Revised Common Lectionary (Complementary)

⁶ Хеј! Хеј! Бежите из земље северне – говори Господ. Јер ја сам вас разасуо као четири ветра небеска – говори Господ.

⁷ Хеј, Сионе! Бежи, ти који пребиваш код ћерке вавилонске! ⁸ Јер овако каже Господ над војскама: због славе своје он ме је послао народима који су вас похарали. Јер ко вас дира, у зеницу мога^[a] ока дира! ⁹ Јер, ево, замахнућу на њих својом руком па ће их опленити сопствени поданици, и ви ћете знати да ме је послао Господ над војскама.

¹⁰ Кличи и радуј се, о, ћерко сионска! Ево, долазим да живим у твојој средини – говори Господ. ¹¹ Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби. ¹² А Господ ће да наследи Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће да одабере Јерусалим. ¹³ Тишина, људи сви пред Господом! Јер, он се придигао из своје светиње где пребива.’“

Закон и грех

⁷ Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ ⁸ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. ⁹ Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, ¹⁰ те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. ¹¹ Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. ¹² Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.

¹³ Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.

¹⁴ Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. ¹⁵ Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. ¹⁶ А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. ¹⁷ Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. ¹⁸ Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. ¹⁹ Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. ²⁰ Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја са̂м, већ грех који станује у мени.