже.
14 О, Јове, послушај ово!
Стани па размотри чудеса Божија.
15 Знаш ли како их је Бог послагао,
како заблешти муњом облака свога?
16 Знаш ли како облаци висе
и чудеса оног што је савршен у знању?
17 Ти, чије су хаљине вруће
док је земља мирна због јужног ветра;
18 хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
тврде као изливено огледало?
19 Хајде нам кажи шта да му кажемо!
Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20 Да му јавимо да бих ја да проговорим?
Зар би било ко говорио да би прождран био!
21 Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
али ветар хуји и развејава облаке.
22 Са севера стиже златни сјај
и око Бога је слава величанства!
23 Свемоћнога не можемо наћи.
Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
он не тлачи.
24 Зато га се боје људи:
он не мари за мудре у срцу.“
Исус стишава буру
23 Када се Исус укрцао на бродић, за њим су пошли и његови ученици. 24 Изненада, подигла се велика бура на језеру, тако да су таласи преплављивали бродић. А Исус је спавао. 25 Ученици су му приступили и пробудили га говорећи: „Господе, спаси нас, пропадамо!“ 26 А Исус им рече: „Зашто сте се уплашили, маловерни?“ Онда устаде, те заповеди ветровима и језеру да се смире, и настаде велика тишина.
27 Људи су зачуђени говорили: „Ко је овај да му се и ветрови и језеро покоравају?“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.