Revised Common Lectionary (Complementary)
11 Научи ме своме путу, Господе,
да поступам по истини твојој,
да се срцем целим
твог имена бојим.
12 И ја ћу да те хвалим, Господе, мој Боже,
срцем својим целим!
Довека ћу да величам име твоје.
13 Јер велика је милост твоја према мени,
јер си душу моју избавио
из најдубљег Света мртвих.
14 Боже, против мене устају охоли;
моју душу траже бездушници;
они тебе немају пред собом.
15 А ти си, Господе, Бог милостив и милосрдан,
спор на срџбу, богат милошћу и истином.
16 На мене се осврни,
милостив ми буди;
своју снагу подај слузи своме,
спаси сина слушкиње своје.
17 На мени покажи знак доброте,
па нек виде они што ме мрзе;
нека се застиде тебе, о, Господе,
јер си ми помогао и утешио ме.
Против кипова и ликова
9 Који праве кипове,
сви су они ништавила,
и драгоцености њихове не користе ничему.
Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту.
10 Ко прави бога и лије кип,
да од тога користи нема?
11 Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници.
Нека се саберу сви: и они су дело људско.
Нека се поставе:
заједно ће се престравити и постидети.
12 Обликује гвожђе алатком
и ради на жару угља,
чекићима га дотерује
и снажном га руком обрађује.
Не храни се и нема снаге,
воде не пије и исцрпљује се.
13 Обликује дрво, узима меру,
писаљком га обележава,
обрађује га длетом, оцртава га шестаром,
и деље га по узору на људски лик,
као лепоту људску,
да буде постављен у дому.
14 За себе је насекао кедре
и узео кипарисе и храст,
што је за себе неговао међу дрветима шумским,
засадио бор што је порастао на киши.
15 И човеку је то као гориво;
узима од тога да се огреје;
па ложи и пече хлеб.
Међутим, од тога деље и бога
пред којим пада ничице
и прави кип и клања му се.
16 Половином ложи ватру,
том половином пече месо на жару,
једе печење и бива сит,
те се греје и говори:
„Ах, грејем се и крај ватре уживам.“
17 А од остатка прави бога, идола свога;
пада пред њим ничице
и клања му се и моли му се:
„Избави ме, јер ти си мој бог.“
Поузданост Божијег обећања
13 Када је Бог дао обећање Авра̂му, дао га је уз заклетву. Но, пошто није имао ни у кога већег да се закуне, заклео се самим собом, 14 рекавши: „Обилно ћу те благословити и силно те умножити.“ 15 Авра̂м је био стрпљив, и тако примио оно што му је Бог обећао.
16 Јер људи се заклињу оним што је веће, па заклетвом потврђују оно што тврде и тако окончавају расправу. 17 Тако је и Бог, желећи да у већој мери покаже примаоцима обећања непроменљивост своје одлуке, потврдио обећање заклетвом. 18 То је учинио да бисмо посредством ових двају непроменљивих чињеница, у којима се Бог не може преварити, имали силну утеху ми који смо нашли уточиште, те да бисмо се чврсто држали наде која је пред нама. 19 Ову наду имамо као чврсто и поуздано сидро душе. Она нас води иза храмске завесе, 20 где је Исус ушао да нас заступа поставши вечни Првосвештеник по реду Мелхиседековом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.